историјат

историјат историјат историјат

Преузми годишњак

Најстарије градско позориште у Београду.

Београдско драмско позориште основано је 1947. године под именом Градско позориште, а прва представа МЛАДОСТ ОТАЦА, у режији Петра С. Петровића, по тексту Бориса Горбатова, одиграна је 20.фебруара 1948. године. Позориште је педесетих година прошлог века имало на уму политичке моменте развоја савремене уметности. Тада је било потребно пронаћи алтернативу академизму и конзервативизму који су неговала водећа позоришта у Југославији.

Ново позориште је помогло да се упознамо са оним што се дешавало на водећим светским позорницама, те је охрабривало преводе савременог драмског репертоара али и успостављало нови позоришни језик. Београдско драмско позориште, најстарије градско позориште, постало је пример модерног театра, уживало је велику љубав публике и финансијску подршку државе.

После “златног доба”, које су обележиле представе настале по текстовима савремене америчке и европске драматургије, позориште је пролазило кроз кризе, обогаћене повременим успесима али је и залазило пут стрампутица, каткад бивало дезоријентисано у односу на епоху, па и на своје примарне циљеве.

Данас, Београдско драмско позориште настоји да омогући ауторима и глумцима да на његовим сценама развијају савремени позоришни репертоар. Увећани број продукција и честа гостовања омогућавају да сценска извођења нових драма буду широкодоступна публици.

Било је година када су извођене само две представе недељно, било је и позоришних сезона када је Театар извео тек једну једину премијеру. Данас, представе се изводе на две сцене, седам дана недељно, а ансамбли редовно гостују по Србији и у иностранству.

Видео архива

2.јуна 1968.године у Савремном позоришту на сцени на Црвеном крсту постављен је класични комад Хенрика Ибзена НЕПРИЈАТЕЉ НАРОДА али тада у сценској адаптацији Артура Милера и у режији Александра Огњановића.Опредељујући се за Милерову адаптацију тежило се томе да се ова деветнаестовековна Ибзенова фабула о часном доктору Стокману који се борећи се за истину и добробит становника бањског лечилишта супротставља друштву окоролем у корупцији и користољубљу прилагоди савременом гледаоцу и да Ибзенову тему на неки начин актуелизује.Главну улогу, доктора Стокмана, игра Властимир Дјуза Стојиљковић, а у осталим улогама се појављују Павле Богатинчевић, Мића Татић, Мирјана Коџић, Тамара Милетић и други.Критика је позитивно оценила представу, а сви су истицали бриљантну игру Властимира Дјузе Стојиљковића. Годину дана после премијере, 1969. представа је снимљена за ТВ Београд.

Прочитај више

Ђида је Јанко Веселиновића почео да пише 1891. под утицајем Милована Ђ. Глишића, који га је највероватније, подстицао за такав подухват. У послу му се убрзо придружује Драгомир Брзак, који се огледао на позорници највећма пишући комаде према туђим замислима. У таквој функцији треба посматрати и његово коауторство са Јанком Веселиновићем приликом стварања Ђида. Ђидо припада жанру „комада са певањем“ веома популарном жанру с краја XИX века, а та популарност се наставила и у XX веку. За Ђида музику је компоновао Даворин Јенко, а комад је од премијере 1892. године па свих следећих деценија био један од најпопуларнијих и најизвођенијих комада на сцени Народног позоришта. Осим позоришног успеха, Веселиновић је добио неку врсту постхумне сатисфакције да му је Ђидо штампала Српска књижевна задруга 1908. године. Како пише др Рашко В.Јовановић, “у раздобљу после Другог светског рата Ђидо се ређе изводи. Требало је да прође близу четрврт века па да се, 1968. појави на репертоару Савременог позоришта, и то на сцени на Црвеном крсту, у режији Миње Дедића. Та представа доживеће 98 извођења, што, опет, говори да је Ђидо и тада имао своју публику. Тај успех не представља изненађење: као што је Ђидо, заједно са осталим бројним комадима с певањем, имао повољан пријем код публике још приликом првог извођења првенствено захваљујући томе што су се у гледалишту углавном налазили људи претежно пореклом са села, па им је било и пријатно и занимљиво да гледају и изазивају сећања на властити негдашњи живот, та појава није престала ни у захукталом велеграду, који је асимиловао и још то чини – бројне придошлице са села. Ако се при том истакне да је и сам ниво извођења, готово увек завидне висине, обезбеђивао пун уметнички доживљај – ето одгонетке успеха комада с певањем на нашој позоришној сцени током више од једног столећа.” У представи Савременог позоришта из 1968. године која је снимљена за ТВ 1970. године, главну улогу Максима тумачи Миодраг Петровић Чкаља, кога прати велики ансамбл позоришта са Црвеног крста. Преузето са канала РТС.

Прочитај више

Драма Мирослава Крлеже „У агонији“, која је објављена 1926. године и која припада циклусу о Глембајевима, једно је од најпопуларнијих и најизвођенијих Крлежиних дела. Много година после објављивања драме, за ново издање из 1962., Крлежа је дописао трећи чин, али многи позоришни зналци сматрају да је драма убедљивија, снажнија и боља у својој изворној верзији од два чина. Ова драма у којој се преплићу теме љубави, мржње, пропадања брака, страсти и порока, базирана је на односу три главна лика – баруна Ленбаха, његове жене Лауре и др Ивана пл. Крижовца, а ти ликови су увек били изазов за глумце који су најчешће остваривали кроз њих значајне креације. Београдско драмско позориште је 10.12.1976. године премијерно извело ову Крлежину драму (у верзији са три чина) у режији Александра Огњановића са Павлом Богатинчевићем, Недом Огњановић и Стевом Жигоном у главним улогама. Критике су биле шаролике али су сви посебно истицали изванредну креацију Татјане Лукјановне у епизодној улози Мадлен Петровне. Драма је за ТВ Београд снимљена 1981. године.

Прочитај више

Харолд и Мод

„Оружје збогом“ је комедија Стевана Копривице (првобитни назив „Девета дефанзива“) чија је праизведба била на Новој сцени Беоиградског драмског позоришта, 28.новембра 1990. године у режији Нађе Јањетовић.У овом комаду тројица, пензионисаних, ратних ветерана, који су, „од револуције направили занат и трговину“, чекају свог Годоа, бившег партизанског команданта Шаина заглибљени у лековито блато Игала.У представи су играли Жика Миленковић, Властимр Ђуза Стојиљковић, Миодраг Милованов и Лада Скендер.Представа је снимљена у продукцији ТВ Београд годину дана после премијере, 1991.године.

Pročitaj više

Редак је случај у позоришној пракси да редитељ прави ремаке неке своје познате представе. Мирослав Беловић је у Београдском драмском позоришту после 24 године поставио „Мистер Долара“ Бранислава Нушића, а скоро у потпуности се ослањао на своју концепцију чувене представе из 1973.године у ЈДП-у. Ова верзија доживела је своју премијеру 22.фебруара 1997.године.Главни јунаци ове веома популарне Нушићеве комедије, у којој се велики писац смеје у лице учмалој и затвореној групи повлашћених, јесте увређени Матковић. Он ће уз помоћ медија извести један „душтвени експеримент“ чији је главни јунак конобар Жан који ће се, “ни крив ни дужан”, наћи у средишту ове подвале малограђанштини. Играју: Жика Миленковић, Милан Чучиловић, Оливера Викторовић, Милица Милша, Драгиша Милојковић, Сандра Бугарски и други Представа је снимљена у продукцији ТВ Београд 1998. године

Прочитај више

Представа „Кућа са прозором“ је драмски првенац глумице Љиљане Лашић, у којем она игра и једну од главних улога. Редитељ је био Владимир Лазић, а премијера се одржала у Београдском драмском позоришту 22.маја 2000.године.Овај драмски текст развија причу о једној београдској, врачарској породици у којој се преламају генерације, у којој дух старог времена је супротстављен неким новим околностима и личностима, а све то у атмосфери померених моралних вредности.Текст одише црнохуморним елементима, који су помешани и са гротескним, али и трагичним аспектом. Основа сукоба је на линији свекрва – снаја (Татјана Лукјановна и Љиљана Лашић) и све води ка лаганом одумирању једног времена и породице о којој се прича у драми.У осталим улогама су наступили Миле Станковић, Мики Дамњановић и Мања Врањеш.

Прочитај више

Позоришни комад "Звер на месецу" Ричарда Калиноског у режији Небојше Брадића премијерно је изведен у априлу 2002. године, а играли су Властимир Ђуза Стојиљковић, Небојша Дугалић и Паулина Манов. Представа говори о три драмска лика и њихових узајамних односа и сећања, прича о последицама геноцида над Јерменима, који су извршили Турци почетком двадесетог века. Наратор је Винсент, а тумачи га изврсни Ђуза Стојиљковић. Он игра старијег господина који се сећа свог туробног детињства у Милвокију када је срео необичан брачни пар јерменских досељеника (Арама и Сету)... Он уједно игра и дечака какав је био када се добродушна млада Сета (Паулина Манов) сажалила на њега и увела га у њихову чудну малу породицу, пуну неизречених успомена и тајних рана.То је уједно и прича о људском удаљавању и немогућности да човек најближем бићу објасни шта га тишти... Сета, својом благом дечјом нарави, успева да отвори врата новом животу, и да им приведе свог мужа заточеног у ужасу прошлости... Винсент, тада дечак, а сада старац, сведок је њиховог кидања и муке, али и преображаја у људе који коначно могу да пруже љубав и помогну другоме...Представа је снимљена за телевизију 2008.године.

Прочитај више

Ноел Кауард је комедију “Приватни животи” написао 1931.године и она је одмах постала хит на Вест Енду а и касније се често играла на сценама булеварских позоришта. Ова енглеска салонска комедија, која наравно не досеже комаде Бернарда Шоа и Оскара Вајлда, први пут се у нашој земљи играла управо у БДП. Премијера је била 27.марта 2002.године , а већ следеће је снимљена за телевизију.Радња је заснована на вечним темама мушко-женских односа, на причи о страсти, љубомори, прељуби. То је прича о два брачна пара која на меденом месецу срећу своје бивше супружнике, преваре са њима своје нове партнере и поново се заљубе у оне старе. Кауард уме да напише добар дијалог, а Димитрије Јовановић, који је режирао ову представу је редитељ са искуством у оквиру салонског жанра. Играли су: Милена Павловић, Драгиша Милојковић, Милица Зарић и Милан Чучиловић, док се у ефектној епизоди појавила Татјана Лукјановна.

Прочитај више

Представа “Златно руно” настала је драматизацијом (Маша Јеремић, Жељко Јовановић и Небојша Брадић) трећег дела истоименог романа Борислава Пекића и драмом “Ремек дело”. Представа је доживела своју премијеру у Крушевцу 30.новембра 2000. а београдска премијера била је у БДП 16.јануара 2001. Са великим успехом се играла дуги низ сезона и освојила многобројне значајне награде у земљи и иностранству. Представу је режирао Небојша Брадић.Основни заплет драме чини то што Симеон Њаго, цинцарски мајстор "уметничке шминке", добија задатак да нашминка мртвог турског султана Сулејмана, да би војска мислила да је жив, и имала снаге за одсудну битку код Сигета. Задатак му "нуди" грчки патриота, доктор Кајсунизаде, који је лечио султана, а заправо он преноси наредбу самог Великог везира Мехмед - паше Соколовића... У овој "дуодрами", трећи лик, Агатодемон, је нека врста "пролога" и коментатора, али и носиоца апстрактне претње која лебди над уметником - да ће бити уморен или, чак, поједен, ако не послуша наредбу... Борба између уметности, власти, националних, верских и личних осећања припадности, понорна је тема дела...У представи су играли Небојша Дугалић, Војин Ћетковић и Иван Томић (Небојша Глоговац). Снимљена је 2005.године у тв режији и адаптацији Мишка Милојевића.

