PROŠLOST KAO OSLONAC ZA BUDUĆNOST

BDP je od osnivanja posvećeno pomeranju granica umetničke vizije teatarskih mogućnosti. Njegova povest nije tipična. Кrajem 1947. godine, na predlog Odeljenja za kulturu i umetnost, Narodni odbor Beograda osnivano je Gradsko pozorište, kasnije preimenovano u Beogradsko dramsko. Zgrada na Crvenom krstu podizana je, između ostalog, dobrovoljnim radnim akcijama u kojima su učestvovali i glumci, nosili su cigle, grede, radili građevinske poslove i pomagali majstorima. Osnaživala ih je ushićenost gradnjom novog pozorišta. Prvu premijeru, dramu iz sovjetskog otadžbinskog rata Borisa Gorbatova „Mladost otaca“ u režiji Petra S. Petrovića, Beogradsko dramsko će izvesti na sceni Narodnog pozorišta 20. februara 1948. godine, da bi godinu dana kasnije bilo useljeno u novo zdanje na Krstu.

Kako je istakao Jug Radivojević, direktor BDP-a, Dan pozorišta služi kao podsećanje koliko je kontinuitet važan, ali i da se sačuva ono što su generacije iza nas stvarale, i da se ostavi nešto na šta će buduće moći da se oslone. “Mi pozorišni umetnici smo jedini koji imamo tapiju na sva vremena. Sećamo se svih onih koji su stvarali ovo pozorište… Sećamo se našeg dragog Jagoša Markovića čiji smo kutak napravili u foajeu, na mestu gde je ostavljao svoj bicikl, uz fotografije njegovih predstava koje će trajati zauvek – “Sumrak bogova” i “Divlje meso” . Tu je i njegov citat: “Pozorište je prečica do ljudske duše”. Sećamo se i nastradale dece iz “Ribnikara” i čuvara Dragana kojima smo posvetili večerašnju premijeru predstave “Gidionov čvor”,  rekao je Jug Radivojević.

Beogradsko dramsko je u 2023. godini produciralo 12 premijera, osmislilo projekat “Novi glasovi” osmišljen kao promocija mladih umetnika, studenata ili tek diplomiranih dramskih pisaca, reditelja i glumaca, izvelo više od 300 predstava na matičnoj sceni, bilo je oko sto dana na gostovanjima. Predstave je ukupno gledalo 100.000 ljudi. Zahvaljujući osmišljavanju i pokretanju dva festivala koje organizuje - RUTA i „Naši dani“, BDP je primljen u Evropsku festivalsku asocijaciju, koja obuhvata više od sto ovakvih manifestacija u 40 zemalja. Spisak osvojenih priznanja na međunarodnim i domaćim festivalima tokom protekle godine, je dugačak, vredi izdvojiti osam nagrada na 68. Sterijinom pozorju u Novom Sadu za predstavu “Yenki rose” Slobodana Obradovića, u režiji Miloša Lolića, ujedno dobitnika Nagrade „Bojan Stupica“ UDUS-a za ovaj poduhvat; kao i dve nagrade na 28. Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci za projekat rađen u koprodukciji sa Ulysses teatrom i Belefom, “Tramvaj zvani želja” Tenesi Vilijemsa, u režiji Lenke Udovički. Za ulogu u ovom Projektu Branka Katić dobila je Nagradu UDUSa “Miloš Žutić”. Spisku osvojenih nagrada na domaćim i međunarodnim festivalima, dodajemo i dva priznanja koja je predstava „(Pra)Faust“ dobila na 7. Danima „Jurislava Korenića“ u Kamernom teatru 55 u Sarajevu – Nagrada za režiju pripala je Borisu Liješeviću, a Nagrada „Žan Marolt“ za najboljeg glumca – Ozrenu Grabariću za ulogu Mefista...

Tekuća godina, u repertoarskom smislu definisana motom „Opasne veze“,  zamišljena je sa puno izazova u umetničkom, produkcionom, organizacionom smislu, a ostvariva isključivo zahvaljujući trudu članova Kuće, saradnika i poslenika BDP-a.

Odlukom Upravnog odbora Kuće godišnja priznanja su dobili: Dragana Udovičić kao zvanična fotografkinja BDP (nedavno je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu imala samostalnu izložbu radova upravo iz kolekcije ove kuće) kao saradnik godine, te Nagradu za radni doprinos “Mihajlo Fejzulovski” zaposleni iz sektora tehnike – majstori scene Goran Popović i Goran Milošević, majstori šminke - Marija Milovanović, Natalija Pantić, Marija Sibinović i organizatori iz umetničkog sektora Biljana Ramić, Ivana Šelendić, Bojana Mišić Drnda i Minja Savović. Nagrada za doprinos saradnika (van radnog odnosa) pripala je Dragani Ivković, održavanje kostima i Milošu Vidović, producentu TV BDP –a.

Godišnje nagrade za umetničko ostvarenje dobili su slovenački reditelj Žiga Divjak za autorstvo predstave „Budućnost“ (koprodukcija sa Mestnim gledališčem ljubljanskim), glumac iz Zagreba Ozren Grabarić za ulogu Mefista u“(Pra)Faustu” i naslovni lik u predstavi “Švejk”, kao i mlada rediteljka Ana Janković za predstave „Tiho, tiše“, realitovane u okviru projekta „Novi glasovi“.

Žiga Divjak je, prilikom dodele, izrazio zahvalnost što su kolege i on u jednoj velikoj koprodukciji mogli da urade nešto što je prilično eksperimentalno, a Ozren Grabarić je istakao da je već četiri – pet godina deo Pozorišta i da je „BDP zaista postao nešto što teatar treba da bude, a to je mesto susreta“.

Specijalna nagrada za partnersku igru dodeljena je Ivi Ilinčić i Svetozaru Cvetkoviću za uloge Margarete i Fausta u predstavi „(Pra)Faust” J.V. Getea u režiji Borisa Liješevića.

‍

Nagrada “Tatjana Lukjanova” za višegodišnji umetnički doprinos, koja se tradicionalno dodeljuje na Dan BDP-a, uručena je glumcu Milošu Bikoviću. Biković je rekao da se raduje toj nagradi jer je prve glumačke korake napravio upravo u ovom pozorištu, istina imajući samo jednu repliku, ali deleći scenu s velikim Draganom Nikolićem. „Raduje me i što ovo pozorište dobija na snazi, na sjaju, na zdravlju, što je zaposlilo mnogo mladih kolega i dovelo talentovane kolege i reditelje iz regiona. Posebno mi je drago što su danas priznanja dobili i ljudi koji su iza scene. Hvala celom kolektivu, kao i medijima što nam pomažete da pozorište malo stavljamo u prvi plan u ovom vremenu besmisla, u vremenu kada se umetnost bori za svoje mesto i pažnju koju treba da ima”, izjavio je on.

‍