ZLOSTAVLJANJE POD PLAŠTOM IZOLACIJE

Predstava je nastala vezano za međunarodni projekat “Skriveni glasovi u senci pandemije”, uz podršku evropskog fonda Kreativna Evropa, a bavi se problemom nasilja nad ženama tokom lokdauna, u vreme pandemije korone. Kako je teatar svojevrsni most poverenja i saradnje među ljudima, cilj projekta je podizanje svesti, naročito među mlađom populacijom, o specifičnim problemima nasilja nad ženama u uslovima prisilne izolacije. O tom prećutkivanom problemu, projekt progovara sa tri nivoa: dramskog teksta, predstave, ali i dramskih radionica za mlade.

Direktorka ZKM-a Snježana Abramović Milković kaže da je projekat pokrenut pre dve godine  u nameri Zagrebačkog kazališta mladih da, kao pozorište koje je društveno aktivno, skrene pažnju na porodično nasilje i femicid, teme kojima se bavi i BDP. „Ideja je bila i promocija ženskog dramskog pisma. Objavili smo konkurs i u sva tri grada održali dramaturške kolegijume o ovoj temi u širem društvenom kontekstu, uz učešće pravnica i psihološkinja, kao pripremu za autorke koje žele da se prijave”, rekla je ona.

Od pristiglih 69 tekstova, regionalni žiri je odabrao tri najbolja: "Pod suknjom" Kristine Kegljen, "Aktivistkinje" Katje Gorečan i "Svet zaslužuje kraj sveta" Tijane Grumić, koji će biti objavljeni i kao knjiga u elektronskoj formi. „Ti tekstovi nisu stereotipni, ne pokazuju nasilje u banalnom svetlu, već obuhvataju širi spektar problema“, dodala je Abramović Milković.

Posle beogradske premijere slede izvođenja u Zagrebu u maju, u Mariboru u junu - ukupno 11 igranja, kao i dodatna gostovanja u Trstu i Budimpešti. U ceo proces uključene su grupe adolescenata u sva tri grada. Oni su učestvovali u čitanju teksta, razgovoru s rediteljkom i dramaturškinjom, pratili probe.

Dramaturškinja predstave Ivana Vuković smatra da komadi “imaju snažan feministički i autorski pristup zadanoj temi iskustva nasilja nad ženama u pandemiji, stvarajući zajedno uzbudljiv univerzum značenjski bogat ženskim faktima i artefaktima, a aktivan u svom otporu neoliberalnom kapitalizmu i patrijarhatu. Otpor se ne odnosi samo na svet tekstova već i na njihovu, i našu, poziciju autora, kulturnih radnica, svesnih da zavisimo stalno o nekom (retkom) takmičenju, u ovom slučaju rigidnih odrednica evropskog projekta. Aspekt kulturnih radnica proširen je i dokumentarnim materijalima u dijalogu s tekstom 'Aktivistkinje'. Otpor i ženska osveta otvaraju se kao ključna zajednička pitanja koja postaju režijska provodna nit celine“, rekla je Ivana Vuković.

Prvi deo predstave prati porodični život, drugi društvo i poslovni kontekst, a treći civilizacijske probleme koji su tu oduvek. Rediteljka Selma Spahić objašnjava da je putovanje kroz tri narativne linije koje su atipične i nelinearne bilo izazovno, a i zanimljivo dok su tragali za konceptom i prostorom predstave. „U vizuelnom smislu smo se odlučile za jedan svet, koji se sastoji od gomile raznoraznih elemenata i puno detalja, kao neki mozaik koji se otkriva tokom predstave. To su tri planete, a opet isti univerzum. Taj svet je značenjski otvoren. Mi ne dociramo, niti smo u poziciji moralne nadmoći, već želimo da pokrenemo dijalog”, rekla je sarajevska rediteljka, Selma Spahić.

Glumica ZKM-a Anđela Ramljak, zadovoljna je saradnjom sa autorskim timom. „To je nežnost i intelekt u paketu. Radila bih s njima svake godine, mada sam se tokom procesa osećala kao feniks koji treba da se spali bar dva-tri puta i nekako ponovo digne. Traži se i kontakt s publikom direktno oči u oči, ali ne s ciljem prebaciti odgovornost nego deliti priču”, kaže ona.

Slovenačka umetica, Špela Setničar je napomenula da je autorka “Aktivistkinja” koristila ličnu sudbinu, pa je zato rediteljka tražila da i glumice unesu svoje priče. „Kroz razgovore smo otkrivale te naše priče. Proces je tekao iznutra. Od nas sedam samo su dve profesionalne glumice, ali sve smo radnice u kulturi“, rekla je Setničar.

Mirjana Karanović otkriva da je „kroz proces prošla kao da je početnik, sa svim bolestima i preprekama kao ostale glumice“, a da se u tekst Tijane Grumić „zaljubila na prvi pogled“. „Period korone je i period otkrivanja onog potisnutog. Imali smo vremena za pitanje - ko si ti? Ljudi su počeli da otkrivaju mrak u sebi, u odnosima ljubavnim i porodičnim, kao i u odnosu prema drugačijima. Metafora u ovom komadu je svinja“, objasnila je Mirjana Karanović, dodajući da se često na taj način odnosimo prema drugima.

Scenografiju potpisuje Urša Vidik, kostime Belinda Radulović, kompozitor je Draško Adžić, scenski pokret uradila je Ana Dubljević, scenski govor dr Ljiljana Mrkić Popović, dizajn svetla Aleksandar Čavlek. Igraju još i Katarina Bistrović Darvaš, Petja Golenc Horvat, Nina Kuclar Stiković, Rina Pleteršek, Barbara Polajnar, Milena Pučnik, Gaja Višnar, Iva Ilinčić, Bojana Stojković i Milica Stefanović.

Reprize u Beogradskom dramskog pozorištu su 7. i 8. aprila.

‍