Прочитај више

Драма ЋЕИФ, сарајевског аутора Мирзе Фехимовића је победник на Конкурсу за савремени домаћи драмски текст на босанском и српском језику, који су објавили Фестивал МЕСС и Београдско драмско позориште.Постављена је на сцену 2007. године у режији Егона Савина, а до данас је остала једна од најнаграђиванијих представа Београдског драмског позоришта.Комад деликатно разлаже босанску трауму кроз неколико испреплетаних судбина, чисто и помирљиво – без осуде иједне нације, јер сви су на свој, судбински предодређен начин, жртве болног искуства. Играју: Љубомир Бандовић, Душанка Стојановић, Радмила Томовић, Небојша Љубишић, Сандра Бугарски, Слободан Ћустић, Лако Николић, Маја Колунџија, Зорое Јована Цветковић / Биљана Малетић Заверла. НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ, Нови Сад Стеријино позорје, ЕГОН САВИН ЗА НАЈБОЉУ РЕЖИЈУ, Нови Сад Стеријино позорје, ДУШАНКА СТОЈАНОВИЋ НАГРАДА ЗА ГЛУМАЧКО ОСТВАРЕЊЕ, Нови Сад Стеријино позорје, ЉУБОМИР БАНДОВИЋ НАГРАДА "ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ", Зајечар, "Дани Зорана Радмиловића" НАГРАДА ПУБЛИКЕ ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ, Ријека Фестивал малих сцена, ЕГОН САВИН ЗА НАЈБОЉУ РЕЖИЈУ, Ријека Фестивал малих сцена, ДУШАНКА СТОЈАНОВИЋ ЗА НАЈБОЉУ ГЛУМИЦУ, Ријека Фестивал малих сцена, НАГРАДЕ ЗА ГЛУМАЧКО ОСТВАРЕЊЕ "ДАВИД ШТРБАЦ" ДОБИЛИ СУ ДУШАНКА СТОЈАНОВИЋ И ЉУБОМИР БАНДОВИЋ, Бања Лука Фестивал "Петар Кочић" ГРАНД ПРИX ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ, Зеница Фестивал босанско-херцеговачке драме. НАЈБОЉИ ТЕКСТ МИРЗА ФЕХИМОВИЋ, Зеница Фестивал босанско-херцеговачке драме, НАЈБОЉА РЕЖИЈА ЕГОН САВИН, Зеница Фестивал босанско-херцеговачке драме. НАЈБОЉА ЖЕНСКА УЛОГА ДУШАНКА СТОЈАНОВИЋ, Зеница Фестивал босанско-херцеговачке драмеСПЕИЈАЛНУ НАГРАДУ ДОБИЛИ СУ ЛАКО НИКОЛИЋ, ЈОВАНА ЦВЕТКОВИЋ И АНА САКИЋ, Зеница Фестивал босанско-херцеговачке драмеНАЈБОЉА ПРЕДСТАВА ФЕСТИВАЛА, НАЈБОЉА ГЛУМАЧКА ОСТВАРЕЊА ДУШАНКА СТОЈАНОВИЋ И ЉУБОМИР БАНДОВИЋ, НАЈБОЉА РЕЖИЈА ЕГОН САВИН, Крагујевац, ЈоакимИнтер Фест...

Прочитај више

Савремена комедија М. Зупанчича о емотивним играма између полова, о пријатељству и превари. Догађа се током једне ноћи, која започиње као уобичајено дружење уз вечеру два брачна пара. Испоставиће се да ништа неће бити онако како испрва изгледа, да ништа није онако како нам се чини да јесте. Премијера: 15.11.2005. Трајање: 90 минута. редитељ: Милица Краљ, играју: Вера-НЕДА АРНЕРИЋ, Соња-ЕЛИЗАБЕТА ЂОРЕВСКА, Бернард-АЛЕКСАНДАР АЛАЧ Иван-ДРАГИША МИЛОЈКОВИЋ

Pročitaj više

"Не играј на Енглезе је једна од најпопуларнијих представа БДП-а. После успешне премијере 2. новембра 2007. у нашем позоришту, овај комад инсцениран је у већини држава бивше Југославије (Београд – Подгорица – Тузла – Куманово – Градишка – Љубљана – Нови Сад – Загреб). Ипак, верзија Београдског драмског позоришта са Данијелом Сичом, Иваном Томићем и Марком Живићем изазивала је пуних дванаест година непрекидно интересовање и била распродата из месеца у месец. Представу је видело преко 70.000 гледалаца у Београду, широм земље, али и у Аустрији, Канади, Аустралији, Великој Британији, Словенији, Хрватској, Црној Гори…У средишту Ђурђевићевог, само привидно „лаког” заплета, налазе се тројица урбаних тридесетогодишњака, „заглављених” већ негде на првим животним кривинама – или због инфериорности према запосленој супрузи (Паун) или због немогућности да се докаже кроз површне сексуалне авантуре (Пикси) или пак неодољивог нагона да, користећи као „маску” невине шале, понижава сопствене пријатеље ( Буле ). Међутим, исто толико битан протагониста драме„Не играј на Енглезе” – протагониста који се истовремено налази и у њима, али и изван њих – јесте један од суштинских злодуха људске природе: страст према коцкању, тачније клађењу.Играју: Марко Живић, Иван Томић, Даниел Сич.

Прочитај више

Оскар Вајлд се у друштвеној сатири “Идеалан муж”, поиграва готово водвиљски тезом да савршени мушкарац ипак има мане, те да ничија прошлост није блистава, без мрље. Бавећи се друштвеним лицемерјем, дотиче питања корупције у вишим круговима, те јавне и приватне части политичара. Сер Роберта Чилтерна, подсекретара иностраних послова игра Бранко Јанковић, његову супругу Татјана Кецман, госпођу Чивли - Милица Милша, младог лорда Горинга - Александар Јовановић, а слугу Драгиша Милојковић. У ансамблу су и Бора Ненић, Станислава Николић, Нада Мацанковић, Јадранка Селец, Добрила Илић, Владимир Керкез и Никола Малбаша.режија Предраг Штрбац

Pročitaj više

Фото архива

М.Горбатов

Младост отаца (1947.)

Прва представа Београдског драмског позоришта, док оно још нема своју сцену, у духу је времена и утицаја Совјетског савеза, али се формира добра основа будућег сјајног уметничког ансамбла: Сима Јанићијевић, Татјана Лукјанова, Предраг Тасовац, Милан Пузић, Бранка Пантелић, Добрила Костић.

А. Милер

Смрт трговачког путника (1951.)

Глумац, вајар и сликар Сима Јанићијевић био је најдуховитији међу колегама, а у драмској уметности је оставио дубок траг. Вредност његовог тумачења ВИЛИЈА ЛОМАНА била је у рангу највиших европских и светских домета.

Е. Лабиш

Сламни шешир (1951.)

Та инсценација се разликовала од свега што се тада могло видети у нашим тетрима. Професор Јован - Вава Христић ову представу узима за почетак ЗЛАТНОГ ДОБА Београдског драмског позоришта.

Т. Вилијамс

Стаклена менажерија (1952.)

А. Патон

Плачи вољена земљо (1953.)

М. Крлежа

Вучјак (1953.)

Комад који је Крлежа посебно приредио за Београдско драмско позориште два пута ће премијерисати на Црвеном Крсту. Праизведби је присуствовао и Председник Тито.

Т. Вилијамс

Мачка на усијаном лименом крову (1956.)

Раде Марковић

Т. Вилијамс

Мачка на усијаном лименом крову (1956.)

Олга Станисављевић

А. Милер

Поглед са моста (1957.)

... Још један одличан Милеров комад са Симом Јанићијевићем у главној улози. Премијера је била најављена за 1. јануар а неколико минута уочи почетка представе нестало је струје у позоришту.

Б. Ћопић

Николетина Бурсаћ (1957.)

Глумац Павле Вујисић је одустао од НИКОЛЕТИНЕ, једине улоге коју је спремао у БДП-у. Преузео ју је Раде Марковић, без много предиспозиција за тај лик, и постигао значајно остварење које ће доћи да види и маршал Тито.

Б. Брехт

Мајка храброст (1960.)

О. Давичо

Бетон и свици (1963.)

Неке од својих најбољих улога Зоран Радмиловић је одиграо на Црвеном Крсту. За ВУКА РСАВЦА, у овом делу Оскара Давича, добио је Стеријину награду.

А. Поповић

Утва птица златокрила (1969.)

к. Хигинс

Харолд и Мод (1980.)

Татјана Лукјанова је учествовала у радним акцијама зидања зграде Београдског драмског позоришта. У њему ће провести цео свој радни век, а ненадмашну креацију МОД изводиће до своје смрти.

П. Шефер

Амадеус (1981.)

Лазар Ристовски као Амадеус, Розалија Леви као Констанца и Раде Марковић као Салијери.

Д. Ковачевић

Сабирни центар (1982.)

Прва поставка овог комада и његова најуспешнија верзија била је у БДП-у. Режирао је Муци Драшкић, а у одличном ансамблу бриљирао Ђуза Стојиљковић.

С. Копривица

Дуго путовање у Јевропу (1987)

Фарса Стевана Копривице, у режији Егона Савина, једна је од најпопуларнијих представа Наше куће свих времена. Могла се играти и много дуже да Лазар Ристовски (КЊАЗ НИКОЛА) није напустио позориште и сасвим се посветио филму.

Е. Шмит

Фредерик и Булевар злочина (2003)

ИСТОРИЈАТ

1947.

Народни одбор града Београда, на предлог Одељења за културу и уметност 21. октобра доноси решење о оснивању Градског позоришта.

Први директор био је Обрад Недовић, а ансамбл позоришта бројао је 29 глумаца. Пробе прве представе МЛАДОСТ ОТАЦА Бориса Горбатова у режији Петра С. Петровића одржавају се у Дому културе, који је за ту прилику преуређен. Након проба ишло се на добровољни, ударнички рад: подиже се зграда на Црвеном крсту, на Тргу Саве Ковачевића.

1948.

Позориште, још увек без своје зграде, прву премијеру МЛАДОСТ ОТАЦА игра у Народном позоришту 20. фебруара.

Главне улоге играју: Миливој Поповић Мавид, Татјана Лукјанова, Јован Николић, Предраг Тасовац и други. Представа је имала две репризе након првог извођења, а нови театар извео је још две представе у својој првој години, обе у Народном позоришту: ПРЕД НОСОМ Јоже Хорвата и ПРИЈАТЕЉИ Л. Маљугина.

1949.

Сцена на Црвеном крсту званично је отворена 20. марта представом СУМЊИВО ЛИЦЕ Бранислава Нушића у режији Салка Репка.

Градско позориште добија име: Београдско драмско позориште. У тадашњим новинама пише да је Позориште повезано тролејбуском линијом са центром града, која ће бити појачана пред почетак и на крају представе да би могла несметано да превози и повећани број публике. До краја сезоне изведено је 48 представа које је видело 48.338 гледалаца.

1950.

Годишњица рада обележена је у новој згради 20. марта премијером представе НАРОДНИ ПОСЛАНИК Б. Нушића у режији Теје Тадића.

Ансамбл броји 30 глумаца и 3 стална редитеља. Током прве године одиграно је 229 представа, које је видело преко 130.000 људи. Салко Репак напушта место директора и одлази у Југословенско драмско позориште као глумац. За вршиоца дужности директора постављен је Предраг Динуловић, дотадашњи уметнички директор. Динуловић потписује две режије те године, као и Марко Фотез. Ову годину обележава и прва режија Соје Јовановић у Београдском драмском позоришту у којој играју: Оливера и Раде Марковић, Михајло Паскаљевић, Властимир Ђуза Стојиљковић. Уз Оливеру и Радета Марковића у Београдско драмско позориште улази још неколико њихових колега са прве глумачке класе Академије за позориште, филм, радио и телевизију у класи професора Мате Милошевића. Ђуза памти и речи Даре гардероберке: „ Бежите, иду глумци! “

1952.

Соја Јовановић интензивно режира у Београдском драмском позоришту.

Њена представа БАЛ ЛОПОВА Жана Ануја скинута је са репертоара после трећег извођења на иницијативу тадашње министарке за просвету. Овим је окончана вишемесечна полемика која је вођена између Ели Финција, позоришног критичара и Боре Дреновца, партијског идеолога. У режији Миње Дедића изведен је и први комад Тенеси Вилијамса – СТАКЛЕНА МЕНАЖЕРИЈА, у децембру месецу.

1953.

На скромној свечаности у Позоришту обележено је 40 година уметничког рада глумца Јована Јеремића, који је каријеру почео још у путујућим дружинама.

