7.4.2022
.
Софоклове трагедије из 5. века пре наше ере спадају у стубове светске књижевности, а његова поставка старо-грчког мита о Антигони, Едиповој кћери и њеној посвећености да испоштује морална начела, супротно вољи и заповестима новог краља Тебе – Креонта, учиниће овај лик архетипским симболом борбе за истрајност и спремност на жртву зарад етичких кодекса.Она пркоси грађанском закону и властодршчевој самовољи, верујући да тело њеног брата Полиника треба да буде достојно сахрањено, у складу са божанским законима, онако како доликује. Часна, истрајна и упорна она ставља моралне вредности изнад живота, и зато је ова трагедија већ вековима испирација многим позоришним ствараоцима.Редитељ Диего Де Бреа, коме је ово други подухват у БДП-у (после Брехтовог “Баала” прошле године), сматра да је “Антигона синоним за оно што ми зовемо слобода и за оно једино што желимо, али ипак на скривени начин. Смисао живота мора остати у сржи човека, па чак и на рачун казне коју је немогуће избећи. Та мапа упорности, непопустљивости и фанатизма које нуди последњу наду за наше давно изгубљене снове, њена природа у њеној највишој чистоти, где опортунизам, страх и празна нада у боље сутра немају више простора. Свет не мозе бити другачији, само са надом и страхом, него са вером и бескрајном храброшћу која омогућава човеков достојан живот. Будимо реалисти, захтевајмо немогуће”.Ауторску екипу чине драматург Ката Ђармати, костимограф Благој Мицевски, композитор Влатко Стефановски, а редитељ Де Бреа потписује сценографију и дизајн светла. За сценски говор задужен је Радован Кнежевић. Играју: Јана Милосављевић, Дуња Стојановић, Павле Пекић, Ивана Николић, Лука Грбић, Владан Милић, Мина Ненадовић, Стефан Радоњић и Јан Стефановски.