Расправља се о репертоарској политици Позоришта. Хрватско народно позориште из Загреба, почетком марта гостује са представом Тенеси Вилијамса СТАКЛЕНА МЕНАЖЕРИЈА, а неколико дана касније Београдско драмско позориште узвраћа гостовање представом СМРТ ТРГОВАЧКОГ ПУТНИКА Артура Милера. Девет премијера изведено је у овој сезони.

1954.

Почетком године почињу пробе за представу ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА Самјуела Бекета у режији Василија Поповића.

„Вечерње новости„ ово најављују као двоструки експеримент на Црвеном крсту: експеримент Самјуела Бекета и експеримент петорице младих уметника. Представа не доживљава премијеру, јер управа Позоришта одлучује да се одржи затворена премијера и то само за чланове ансамбла. Директор Динуловић тврди да представа није скинута са репертоара, већ само одложена „за боља времена„. У међувремену ГОДО је изведен у атељеу Миће Поповића на Старом Сајмишту, а две године касније њиме је отворен Атеље 212. Средином октобра радно је прослављена петогодишњица рада. Од оснивања изведено је 1.217 представа које је видело више од 600.000 гледалаца.

1955.

Премијера Нушићевог СУМЊИВОГ ЛИЦА у режији Соје Јовановић довела је до подељености у позоришној јавности.

Премијера Нушићевог СУМЊИВОГ ЛИЦА у режији Соје Јовановић довела је до подељености у позоришној јавности. Једни су говорили о „новом виђењу Нушића„ а други „о изневерном Нушићу„. Преко ове представе водила се идеолошка борба између „модерниста„ и „ждановаца„. Победили су ови други.

1956.

Премијера МАЧКЕ НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ Тенеси Вилијамса у режији Миње Дедића, због идеолошких душебрижника, готово да је била доведена у питање.

Разлог пометње: Оливера Маркович (Мег) у комбинезону и тема хомосексуализма. Тридесетог маја Позориште полази на велику домаћу турнеју: шест својих представа приказује у Сплиту, Мостару, Сарајеву, Зеници и Тузли, а у октобру одлази на турнеју у Бугарску, где приказује 21 представу. Управник, Предраг Динуловић, најављује нову сезону: „Даваћемо представе по домовима културе, фабричким халама, факултетима, јер сматрамо да су потенцијалне могућности позоришта за друштвено и културно деловање много шире него што се у самој згради показује„.

1957.

У јануару је изведена премијера Брехтове МАЈКЕ ХРАБРОСТИ у режији Миње Дедића.

За Јована Христића „то је лабудова песма Београдског драмског позоришта. „У фоајеу позоришта одржана је изложба фотографија Миодрага Б. Протића са гостовања Београдског драмског позоришта.

1958.

Првог јануара пред сам почетак представе нестаје струје, па је управа Позоришта била приморана да се извини публици и откаже представу.

Поред муке са струјом, велики је проблем и недостатак градског превоза, па публика не може да се превезе до својих кућа после представе. Читавог јуна Позориште је гостовало по Хрватској: шест одабраних представа одиграно је у Осијеку, Вараждину, Загребу, Ријеци и Пули. У првим данима октобра приредјена је „Недеља домаће драме” и изведене су три премијере дела савремених писаца: ВЕЈКА НА ВЕТРУ Колета Чашула (режија Миња Дедић), НА ИВИЦАМА РАСТУ МАЛЕ ЈЕЛКЕ Игора Токара (режија Јован Путник), ПОГЛЕД УНАТРАГ Миодрага Ђурђевића (режија Дарко Татић).

1959.

Шта бисте волели да гледате у нашем Позоришту?

Ово питање било је постављено посетиоцима Београдског драмског позоришта почетком године. Добијено је 4.000 одговора, највише су тражена дела Мирослава Крлеже и Јуџина О’Нила. Двадесетог марта Позориште прославља десетогодишњицу. За рођендан се узима датум премијере Нушићевог СУМЊИВОГ ЛИЦА. Крајем јуна Позориште завршава једномесечну турнеју по Словенији и Хрватској. Десетог јуна Београдско драмско позориште и Хумористичко позориште спајају се у један театар под именом Савремено позориште. За управника бива постављен Предраг Динуловић, јер се нико други није јавио на конкурс. Првог октобра отворена је стална сцена Савременог позоришта у Дому културе у Земуну. Представе ће се изводити сваке суботе и, евентуално, средом. Прва премијера новог Позоришта на сцени на Црвеном крсту изведена је 6. октобра, а сцена на Теразијама отворена је 8. новембра.

1960.

Европска премијера НЕЖНЕ ПТИЦЕ МЛАДОСТИ Тенеси Вилијамса одиграна је 24. фебруара.

Комад је, претходно, игран још само на Бродвеју. Ансамбл Савременог позоришта подељен у три групе полази на једномесечну турнеју по Србији, Македонији и Хрватској. Две групе су драмске, а једна музичко- балетска. Прва сезона Савременог позоришта није успела да покаже оно због чега је фузија извршена: креативни резултат. Два пута је за кратко време у фоајеу зграде Савременог позоришта освануо погребни венац са траком на којој је писало: „Покојном Београдском драмском позоришту- Ожалошћени глумци„.

1961.

Na konkurs Savremenog pozorišta javilo se 87 umetnika od kojih je posebna komisija izabrala 2 reditelja i 16 glumaca.

На завршетку сезоне 1960/1961. позориште напуштају редитељ Миња Дедић, глумци: Оливера и Раде Марковић, Мића Томић, Љиљана Крстић и Ксенија Јовановић. Почетком сезоне долазе нове глумачке снаге: Радмила Савићевић, Тома Курузовић, Жижа Стојановић, Властимир Велисављевић и други. Раша Попов у „Младости„ објављује да су се 27. октобра на представи ОПТУЖЕНЕ КОМЕДИЈЕ у Костолцу гледаоци засмејали 258 пута.

1962.

Школска сцена Савременог позоришта

Намењена средњошколцима и студентима, отворена је почетком фебруара премијером СЛОВА О ЉУБАВИ, сценском панорамом средњевековне српске књижевности. Александар Бакочевић, нови управник, најављује јасну диференцијацију оријентације двеју сцена и додаје : „Наш програм је са амбицијама, али не амбициозан програм„.

1963.

Управни одбор Савременог позоришта због сажимања ансамбла одлучио је да не обнови уговор са 12 чланова.

Играју се представе: ПУТ ОКО СВЕТА Бранислава Нушића; ВУЧЈАК Мирослава Крлеже… Зоран Радмиловић игра у представи БЕТОН И СВИЦИ Александра Огњановића, а Радмила Андрић добија Октобарску награду града Београда за улогу Барблине у Фришовој АНДОРИ.

1964.

Одлуком Градске скупштине, на седници 31. јануара, за новог управника Савременог позоришта постављен је Павао Броз, уредник часописа „Социјализам„.

У априлу месецу постављена је прва оперета на београдској сцени ЉУБАВ У МОСКВИ Димитрија Шостаковича у режији Александра Огњановића. Стеријина награда додељена је Зорану Радмиловићу за улогу Вука Ресавца у БЕТОНУ И СВИЦИМА; европску премијеру комада Артура Милера ПОСЛЕ ПАДА режира Александар Огњановић. Ово је пета драма Артура Милера постављена на сцену Савременог, односно Београдског драмског позоришта. Поводом стогодишњице рођења Бранислава Нушића на сцену на Теразијама постављен је МИСТЕР ДОЛАР у режији Марка Фотеза.

1965.

Филип Давид, драматург позоришта, позива на сарадњу седамнаест драмских писаца, међу њима Данила Киша и Борислава Пекића.

Текстови који су наручени морају бити савремени и ангажовани. Ове године премијерно се изводи Шекспирова БОГОЈАВЉЕНСКА НОЋ, на сцени на Теразијама приказује се НОВЕЛА ОД СТАНЦА и ТИРЕНА Марина Држића. Крајем године Павао Броз одлази на нову дужност. Тражи се нови управник.

1966.

„Политика експрес„ у јануару објављује да је ситуација у Савременом позоришту достигла кулминациону тачку и да стање почиње да личи на безнадежно.

Више од месец дана није било проба. Од тринаест кандидата за управника Позоришни савет изабрао је пет. Средином фебруара новине јављају да би се ансамбл Сцене на Теразијама могао наћи на улици уколико се не реши захтев „Београд филма„ да врати своје просторије. Постоји идеја да се ансамбл пребаци у просторије Дома омладине, али ипак одлуком Градске скупштине Сцена на Теразијама још неколико година остаје у дворани биоскопа „Београд„. За управника Савременог позоришта изабран је Исак Амар. Изабране драме са позивног конкурса Савременог позоришта су ПАСИЈАНС Моме Капора (главна улога писана за Зорана Радмиловића) и ПРЕД СЛЕПИМ ЗИДОМ Миодрага Илића (главне улоге писане за Властимира Ђузу Стојиљковића и његову супругу Олгу Станисављевић).

1967.

Почетком године Миодраг Петровић Чкаља враћа се у своју стару кућу.

Одигране су четири премијере: ПАРИСКИ ЖИВОТ Жака Офенбаха; БОГ ЈЕ УМРО УЗАЛУД Радивоја Лоле Ђукића; КО ЋЕ ДА СПАСЕ ОРАЧА Френка Гилроја и СМРТОНОСНА МОТОРИСТИКА Александра Поповића, која је изведена на Међународном фестивалу експерименталних сцена у Франкфурту.

1968.

После Раше Плаовића и Бранка Плеше, Зоран Радмиловић је трећи послератни београдски Хамлет.

Светлана Бојковић и Петар Божовић, још увек студенти, дебитују у представи ЂИДО коју режира Миња Дедић. Властимир Ђуза Стојиљковић и Зоран Радмиловић почињу сезону као чланови Атељеа 212. Још једна домаћа комедија приказана је на Сцени на Теразијама – ПОНОЋНА ПРОВАЛА Мирослава Митровића.

1969.

Управа позоришта најављује чак 16 премијера. Исак Амар, управник, изјављује да је циљ да се створи атрактиван програм, као први корак ка стварању популарног демократског народног позоришта.

У Шекспировој комедији ДВА ВИТЕЗА ИЗ ВЕРОНЕ, у режији Миње Дедића на сцену ступају јунаци као савремени хипици у психоделичним бојама и мини сукњама. Почетком сезоне Савремено позориште потписује уговор о сарадњи са Осигуравајућим заводом „Југославија„ који се обавезује да ће откупити педесетак представа и финансијски помоћи припремање представе ИВКОВА СЛАВА у режији Градимира Мирковића.

1970.

Стогодишњицу од првог извођења КИР ЈАЊЕ Јована Стерије Поповића Савремено позориште у фебруару обележава премијером нове верзије.

Први пут у историји Ресника ово београдско приградско насеље видело је једну позоришну предству: у препуној сали Задружног дома Савремено позориште извело је Чеховљеву ПРОСИДБУ. Сезона домаћих мјузикла на Сцени на Теразијама: БЕОГРАД НЕКАД И САД Војкана Борисављевића и МАЈСТОР С МОРА Корнелија Ковача. Крајем јуна основана је Заједница пријатеља Савременог позоришта. Приступ заједници подразумевао је новчано улагање, а за узврат добијале су се карте у пола цене. Исак Амар опет је изабран за управника Савременог позоришта.

1971.

На свечаности 1. јуна Савремено позориште промениће име у - Театар Београд.

Управник Исак Амар саопштава да је последњих десет сезона Позориште било несавремено и да је решено да убудуће прерасте у право београдско позориште. У овој години изводе се представе: КРАЉ БЕТАЈНОВЕ Ивана Цанкара у режији Александра Огњановића; УДВОРЕЊЕ АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА ДЕВОЈЦИ МАРИЈИ Милорада Павића у режији Уроша Гловацког; ЈАДИ ОД ЉУБАВИ у режији Светозара Рапајића.

1972.

Крајем маја одржана је прва редовна годишња скупштина Заједнице пријатеља Савременог позоришта која окупља 21 предузеће.

Најчешћи посетиоци су грађевински радници. Савремено позориште обећало је да ће припремити једну представу коју ће, у широкој анкети одабрати сами радници. На свечаној седници, 21. октобра, Савет позоришта одлучује да Савремено позориште промени име у Београдско позориште. У оквиру прославе двадесетпетогодишњице позориште даје две премијере: ДОРЋОЛСКА ПОСЛА Чича Илије Станојевића и Петра Костића, у режији Небојше Комадине и Стеријине РОДОЉПЦЕ у режији Миње Дедића који се по редитељевој замисли играју на празној сцени без декора.

1973.

Поводом идеје да се Сцена на Крсту и Сцена на Теразијама раздвоје у две потпуно самосталне куће, управник Исак Амар је изјавио да је то немогуће, јер би обе куће морале да имају комплетне пратеће службе.

Крајем фебруара Исак Амар даје оставку на место управника. Оцењено је да је самоуправљање неразвијено, а међуљудски односи поремећени. Вршилац дужности управника је Миодраг Петровић Чкаља, а затим Тамара Милетић. Поводом двадесетпетогодишњице Београдско позориште одликовано је Орденом заслуга за народ. Одигране су: БАЛ ЛОПОВА, ЖЕНСКИ РАЗГОВОРИ, РАЗБОЈНИЦИ, ДАН ТРИНАЕСТИ и МИЗАНТРОП чију режију потписује осам глумаца који играју у представи.

1974.

Мирољуб Милановић је вршилац дужности управника Београдског позоришта.

Чланови позоришта акламацијом су се изјаснили за раздвајање сцена на Крсту и на Теразијама, што практично значи формирање два нова позоришта. Лабишов СЛАМНАТИ ШЕШИР поново је постављен на сцену, после 23 године, у режији Радослава Дорића. Исти редитељ поставља и прву премијеру на Малој сцени „Бранислав Нушић„ у Зетској улици: НАОЧАРИ Бранислава Нушића.

1975.

Премијером драме ЈЕДНЕ НЕДЕЉЕ ЈЕДНОГ ЛЕТА Живорада Михаиловића Шиље у режији Уроша Гловацког, у Сали за пробе отворена је Мала сцена Београдског позоришта.

Готово једногласном одлуком од око 270 чланова најзад су две сцене раздвојене и Београдско позориште званично престаје да постоји. Сцена на Крсту постаје нови театар са именом Београдско драмско позориште, а Сцена на Теразијама ће се убудуће звати Позориште на Теразијама. За управника Београдског драмског позоришта именован је Миодраг Илић, а прва премијера била је 6. децембра: МАКСИМ ЦРНОЈЕВИЋ Лазе Костића у режији Бранислава Мићуновића.

1976.

Миодраг Петровић Чкаља након сукоба са управником напушта Позориште и постаје слободан уметник.

Почетком маја новине јављају да је основано већ 15 клубова пријатеља Београдског драмског позоришта у месним заједницама. У плану је да до краја године сваки глумац Куће на Крсту добије свој клуб, дакле биће их 48. Две монодраме одигране су у истом дану: у ЉУБАВИ У ПРОНЕВЕРИ Миленка Вучетића игра Радмила Савићевић, а у ЗАБУНАМА Данила Николића игра Миодраг Поповић Деба. Обе представе режира Дејан Мијач.

1977.

Пред више од 800 радника Позориште у новембру изводи БЕЋАРАЦ Зорана Петровића у хали Фабрике теписона у Оџацима.

Представа је изведена у знак захвалности за 320 квадратних метара подне облоге коју је фабрика поклонила Позоришту. На „Гавелиним вечерима„ у Загребу, Београдско драмско позориште приказује Крлежину АГОНИЈУ. Жижа Стојановић је Фема у Стеријиној ПОКОНДИРЕНОЈ ТИКВИ; а у режији Владимира Плаовића изведена је премијера драме ЖИВЕ КАО СВИЊЕ Џона Ардена. За представу НОЋ МЛАДЕНАЦА Андреја Хинга писац је дао екслузивна права за праизведбу Београдском драмском позоришту.

1978.

Година домаћих писаца! Изведена су дела: Ивана Ивањија, Жељка Сенечића, Борислава Пекића, Ранка Маринковића.

На сцени Београдског драмског позоришта представом ВРЕМЕ И ПОРОДИЦА КОНВЕЈ Џона Пристлија дипломирали су: Драгољуб Денда, Дара Џокић, Гордана Гаџић, Бранислав Лечић, Даница Максимовић, Владо Керошевић, Милорад Јекић, Соња Кнежевић и Енвер Петровци. Премијером ГОСПОЂЕ МИНИСТАРКЕ Бранислава Нушића Позориште обележава 30 година рада. Ансамблу се придружује четворо младих глумаца: Јадранка Селец, Весна Чипчић, Срђан Дедић и Миле Станковић. У октобру излази први број „Рефлектора„, месечног гласника Београдског драмског позоришта. У календарској 1978. години Београдско драмско посетило је 115.000 гледалаца.

1979.

Афоризми Зорана Ранкића везани за Позориште у месечном гласнику Београдско драмског:

– Скресао је управнику све у лице, али је замолио да му то не кажемо.
– Одан је позоришту, јер оно нема начина да га се реши.
СМРТ ПРЕДСЈЕДНИКА КУЋНОГ САВЈЕТА – нови комад Иве Брешана, режира Ивица Кунчевић, гост из Загреба. Прва представа на Новој сцени Београдског драмског позоришта је ДРЖАВНИ ЛОПОВ Фадила Хаџића, у режији Предрага Лаковића. Нови сценски простор је преуређена сала за пробе и може да прими 136 гледалаца. У програму се наводи да је Нова сцена „намењена слободнијим формама, позоришном експерименту и непосреднијем контакту са публиком„. Брешанова комедија није никада била изведена, јер је скинута са репертоара због политичке неподобности, два дана уочи премијере. Позориште први пут гостује у Аустрији. Ансамблу се придружују: Раде Марковић, Розалија Леваи, Лазар Ристовски, Гордана Косановић и Весна Ђапић. Уметнички директор постаје Ђорђе Лебовић, а стални редитељ Паоло Мађели.

1980.

Првог фебруара за вршиоца дужности управника постављен је Миодраг Деба Поповић.

Хигинсов комад ХАРОЛД И МОД режира Паоло Мађели. Харолда, младића уплашеног од живота игра Милан Ерак, а Мод, жену у дубокој старости, којој ће се окренути његова љубав, игра Татјана Лукјанова. Премијеру овог комада обележила је несрећа која се догодила Милану Ераку коме је цуг пао на главу, па је доживео благи потрес мозга, али је ипак одиграо премијеру. Од августа нови управник је Велизар Поповић, до тада директор Народног универзитета „Браћа Стаменковић„.

1981.

Лазар Ристовски је Моцарт, Раде Марковић је Салијери, а Розалија Леваи Консатанца, Моцартова жена у АМАДЕУСУ Питера Шефера који режира Паоло Мађели.

Сезону отвара ЛУДА Едварда Бонда у режији Слободана Унковског. Гост костимограф је Мета Хочевар. СУМЊИВО ЛИЦЕ Бранислава Нушића четврти пут је на сцени Београдског драмског позоришта, овог пута у режији Александра Огњановића, са Жиком Миленковићем у главној улози.

1982.

БЕРТИНО БЛАГО, други комад Мартина Хинга режира Паоло Мађели у фебруару.

Три месеца касније потписује и режију ЦЕНТРИФУГАЛНОГ ИГРАЧА Тодора Манојловића. САБИРНИ ЦЕНТАР Душана Ковачевића први је комад овог писца на сцени Београдског драмског позоришта и прва режија Љубомира Драшкића у Позоришту. За улогу Берте у БЕРТИНОМ БЛАГУ Татјана Лукјанова добила је Октобарску награду града Београда. Управник позоришта изјављује да Београдско драмско у последње две године није имало губитака. Мира Ерцег режирала је БЕБЊЕВЕ У НОЋИ Бертолда Брехта.

1983.

САБИРНИ ЦЕНТАР је једна од четири најбоље представе у Београду у 1982. години, по оцени надлежне комисије градског СИЗ-а културе.

Тим поводом Београдском драмском позоришту је додељена новчана премија. САБЉА ДИМИСКИЈА Александра Поповића у режији Златка Свибена изведена је 14. јануара, а главну улогу играла је певачица народних песама Изворинка Милошевић. Скоро цео ансамбл Београдског драмског позоришта, потпомогнут студентима Факултета драмских уметности учествује у представи СЕНТАНДРЕЈСКЕ РАПСОДИЈЕ Ђорђа Лебовића у режији Милоша Лазина. Улогом Игнације у комаду Луиђија Пирандела ВЕЧЕРАС ИМПРОВИЗУЈЕМО у режији Паола Мађелија, Мира Ступица се враћа на сцену после седам година паузе. Позориште током новембра гостује у Москви и Кијеву.

1984.

Пробе новог комада Александра Поповића МРЕШЋЕЊЕ ШАРАНА у режији Слободанке Алексић прекинуте су због сукоба ансамбла и редитеља, да би на крају овим комадом било отворено ново позориште Звездара театар.

Njena predstava BAL LOPOVA Žana Anuja skinuta je sa repertoara posle trećeg izvođenja na inicijativu tadašnje ministarke za prosvetu. Ovim je okončana višemesečna polemika koja je vođena između Eli Fincija, pozorišnog kritičara i BoreИзмеђу Београдског драмског позоришта и неколико радних организација потписан је интересни споразум организовања: у замену за услуге ових организација у реализацији представа, запослени ће бесплатно моћи да дођу у Позориште. Премијера САМОУБИЦА Велизара Поповића у режији Дејана Мијача одиграна је 1. септембра. Педесето извођење комада ВЕЧЕРАС ИМПРОВИЗУЈЕМО и стото САБИРНОГ ЦЕНТРА. Drenovca, partijskog ideologa. U režiji Minje Dedića izveden je i prvi komad Tenesi Vilijamsa – STAKLENA MENAŽERIJA, u decembru mesecu.

1985.

Сезону отвара представа ИВОНА, БУРГУНДСКА КНЕГИЊА Луиђија Пирандела у режији Паола Мађелија.

ЖАКА ФАТАЛИСТУ И ЊЕГОВОГ ГОСПОДАРА, драму Милана Кундере, чехословачког писца у париском егзилу, режира гост из сарајева Градимир Гојер (15. јануара). ЖЕНИДБА Николаја Гогоља у режији Дејана Мијача одиграна је 27. марта, што је трећа послератна поставка овог комада у Београду. Позориште гостује у Хрватској у априлу, а у мају одигран је педести АМАДЕУС Питера Шефера. Премијера представе ВЕЛИКИ БРИЉАНТНИ ВАЛЦЕР Драга Јанчара у режији Љубише Георгијевског одиграна је 14. децембра, а ЛАРГО ДЕСОЛАТО Вацлава Хавела у режији Дејана Мијача 27. децембра.

1986.

Савет позоришта за новог уметничког директора Куће изабрао је Владимира Јевтовића, доцента на Факултету драмских уметности, који се кандидовао на позив глумаца, али је одустао од функције, јер није желео да улази у клинч у којем ни “слободна судијска воља“ не би битно променила однос противника.

Бранко Плеша први пут као редитељ и Милош Жутић први пут на Црвеном крсту у ремијери Нушићевог комада ТАКО ЈЕ МОРАЛО БИТИ – 9.фебруара. Стота Стеријина ПОКОНДИРЕНА ТИКВА у режији Владимира Плаовића; четврти комад Александра Поповића КОКШИЈЕ СЛЕПИЛО премијерно је изведен 19. априла; ПОЛТРОН Синише Павића у режији Александра Ђорђевића 23. маја. Два дана пре тога изведен је сто педесети САБИРНИ ЦЕНТАР. Раднички савет 3. јула изгласава неповерење управнику Велизару Поповићу и разрешава га дужности. Ову одлуку поништава као невалидну Окружни привредни суд у Београду до окончања поступка пред Основним судом удруженог рада. Властимир Стојиљковић обавештава управу да не жели да настави да ради док се не среди стање у Кући, што ремети репертоар јер игра у седам представа. Паоло Мађели најављује да напушта позориште, због непостојања основних услова за рад. Велизар Поповић 21. новембра даје писмену оставку на место управника. Стоти ХАРОЛД И МОД, стота САБЉА ДИМИСКИЈА, за вршиоца дужности управника постављен је Димитрије Ристић. Премијера Нушићеве ОЖАЛОШЋЕНЕ ПОРОДИЦЕ, у режији Миленка Маричића изведена је 19. децембра.

1987.

Драматизација романа Слободана Селенића ПИСМО ГЛАВА Дубравке Кнежевић у режији Владимира Лазића изведена је 18. јануара; фарса Стевана Копривице ДУГО ПУТОВАЊЕ У ЈЕВРОПУ у режији Егона Савина изведена је 19. априла, главне улоге играју Лазар Ристовски и Весна Чипчић.

Нова сезона отворена је још једним комадом Стевана Копривице ЈУГО НОКТУРНО; изведена је и прерађена телевизијска драма КРОЈАЧИ ЏИНСА (2. октобра), у режији Слободана Шуљагића. Нови управник је Перо Ђурђевић. ТРИНАЕСТ БОЖЈИХ ТРИЧАРИЈА, текст који је Милена Тробозић саставила на основу двају дела шпанског писца Рамона дел Ваље-Инклана режира Паоло Мађели.

1988.

Четрдесет година од прве представе Градског (Београдског драмског) позоришта, МЛАДОСТИ ОТАЦА Бориса Горбатова (20. фебруара 1948). За годишњицу, педесети пут игра се ДУГО ПУТОВАЊЕ У ЈЕВРОПУ Стевана Копривице.

За четрдесет година позориште је извело 305 премијера. Припрема се научнофантастични роман Борислава Пекића БЕСНИЛО у драматизацији Миодрага Зупанца, у режији Јовице Павића. За представу је сашивено 187 костима и направљена је писта кроз салу дуга 12 метара. Премијера је изведена након три месеца проба – 27. фебруара. ЧАРАПУ ОД СТО ПЕТЉИ комад Александра Поповића, на Новој сцени 29. фебруара режира Јагош Марковић. Егон Савин режира комад НОВО ЈЕ ДОБА Синише Ковачевића. Због здравствених разлога, 16. јуна прихваћена је оставка Пере Ђурђевића. Позориште гостује у Москви. Придружује се прослави 600 година од косовског боја представом КОСОВО Миладина Шеварлића у режији Бранислава Мићуновића.

1989.

За два дана две премијере: 17. јануара ПСОВАЧИ Исидоре Бјелице, а 18. јануара на Новој сцени КРАЈНОСТИ Вилијама Мастросимона.

Улогом у ПСОВАЧИМА Тома Курузовић обележава 40 година рада. Мирослав Бјелић је вршилац дужности управника, Тамара Млетић вршилац дужности уметничког директора. Милош Лазин режира СРБИЈОМ УЗВОДНО, причу Јелице Зупанц - премијера изведена 26. марта. Глумац –Мирослав Бјелић у априлу постаје управник, а Борка Павићевић нови уметнички директор; она најављује МАЧКУ НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ Тенеси Вилијамса, којом би требало вратити стару славу Београдском драмском. Премијеру ће имати и: Крлежин ВУЧЈАК у режије младог Златка Свибена, Мрожеков ТАНГО у режије Јадранке Анђелић и КЛОПКА Тадеуша у режије Ноне Драговића.

1990.

Прва премијера одиграна је 3. марта: КАРМЕН 2000, пројекат Лазара Стојановића, представа конструисана из сижеа Бизеове опере.

Крајем марта тражи се оставка Борке Павићевић због нереалних планова, због чега ансамбл ступа у штрајк након суспензије уметничког директора. Одржавају се пробе, али представа нема. Глумац Миодраг Поповић Деба од 7. априла врши дужност управника. Штрајк се наставља. Након добијања гаранција да ће њихови захтеви бити испуњени, после десетодневног штрајка глумци се враћају на посао. Љиљана Тодоровић режира Вилијамсову МАЧКУ НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ са Снежаном Богдановић, Жарком Лаушевићем и Татјаном Лукјановом у главним улогама. Премијера је била 18. маја. У оквиру првог дела драмске антологије ПЛАY АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ, 26. септембра приказују се дела ПУТ ЗА ЛЕШЋЕ и КРМЕЋИ КАС у режији Радмиле Војводић. На Новој сцени, још један комад Стевана Копривице, у режији Нађе Јањетовић, ОРУЖЈЕ, ЗБОГОМ.

1991.

Средином јануара наставља се пројекат ПЛАY АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ комадом ТАЈНА ВЕЗА у режији Радмиле Војводић.

Глумци у класи Радета Шербеџије са новосадске Академије уметности изводе своју дипломску представу КАМЕРНА МУЗИКА Артура Копита у режији Ленке Удовички 8. марта, а у брзо затим 30. марта и представу у Шербеџијиној режији – Бондове СПАСЕНЕ. Душан Јовановић режира КО СЕ БОЈИ ВИРЏИНИЈЕ ВУЛФ Едварда Олбија са Мирјаном Карановић, Радетом Шербеџијом и Александром Алачем. Изводе се и два Бекетова дела у непуна два месеца: СРЕЋНИ ЉУДИ у режији Павла Лазића и ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА у режији Хариса Пашовића. Чеховљеву драму ИВАНОВ режира Владимир Лазић са Миодрагом Кривокапићем у главној улози.

1992.

Бродвејски хит Ленфорда Вилсона ЗАПАЛИ МЕ стиже на Црвени крст 18. јануара у режији Алисе Стојановић.

Копродуцент представе је фирма која има просторије под кровом Позоришта. Десетак дана после премијере у Битеф театру у режији Егона Савина, ЗЛОЧИН И КАЗНА Достојевског изводе се у режији Павла Лазића на Новој сцени, где у улози Соње гостује Соња Савић. После готово тридесет година у улози госпође Шварц појављује се Оливера Марковић у комаду СЛОБОДНА ТЕРИТОРИЈА Жан- Клода Гримбера, у режији Зорана Тасића. На Новој сцени 2. априла по тексту и у режији Братислава Петковића игра се комад КАСКАДЕР. Никита Миливојевић у ложионици позоришта режира комад ЕМИГРАНТИ Славомира Мрожека. Од нове сезоне у представи ЗАПАЛИ МЕ Хариса Бурину замениће Никола Којо. На Новој сцени комад Ежена Јонеска ИНСТРУКЦИЈА у режији Владимира Плаовића, 29. новембра, недељу дана касније ПОВРАТАК ДОН ЖУАНА Александра Обреновића, дипломска режија Кокана Младеновића у класи професора Мирослава Беловића и месец дана касније из исте класе, дипломска режија Ане Миљанић представе НАШИ ОЧЕВИ Војислава Јовановића Марамбоа.

1993.

Димитрије Ристић упозорава да технички услови доводе у питање рад позоришта до краја сезоне.

Борка Павићевић са места уметничког директора бива премештена на место драматурга. Почетком априла изводи се комад УТИЦАЈ ГАМА ЗРАКА НА САБЛАСНЕ НЕВЕНЕ Пола Зиндела у режији Иване Ашковић, а ДАМУ С КАМЕЛИЈАМА Александра Диме у драматизацији Гордане Гонцић режира Светислав Гонцић. Главне улоге играју Снежана Богдановић и Уликс Фехмиу.

1994.

Прва премијера у новој години, 6. марта: КАЛЕМЕГДАНЦИ Зорана Ранкића у режији аутора и двадесет дана касније на Новој сцени Филип Гајић режира Камијев НЕСПОРАЗУМ.

Од 1. априла нова управница позоришта је глумица Љиљана Седлар. Опис стања у Београдском драмском: репертоар не постоји, зграда је у лошем стању, недовољне дотације, више од половине простора је издато разним фирмама по симболичној закупнини, ансамбл од 35 глумаца је практично беспослен. Почетак сезоне је одложен због адаптације коју коче нерешени сустанарски односи са власником клуба “Крст“. Почетком децембра управница отказује гостопримство Позоришној радионици “Кобра“ која скоро годину дана у изнајмљеној сали изводи “самофинансирајућу“ представу МОЈА ДРАГА. У знак протеста екипа представу изводи на отвореном, испред зграде позоришта.

1995.

МИШОЛОВКА Агате Кристи у режији Ирене Ристић изводи се 23. марта, што је прва премијера после годину дана адаптације.

Сезона још званично није почела, представа се игра на Новој сцени, а публика улази на службени улаз. Током јуна изводе се премијере: У ПОВЕРЕЊУ Питера Шефера у дипломској режији Даријана Михајловића, КАМЕН ЗА ПОД ГЛАВУ Милице Новковић у режији Браниславе Стефановић и за крај сезоне 21. јуна ТАМО- АМО Едена фон Хорвата у режији Душана Петровића. Одбор синдиката Београдског драмског позоришта на неколико градских и републичких адреса шаљу писмо у коме управницу Љиљану Седлар оптужују за организациони, уметнички, кадровски и финансијски хаос у кући. ПОД ОКРЉЕМ ЗВЕЗДА Мануела Пуига у режији Алисе Стојановић последња је премијера у години 24. децембра.

1996.

Ружица Сокић као гошћа игра на Крсту у представи НИКАД СЕ НЕ ЗНА Бернарда Шоа у режији Мирослава Беловића.

Одбор синдиката Београдског драмског оглашава се јавним апелом за смену управнице Љиљане Седлар, која одбацује све отужбе. Прва премијера у новој години је ЧОВЕК ЈЕ ЧОВЕК Бертолда Брехта у режији Ирене Ристић. После тачно 45 година АРСЕНИК И СТАРЕ ЧИПКЕ Џозефа Кесерлинга поново је пред београдском публиком у Димитрија Јовановића са Татјаном Лукјановом и Оливером Марковић у главним улогама. Премијера је изведена 23. новембра.

1997.

Нушићеву комедију МИСТЕР ДОЛАР режира Мирослав Беловић, а премијерно се изводи 22. фебруара.

Представа отвара Позоришне свечаности Миливоје Живановић у Пожаревцу, затим Дане комедије у Јагодини и учествује на Нушићевим данима у Смедереву. Расправу о оставци Љиљане Седлар између Одбора синдиката и управе прекида Скупштина града која за вршиоца управника именује Милоша Кречковића, драматурга Позоришта. Једанаестог октобра Шериданови СУПАРНИЦИ у режији Милана Караџића отварају 50. сезону Београдског драмског позоришта.

1998.

Под насловом “Бертолд Брехт у Београду“ Позориште двадесетодневним програмом обележава стогодишњицу Брехтовог рођења.

Манифестација је отворена 23. јануара изложбом о Брехту, а затим следећег дана настављена изводјењем СВАКОДНЕВНОГ ПОЗОРИШТА, драматизације Брехтових текстова о театру, које интерпретира Даница Ристовски. Игра се 188 пут ХАРОЛД И МОД. Три године раније Милана Ерака у улози Харолда заменио је Слободан Бештић. Димитрије Јовановић режира СВЕ МОЈЕ СИНОВЕ Артура Милера, Даријан Михајловић режира КЛАСНОГ НЕПРИЈАТЕЉА Најџела Вилијамса. Одигран је 250. ПОЛТРОН Синише Павића. Након годину дана на функцији вршиоца Милош Кречковић бива именован за управника Београдског драмског позоришта. Четвртог октобра премијерно је изведена представа Максима Горког МАЛОГРАЂАНИ, у режији Радослава Миленковића.

1999.

Горан Султановић 19. јануара, први пут у улози управника Позоришта најављује премијеру РЕКВИЗИТЕРА Угљеше Шајтинца, студента четврте године драматургије на Факултету драмских уметности.

Представу режира Ђорђе Марјановић, а играју: Властимир Ђуза Стојиљковић, Љиљана Лашић и Марко Живић. Горчин Стојановић режира Стеријине РОДОЉУПЦЕ, а Давид Путник Бекетовог ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА који смешта у апокалиптични пејзаж после нуклеарне катастрофе. ЦИПЕЛЕ ОД КЕНГУРОВЕ КОЖЕ, драмски првенац Катарине Милутиновић режира Ирена Ристић, а Милан Караџић комад Миодрага Караџића САМО ВИ ¢АЈТЕ, А МИ ЋЕМО ГРАКАТ И АРЛАУКАТ. Једну од главних улога у комаду Караџића игра Милутин Мима Караџић. Представа РЕКВИЗИТЕР се приказује у Зеници, што је прво послератно гостовање једног београдског театра у Босни. Тридесетак глумаца и статиста учествује у комаду ВЕЛИКИ ДАН Слободана Стојановића у режији Радослава Дорића, чија премијера се игра 17. децембра.

2000.

U januaru je izvedena premijera Brehtove MAJKE HRABROSTI u režiТелевизија ОБН, која покрива целу територију Босне и Херцеговине, прогласила је за културни догађај у БиХ у 1999. години гостовање Београдског драмског позоришта у Зеници са представом РЕКВИЗИТЕР Угљеше Шајтинца.ji Minje Dedića.

Драма Колина Хигинса ХАРОЛД И МОД у режији Паола Мађелија 23. марта изводи се 200. пут. Владимир Лазић режира КУЋУ СА ПРОЗОРОМ, драмски првенац глумице Љиљане Лашић, премијера је изведена 22. маја на Великој сцени. Од децембра нови управник Београдског драмског позоришта је Небојша Брадић.

2001.

После премијере у Крушевцу, 16. јануара одржава се београдска премијера ЗЛАТНОГ РУНА, драматизације романа Борислава Пекића у режији Небојше Брадића.

Пре представе, у фоајеу Позоришта, отвара се изложба о Пекићевим делима на београдским позоришним сценама. “ Најбољи на сцени БДП “ у марту: АНТИГОНА У ЊУЈОРКУ Јануша Гловацког и ЈЕГОРОВ ПУТ Виде Огњеновић (Град театар Будва), БОКЕШКИ Д МОЛ и БЕТУЛА У МАЛУ ВАЛУ Стевана Копривице (Центар за културу Тиват), ПРОКЛЕТА АВЛИЈА Иве Андрића (Крушевачко позориште). На обновљеној Новој сцени: 4. марта ПРАЋКА Николаја Кољаде у режији Ане Ђорђевић, 17. марта ПИЈАНИСТА Алесандра Барикоа, редитељски деби глумице Милене Павловић. За три дана две премијере на Великој сцени: 20. априла КОНКУРС Александра Галина у режији Радослава Миленковића, 23. априла ОДВАЖНЕ ДЕВОЈКЕ Роне Мунро у режији Ање Суше. Седамнаестог маја на Новој сцени ЧИОДА СА ДВЕ ГЛАВЕ Александра Гаталице у режији Горчина Стојановића, где свих пет ликова тумачи Горан Милев. Босанско народно позориште из Зенице гостује са представом ПУКОВНИКУ НЕМА КО ДА ПИШЕ у режији Слободана Стојановића са којим Београдско драмско потписује протокол о сарадњи. ДАН Џ, драму Филипа Вујошевића, студента завршне године драматургије на Факултету драмских уметности режира Милан Караџић. За седам месеци позориште је извело 227 представа. У јулу на острву Свети Никола надомак Будве, као копродукција Града театра Будва и Београдског драмског позоришта изведена је представа ЗЛОЧИН НА КОЗЈЕМ ОСТРВУ Уга Бетија у режији Небојше Брадића. На Црвеном Красту изведена је 10. новембра.

2002.

Горан Марковић режира своју драму ПАНДОРИНА КУТИЈА; у адаптацији телевизијске драме ГОСПОДИН ФОКА Гордана Мхића, дипломском режијом Нинослава Шћепановића, играју Паулина Манов и Даниел Сич.

Три премијере у тринаест дана: 16. марта ИСПОВЕСТ СТАВРОГИНА КОД ТИХОНА, према ДЕМОНИМА Достојевског - дуо драма Саве Радовића на Новој сцени; 26. марта ПРИВАТНИ ЖИВОТИ Ноела Кауарда у режији Димитрија Јовановића и 29. марта МАЈКА И ДЕТЕ Јун Фосеа у режији Стевана Бодроже, на Новој сцени. Премијери комада ЗВЕР НА МЕСЕЦУ Ричарда Калиноског у режији Небојше Брадића 27. априла присуствује аутор. Даријан Михајловић режира УБИСТВО СЕСТРЕ ЏОРЏ Френка Маркуса. Плесом са бакљама Театар покрета “ Мимарт “ на тргу испред зграде позоришта другог јуна обележава се крај сезоне у којој је Београдско драмско извело 11 премијера и 435 представа. Почетком септембра објавјено је да је завршена лицитација за реконструкцију Београдског драмског позоришта и уређење трга испред зграде на Крсту. Позориште ће своје представе изводити на сценама Театра Бојан Ступица, Позоришта Бошко Буха, Дома културе Студентски град и на гостовањима. На Данима српске културе “Сербиарт“ у Атини, Позориште гостује са ЗЛАТНИМ РУНОМ Борислава Пекића, а ПАНДОРИНА КУТИЈА Горана Марковића учествује на “Данима Београда“ у Бечу. Прва премијера у сезони одиграна је 17. децембра на Новој сцени у позоришту које је још увек у реконструкцији: Аја Јунг и балет ЏОЗЕФИН, инспирисан животом Жозефине Бекер у режији Небојше Брадића.

2003.

Београдском драмском позоришту додељена је статуета “Јоаким Вујић“ коју истоимени крагујевачки театар додељује за уметничке резултате и изузетан допринос развоју позоришне уметности.

Признање је уручено Небојши Брадићу, управнику, на свечаности 15. фебруара. Татјана Лукјанова добитник је награде за свеукупни допринос и афирмацију Београдског драмског позоришта. Трећег марта позориште приказује представу ГОРКЕ СУЗЕ ПЕТРЕ ФОН КАНТ Рајнера Вернера Фасбиндера у узвратној посети Театру Тхалласа које са истим комадом гостовало у Београду. Две премијере у недељу дана: 18. марта на Новој сцени 24 ЗИДА Игора Маројевића у режији Жанка Томића и 25. марта на Великој сцени КЛИН Сајмона Деја у режији Радослава Миленковића. Обновљено позориште свечано се отвара 17. априла премијером представе ФРЕДЕРИК ИЛИ БУЛЕВАР ЗЛОЧИНА Ерика Емануела Шмита у режији Милана Караџића. Главну улогу тумачи Драган Николић, који се после неколико година враћа на позоришну сцену. Поред њега у представи играју и Весна Чипчић, Милица Зарић, Милорад Дамјановић, Александар Алач, Срђан Дедић, Павле Пекић, Милутин Мима Караџић, Христина Поповић, Дејан Матић Мата и други. Током реконструкције обновљене су 153 просторије. Комад КАЈ САД Боривоја Радаковића режира Егон Савин. На програму Београдског летњег фестивала, у продуженом делу сезоне играју се представе: ОВО БИ МОГАО БИТИ ВАШ СРЕЋАН ДАН Милета Продановића у режији Стевана Бодроже и ГЛЕНГЕРИ ГЛЕН РОС Дејвида Мемета у режији Алисе Стојановић. На БЕЛЕФ-у приказује се и представа ГЛОРY ХОЛ у режији Оливере Ђорђевић у којој плеше Далија Аћин. Након одиграних улога у телевизијској драми X+Y=0 Борислава Пекића, Светлана Бојковић и Петар Краљ након 18 година то чине и на сцени Београдског драмског позоришта у режији Милице Краљ 9. новембра. Још једну режију потписује Милена Павловић – комада ТРОЈЕ Џулијана Барнса, док Стефан Саблић режира комад АДРЕСАТ НЕПОЗНАТ Катрин Кресман Тејлор на Новој сцени. На Великој сцени комад ВИНСЕНТ са Јасмином Ранковић Аврамовић, Милицом Зарић, Радивојем Буквићем, Вањом Милачић и Драгишом Милојковићем, Николаса Рајта режира Ања Суша.

2004.

Крајем јануара представљен је сајт Београдског драмског и сада се карте могу резервисати преко интернета.

На Дан позоришта на Новој сцени ( 20. фебруара ), Младен Поповић режира сопствени комад МАСЛАЧАК И РЕТАРД, за коју је добио награду “Бранислав Нушић“. Велика награда Позоришта, први пут са именом преминуле Татјане Лукјанове додељена је глумици Весни Чипчић. Првог априла у хотелу Хајат на завршној вечери акције “Буди добар и покажи то другима“ повељу за најбољу комуникацију са јавношћу у 2003. години, између осталих, добило је Београдско драмско позориште. ВИЛА САШИНО Горана Марковића у режији Милана Караџића изведена је 3. априла. Девет представа из пет земаља изведено је на првом Београдском фестивалу игре који је одржан у Сава центру и Београдском драмско позоришту. Фестивал су покренули Аја Јунг, балерина и кореографкиња, и Небојша Брадић, редитељ и управник Београдског драмског позоришта у сарадњи са Националним саветом за игру Србије и Црне Горе при Унеску. Две премијере: ТРГОВИНА Алберта Остермајера у режији Ање Суше и НАКАЗЕ Луца Хибнера у режији Ане Томовић, којој је ово била дипломска представа, а у представи су играле Милица Зарић, Љубинка Кларић и Паулина Манов. За крај сезоне 25. јуна изведена је монодрама Ерика Емануела Шмита ОСКАР И МАМА РОЗ у режији Небојше Брадића, у којој игра Весна Чипчић. У сезони 2003/ 2004. представе Београдског драмског позоришта видело је 105.000 гледалаца. Пекићево ЗЛАТНО РУНО приказано је у Истанбулу на мосту Галата на првом Међународном позоришном фестивалу Простор – театар. Посебно признање петог Бијенала сценског дизајна додељено је Београдском драмском позоришту. Никола Ђуричко режира комад Борислава Пекића У ЕДЕНУ НА ИСТОКУ у коме игра са Војином Ћетковићем, а 16. новембра премијером комада Сање Домазет КРИЛА ОД ОЛОВА, у режији Стевана Бодроже, завршени су Дани Милене Павловић Барилли у организацији Београдског драмског позоришта.

2005.

Година почиње у знаку Борислава Пекића.

Такорећи дан за даном приказане су три представе: X+Y=0, У ЕДЕНУ НА ИСТОКУ и ЗЛАТНО РУНО. Прва премијера био је ЈАСТУЧКО Мартина Макдоне у режији Ање Суше, а у циклусу нове британске драме изведена су још два наслова: ГВОЗДЕНИ ЖИВОТ Роне Мунро у режији Жанка Томића играју Неда Арнерић, Милица Зарић, Јелена Ћурувија и Срђан Дедић и РАЗНЕСЕНИ Саре Кејн у режији Ђурђе Тешић. На Дан позоришта, 20. фебруара, Ђурђији Цветић уручена је награда “Татјана Лукјанова“. Други београдски фестивал игре одржаће се под слоганом “Свет игра у Београду“ и на њему ће учествовати балетске компаније и трупе из осам земаља. Праизведба драме ДЕЛИРИЈУМ ТРЕМЕНС Горана Марковића, коју је аутор и режирао, одиграна је 25. априла на Великој сцени. Маша Стокић и Небојша Брадић драматизовали су МАЛАЈСКО ЛУДИЛО, недовршен роман Слободана Селенића, представу је режирала Алиса Стојановић, која је премијерно изведена 8. јуна на Великој сцени као завршни прилог обележавању десетогодишњице пишчеве смрти. Биланс сезоне: 11 премијера, 400 представа, 800.000 гледалаца ! МАЛА ТРИЛОГИЈА СМРТИ Елфриде Јелинек у режији Небојше Брадића изведена је на БЕЛЕФ-у као копродукција са Београдским драмским позориштем. Ова представа гостовала је на преко 10 фестивала у земљи и свету, а одличне улоге остварили су Ђурђија Цветић, Небојша Дугалић, Милица Зарић, Љубинка Кларић, Соња Живановић, Драган Петровић Пеле и велики број младих глумаца тада студената факултета уметности у Београду. Драган Бјелогрлић се након осам година вратио у позориште као Ренди П. Мекмарфи у ЛЕТУ ИЗНАД КУКАВИЧЈЕГ ГНЕЗДА Дејла Васермана у режији Жанка Томића. Премијера је одиграна 5. новембра. ИГРУ ПАРОВА Матјажа Зупанчића, на Новој сцени, режира Милица Краљ.

2006.

После ЛЕТА ИЗНАД КУКАВИЧЈЕГ ГНЕЗДА, још један познати наслов из филмског опуса Милоша Формана на репертоару Позоришта: АМАДЕУС. Комад Питера Шефера режира Алиса Стојановић, премијерно је изведен 15. јануара.

За улоге у АМАДЕУСУ и ДЕЛИРИЈУМ ТРЕМЕНСУ Предрагу Ејдусу додељена је награда “Татјана Лукјанова“. Београдски фестивал игре, односно Аја Јунг и Небојша Брадић, оснивачи, први су добитници награде Фонда “Јелена Шантић“ за 2004. и 2005. годину. Трећи Фестивал одржан је под мотом “Универзум игре“. ЖИВОТ БР. 2 Ивана Вирипајева на Новој сцени режира Ања Суша. Улазнице за Београдско драмско позориште наручене преко интернета достављају се на кућне адресе од почетка априла. Стогодишњица рођења Самјуела Бекета обележена је 13. априла у Београдском драмском мултимедијалним догађајем “Бекет у Београду“. ТРАНСИЛВАНИЈА, први драмски текст Драгана Николића режира Милан Караџић. Копродукцију са БЕЛЕФ-ом, ДИСКО СВИЊЕ режира Кокан Младеновић. Београдском драмском позоришту додељена је награда “Супербрандс 2006“, у категорији “Култура и забава”. Наставак Барнсовог комада ТРОЈЕ – ЉУБАВ ИТД. режира Милена Павловић на Новој сцени. Премијером БЛУЗА ЗА МЕСИЈУ, последњег комада Артура Милера у режији Јагоша Марковића Позориште затвара круг Милерових драма на својој сцени, који је започет још 1951. године СМРЋУ ТРГОВАЧКОГ ПУТНИКА. Небојша Брадић је награђен за режију, а Небојша Дугалић за глуму на 4. Међународном фестивалу Златни витез у Москви, где је, у категорији камерне форме, приказано Пекићево ЗЛАТНО РУНО. Тринаестог новембра премијерно је изведена представа НЕКЕ ДЕВОЈКЕ Нила Лабјута у режији Горчина Стојановића.

2007.

Репертоар планиран за ову сезону Београдског драмског позоришта везује се на специфичан начин за прославу шездесет година од оснивања наредне године.

Почеци театра на Црвеном крсту били су обележени храброшћу младог ансамбла да се суочи са новом драматургијом послератног света. Настављајући репертоарску тенденцију започету од 2000. године, БДП представља нове или непознате комаде страних и домаћих аутора, који се без илузија, храбро баве кључним дилемама савременог човека – од тезе да нема невиних, преко непостојања истине и морала, до заблуда о индивидуалној слободи и праву на избор. Суштина је у преиспитивању. Управо ту лежи веза између Златног доба једног младог театра с почетка 50’тих и савременог, новог литерарног позоришта коју репертоар Београдског драмског покушава да покаже. Сезона је почела представом која је рађена у копродукцији са Крушевачким театром: НОРWАY, ТОДАY Игора Бауресиме у режији Ане Томовић на Новој сцени, затим су уследиле још три премијере: ЋЕИФ Мирзе Фехимовића у режији Егона Савина – победник Конкурса за најбољу драму, који је организовало Београдско драмско позориште у сарадњи са Интернационалним сарајевским фестивалом МЕСС; НЕ ИГРАЈ НА ЕНГЛЕЗЕ Владимира Ђурђевића у режији Сташе Копривице, ПОСЛЕ ЗАБАВЕ Татјане Илић у режији Алисе Стојановић и ДИСХАРМОНИЈЕ Сање Домазет у режији Небојше Брадића на Великој сцени.

2008.

Ова година је у знаку обележавања 60. јубилеја Београдског драмског позоришта.

Са својим чврсто установљеним репертоаром, који чине савремени домаћи и страни аутори оно наставља да негује традицију иновативног и новог у уметности. Нова сцена профилисана је као експериментални простор за младе, али генерално Позориште отвара врата новим ауторима. Београдско драмско позориште децембар месец проглаша месецом хуманости и поводом тога одржава разне акције. Прва премијера је на Новој сцени: 29. јануара ЖЕНА БОМБА Иване Сајко у режији Бојана Ђорђева. Милица Краљ на Великој сцени режира ПЛИНСКУ СВЕТЛОСТ Патрика Хамилтона, премијера је одиграна 15. фебруара са Милицом Зарић и Миланом Чучиловићем у главним улогама који играју брачни пар, Петром Краљем који игра инспектора и Јадранком Селец, а касније Иваном Николић. Милица Зарић је за ову улогу добила награду за најбољу глумицу на Вршачкој позоришној јесени. Поводом 60. рођендана, 20. фебруара уприличена је свечаност на којој су додељне традиционалне годишње награде Београдског драмског позоришта. Награду „Татјана Лукјанова„ добила је Душанка Дуда Стојановић. Овом приликом промовисана је и Монографија, приређена и штампана поводом прославе. Сезона се наставља премијерама у марту: на Новој сцени ОВЕРДОНЕ АНД ГОНЕ Далије Аћин, 6. марта и ЕЛИНГ Сајмона Бенета у режији Марка Манојловића. У априлу је одржан 3. Београдски фестивал игре, али и премијере представа РАЗРЕД Матјажа Зупанчића у режији Милице Краљ и ЛАКА КОЊИЦА Драга Јанчара у режији Милана Караџића. Крај сезоне обележиле су две премијере: 9. јуна драма МЛЕКО Василиса Кациконуриса у режији Ђурђе Тешић, 14. јуна РОМАНСА Дејвида Мемета у режији Ање Суше. Одржана је промоција књиге глумца Београдског драмског позоришта Драгише Милојковића „Ја, мој отац„ и 2. јула традиционални Дани Борислава Пекића. На 53. Стеријином позорју представа ЋЕИФ осваја награду за: најбољу представу, најбољу режију (Егон Савин); награду за глумачко остварење ( Душанка Дуда Стојановић ) и награду „ Зоран Радмиловић „ (Љубомир Бандовић). Током јула Небојша Брадић именован је за министра културе и комуникација републике Србије, а Маша Михаиловић, до тада оперативни директор, постаје в.д. управника позоришта на Црвеном крсту.

2009.

Нежност, брижност, разумевање, блискост, самим тиме – радост постале су категорије оностраног, чији је појавни облик – виртуална слика или халуцинација: изазвана прекомерном употребом опијата, антидепресива; односно близином смрти.

Слика света у коме живимо је узнемиравајућа, и театар без устезања или прећуткивања треба да је покаже онаквом каква јесте, бавећи се темама пред којима сви затварају очи. Позориште кроз енергију звука, речи, боја и покрета, притиска емотивно дугме којим се узнемирава, покреће интелект. Позориште не сме да буде досадно. Не сме да буде конвенционално. Мора да буде – НЕОЧЕКИВАНО. Позориште нас води до истине кроз изненађење, узбуђење, кроз игре и кроз радост. Оно чини прошлост и будућност делом садашњости. Ово су препоруке којим ће се Београдско драмско позориште руководити у новој сезони која је започела 17. јануара премијером представе ЗЕЧЈА ЈАМА Дејвида Линдси Абера у режији Филипа Гринвалда у којој играју Милица Зарић, која ће те године за ову улогу добити годишњу награду позоришта „Татјана Лукјанова“ за најбоље глумачко остварење, као и Ђурђија Цветић, Иван Томић, Ивана Николић и Никола Јовановић . Сезона се наставља представом БАР САМ СВОЈ ЧОВЕК Игора Маројевића у режији Милене Павловић. Током године долази до сарадње са Гоетхе институтом из Београда који на међународном конкурсу поводом паневропског Фестивала Афтер тхе фалл (После пада) бира ауторски комад Горана Марковића ФАЛСИФИКАТОР да представља нашу земљу. Премијера у копродукцији са овом институцијом, изведена је 17. маја у режији аутора. Представа је гостовала од 4. до 7. новембра на Европском позоришном фестивалу у Немачкој. Фестивал, велико финале двогодишњег, међународног, трансевропског позоришног пројекта “После пада” Гете Института, Федералне агенције за цивилно образовање Немачке, те Театарбиро-а из Милхајма на Руру и Државног позоришта из Дрездена, био је одржан од 31. октобра до 8. новембра у ова два немачка града. Одиграно је шест одабраних представа, од 17 насталих на тему пада Берлинског зида, друштвених и политичких превирања и промена које је рушење комунистичког система изазвало. Маша Михаиловић постаје нова управница Београдског драмско позоришта. Други део године обележавају представе АНЂЕЛИ У АМЕРИЦИ Тонија Кушнера у режији Горчина Стојановића, СВИРАЈ ТО ПОНОВО, СЕМ Вудија Алена у режији Марка Манојловића. Година се завршава премијером представе МЕСЕЦ У ПЛАМЕНУ Сање Домазет у режији Стефана Саблића, чиме се Београдско драмско позориште прикључује прослави јубилеја стогодишњице рођења сликарке Милене Павловић Барилли.

2010.

Београдско драмско позориште одлучило је да у овој сезони – скине са љубави вео безначајности, да продре у есенцијална својства њеног смисла у данашњем свету, да открије шта је од ње преживело, а шта је сврстало у митску категорију савременог друштва, због чега се извитоперила, продала; зашто је бомбастичним рекламама минимализована.

Еротомански свет под лупом науке, у славу глобализације и индустријализације, заборавља да се и данас, како Сол Белоу каже, још увек „више умире од сломљеног срца“. Из перспективе високе политике, из дечије визуре, из смисла пријатељства, односно емотивних веза, колективног сећања – треба поново наслутити филозофски и хуманистички значај љубави, онако како само позориште кроз стваралачки процес може то да представи. У 2010. години укупно је изведено 270 представа од чега је било 6 премијера: музичко- сценско дело СОЛО ЗА БЕРТОЛДА БРЕХТА Славенке Миловановић у режији Иване Вујић; РЕКВИЈЕМ, НЕГДЕ ИЗМЕЂУ ПАРИЗА И ШАНГАЈА Ханока Левина у режији Милице Краљ – по Чеховљевим приповеткама; римејк једне од најдуговечнијих представа ХАРОЛД И МОД Колина Хигинса у режији Милана Караџића са Миленом Дравић у главној улози; бродвејски мјузикл БУЂЕЊЕ ПРОЛЕЋА Стивена Сатера у режији Небојше Брадића; ДЕРВИШ И СМРТ Мехмедалије Меше Селимовића у драматизацији и режији Слободана Ћустића који тумачи главну улогу; и ЖИВОТ ЈЕ ПРЕД ТОБОМ Ромена Гарија у режији Вељка Мићуновића. Одржане су акције у оквиру традиционалног Месеца хуманости.Настављен је и пројекат “После пада” у сарадњи са Гете институтум. Београдско драмско позориште у сарадњи са Гете институтом и ЕУНИЦ организацијом, било је од 24. октобра до 1. новембра домаћин Фестивала “ЕВРОПА У СРБИЈИ – ПОСЛЕ ПАДА” на коме је изведено пет представа из Чешке, Румуније, Хрватске, Немачке и Србије настале на основу конкурса.

2011.

Београдско драмско позориште ову сезону означава као „време забаве“:

Hосталгично за црно-белим светом (када је све било јасније); комично – јер сви воле да гледају лепе и успешне људе како се недолично понашају; узбудљиво – због поимања да стварност још увек постоји и изван матрикса; онеспокојавајуће јер представља људе у потрази за својом људскошћу (љубави, вером, надом); раскринкавајуће пошто нам указује на турбуленције осећања, мисли, односа, убеђења… Ова забава биће тематска: како разбити акумулирани мрак – метафизички, социјални, политички, естетички – тмину у души? За прославу рођендана Позоришта припремљен је програм: 18. фебруара одиграна је премијера представе КАО КРОЗ СТАКЛО Ингмара Бергмана у драматизацији Џени Вортон и режији Ање Суше, а 20. фебруара у фоајеу откривена је спомен плоча преминулом Радету Марковићу, који је преко четрдесет година играо у Београдском драмском позоришту. Овим поводом Велика сцена понела је име великана српског глумишта. Награду “ Татјана Лукјанова “ добила је Милена Дравић. На Сцени “ Раде Марковић “, 24. априла изведена је премијера представе, великог филмског хита – СВЕ О МОЈОЈ МАЈЦИ Педра Алмодовара у драматизацији Семјуела Адамсона и режији Ђурђе Тешић. У марту позориште се прикључује обележавању јубилеја Иве Андрића и обележавању Светског дана позоришта. Април доноси нови Београдски фестивал игре. Сезона се традиционално завршава Данима Борислава Пекића и доделом награда фондације која носи његово име. Јесен доноси нове премијере: КЕЛЕРАБЕ СУ ЗДРАВЕ, први драмски текст Милице Краљ који је и режирала и две дипломске студентске представе које су својим квалитетом заслужиле да се нађу на репертоару: УСАМЉЕНИ ЗАПАД Мартина Макдоне у режији Драгана Петровића Пелета и БЕН Беке Савић у режији Милана Нешковића.

2012.

Јубиларна 65. година Београдског драмског позоришта обележена је скромно.

Изведене су три премијере: на Великој сцени “Раде Марковић” била је праизведба ауторског пројекта Горана Марковића ДОКТОР Д, а млади редитељ Вељко Мићуновић урадио је адаптацију култног комада Артура Милера СМРТ ТРГОВАЧКОГ ПУТНИКА; на Новој сцени Милена Павловић Чучиловић поставила је текст Маје Тодоровић ДРЕКАВАЦ, који је победио на 1. Конкурсу за драмски првенац, који је организовало Београдско драмско позориште поводом јубилеја. Одржана је изложба студената Факултета примењених уметности са темом “БДП као симбол Београда” и изложба посвећена глумцима који су нас напустили.

2013.

Година са шест премијера (што наших, што копродукција) - и то искључиво младих/нових/неоткривених аутора из земље и региона.

На Великој сцени “Раде Марковић” изведени су: ЛУНА ПАРК Александра Југовића, режија: Милена Павловић Чучиловић и МОЈ СИН САМО МАЛО СПОРИЈЕ ХОДА Ивора Мартинића, режија: Предраг Стојменовић. На Новој сцени премијерно су приказани: НЕДЕЉА: ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА Огњена Обрадовића, режија: Милан Нешковић; САВРШЕН КРОЈ Владимира Ђурђевића; ЗЕЧЕВИ СУ БРЗА ХРАНА Саре Радојковић, режија: Маја Малетковић и ТРПЕЛЕ Бобана Скерлића и Милене Деполо, режија: Бобан Скерлић.
Имали смо велики број иностраних гостовања, од чега издвајамо два - театара из Ирске (СМРТ ТРГОВАЧКОГ ПУТНИКА Артура Милера у режији Александра Дундјеровића, копродукција Колектив Театра из Велике Британије, Колеџ универзитета и Евримен позоришта из Корка, са Патриком Џеј Кронином у главној улози) и из Хрватске (Сатиричко казалиште Керемпух из Загреба са представама НЕ ИГРАЈ НА ЕНГЛЕЗЕ Владимира Дјурдјевића, у режији Винка Брешана и Жељке Удовичић и ГОСПОЂА МИНИСТАРКА Бранислава Нушића у режији Оливера Фрљића). Почетком сезоне 2013/2014. урадјена је енглеска верзија сајта, која пружа основне информације о нашем историјату, репертоару, акцијама, новостима.

2014.

Узбудљива година обележена премијером култног комада Драгослава Михаиловића КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ, у режији Бобана Скерлића на Великој сцени “Раде Марковић” и успешним фестивалским гостовањима прошлогодишњих продукција ТРПЕЛЕ и МОЈ СИН САМО МАЛО СПОРИЈЕ ХОДА.

Изведени су на Великој сцени АНЂЕЛИ ЧУВАРИ Сташе Копривице, режија: Вељко Мићуновић, а Београдско драмско позориште укључило се и у обележавање јубилеја 150 година од родјења Бранислава Нушића премијером комада ТРИ КЛАСЕ И ГОСПОДЈА НУШИЋ Владимира Дјурдјевића, у режији Милице Краљ. Настављена је и сарадња са београдским ФДУ изводјењем дипломске представе редитељке Миленије Стаменковић - “Драга Јелена Сергејевна” Људмиле Разумовске.
Представа ТРПЕЛЕ имала је кроз успешан фестивалски пут, као и социјално-ангажовану мисију у земљи и региону. Видело је више од 10.000 гледалаца. На фестивалу XИX Глумачке свечаности “Миливоје Живановић” у Пожаревцу Награду публике за глумицу вечери освојила је Даница Ристовски, а Награду стручног жирија за глумицу вечери Слађана Влајовић. На 59. Стеријином позорју у Новом Саду је добила Стеријину награду публике за најбољу представу и Стеријину награду за сценски покрет (Марија Миленковић). У Бања Луци на 9. Театар фесту “Петар Кочић” комплетна глумачка екипа представе освојила је Награду за најбољу женску улогу, а представа је освојила Награду “Корак у храброст” Радио телевизије Републике Српске. На 9. Фестивалу “Театар у једном дејству” у Младеновцу представа је добила Награду за најбољу представу, док је на 9. Јоаким Интерфесту у Крагујевцу освојила награду публике за најбољу представу, као и Специјану награду за друштвени ангажман и колективну игру. Одлуком стручног жирија проглашена је најбољом на 19. Југословенском позоришном фестивалу “Без превода” у Ужицу. У сарадњи са организацијом АДРА Србија, била је део пројекта борбе против насиља над женама који је подржан од стране Амбасаде Норвешке. Представе су изведене крајем новембра у Новом Саду, Зрењанину, Нишу и Лесковцу, а приход је бити намењен локалним Сигурним кућама.
Комад МОЈ СИН САМО МАЛО СПОРИЈЕ ХОДА освојио је два признања на 24. Марулићевим данима у Сплиту. Жири је доделио је Награду Марул за глумачко остварење Милошу Биковићу, а признање за најбољи савремени драмски текст изведен на Фестивалу Ивору Мартинићу.
Покренут је пројекат “Театарски мост” – сарадње са позориштима ван Београда и из региона.
Почетком сезоне 2014/2015. на место директора БДП-а постављен је Слободан Ћустић.

2015.

Позориште на Црвеном крсту извело је чак 7 премијера, што у сопственој продукцији, што као копродукције, представљајући публици подједнако савремене ауторе:

ХОТЕЛ ЕВРОПА, Синиша Ковачевић; РУЛЕТ ПЛЕС Александар Југовић, режија: Марко Живић; АРТ Јасмина Реза, режија: Миљан Прљета; ПРАЗАН ГРАД, Дејан Дуковски, режија:Марко Манојловић; ПЛЕС СА БОГОВИМА, Брајан Фрил, режија: Александар Дунђеровић и класике XX века (ПАЛИЛУЛСКИ РОМАН, Бранислав Нушић, режија Егон Савин; ПОЗИВ НА ПОГУБЉЕЊЕ, Александар Червински/Владимир Набоков, режија Бобан Скерлић).
Међународна сарадња обогаћена је кроз сарадњу са Београдским ирским фестивалом, који се традиционално одржава почетком марта месеца, а поводом обележавања националног празника Републике Ирске – Дана Св. Патрика. На програму Фестивала премијерно је изведен комад ПЛЕС СА БОГОВИМА. Потписан је и протокол о уметничкој сарадњи са Волков театром - Руским државним академским драмским позориштем из Јарославља – које је у мају месецу гостовало на нашој сцени, а премијера ПОЗИВА НА ПОГУБЉЕЊЕ , изведена је на 16. Међународном Волков фестивалу у Јарослављу, септембра 2015. године.
Представе нашег Позоришта са успехом су учествовале на домаћим и међународним фестивалима: ТРИ КЛАСЕ И ГОСПОЂА НУШИЋ награђена је у Смедереву, на 32. „Нушићевим данима“ (Владан Милић – глумац вечери), као и у Зајечару на 24. “Зорановим данима” (по оцени публике – најбоља представа); ПАЛИЛУЛСКИ РОМАН овенчан је признањима на 10. фестивалу “Театар у једном дејству” у Младеновцу (награда за најбољу представу) и 10. Јоаким ИнтерФест у Крагујевцу (Хана Селимовић – награда за најбољу глумицу); МОЈ СИН САМО МАЛО СПОРИЈЕ ХОДА освојио је на 4. Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу чак пет призњања – за најбољу представу (по оцени жирија и публике), за најбољи текст, за глумца вечери и најбољу глумицу манифестације (Весна Чипчић), за најбољу младу глумицу “Душан Дука Јовановић” (Александра Ања Алач).

2016.

Репертоар БДП-а употпуњен је протекле године представама углавном савремених аутора – вишеструко награђиваних писаца и редитеља:

Hа Сцени „Раде Марковић“ премијерно су изведени ЧОВЕК, ЗВЕР И ВРЛИНА Луиђија Пирандела у режији Егона Савина и ТЕРОРИЗАМ браће Пресњаков, у режији Снежане Тришић; на Новој сцени одигране су праизведбе драма домаћих аутора - Жељка Хубача БЕРЛИНСКИ ЗИД, у режији Милана Нешковића, МОЈЕ ДЕТЕ Стојана Срдића, редитељке Ане Ђорђевић, као и премијере РОСМЕРСХОЛМ Хенрика Ибзена, у адаптацији драматурга Тамаре Барачков и режији Ане Константиновић и Ивана Балетића и КЉУЧЕВИ ОД ЛЕРАХА Николаја Кољаде у режији Наташе Радуловић.
Настављена је сарадња са Факултетом драмских уметности из Београда, па је на нашој Новој сцени дипломирала Тијана Васић, класа проф. Душана Петровића са комадом ПАРАЗИТИ Маријуса Фон Мајенбурга.
Београдско драмско позориште са успехом је учествовало на домаћим и међународним фестивалима. Пројекат МОЈЕ ДЕТЕ овенчан је признањима: на 11. Међународном позоришном фестивалу ЈоакимИнтерФест у Крагујевцу (за режију – Ана Ђорђевић, за најбољу Јована Гавриловић, Награда публике), на младеновачком Фестивалу “Театар у једном дејству” (Награда публике), на бањалучком Међународном фестивалу младог глумца „Заплет 08“ (најбоља представа, Јована Гавриловић је проглашена за најбољу младу глумицу, док је Ивана Николић добила признање за Глумицу вечери), на 5. Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу, као и на 1. Фестивалу европског театра у Тузли (најбоља представа по оценама жирија и публике, награде за најбољу режију добила је Ана Ђорђевић, а Јована Гавриловић проглашена је за најбољу глумицу оба фестивала) . Такође, Награда за најбоље глумачко остварење на 3. Фестивалу "Гола месечина" у Скопљу, на коме је гостовала представа ЕЛИНГ Сајмона Бента, додељена је Павлу Пекићу за насловну улогу; док је за најбољег глумца на 3. Фестивалу дуодраме у Тополи проглашен Слободан Ћустић за остварење у ауторској представи (драматизација и режија) ДЕРВИШ И СМРТ по роману Меше Селимовића.

2017.

Позориште на Крсту 20. фебруара ушло је у седамдесету годину постојања, а тим поводом била је осмишљена мултимедијална презентација богате историје театра.

Сећање на најзначајније ствараоце и представе БДП-а оживљено је кроз поставку изложбе фотографија у фоајеу и ходнику и костима у малом фоајеу. За Дан позоришта уприличен је визуелни спектакл – 3Д мапирање фронта зграде БДП-а анимираним пројекцијама којима су се публика и гости прошетали кроз последњих 70 година постојања. Догађај је осмислио ауторски тим Лабораторије за визелна истраживања ФридЛаб који предводи Горан Балабан, уз техничку подршку компаније Атомик. “Седамдесет сезона Позоришта на Црвеном крсту” назив је монографије о Београдском драмском позоришту, коју су приредили Саво Радовић, драмски уметник и члан ансламбла и др Никола Бјелић.
Изведено је осам премијера на обе сцене. На Сцени “Раде Марковић” премијерно су одиграни – ПОМОРАНЏЕ ЗА ЗБОГОМ Биљане Поповић, у режији Ненада Гвозденовића, ТОТОВИ Иштвана Еркења, у режији Љиљане Тодоровић, ЗОЈКИН СТАН Михаила Булгакова, у режији гошће из Македоније Наташе Поплавске, те ИЗ ЖИВОТА ИНСЕКАТА Карела Чапека, редитеља Ивана Вуковића. На Новој сцени одигране су премијере комада ЖЕНСКА ПОСЛА Милене Павловић Чучиловић, у режији Марка Јовичића, МОЈ ДЕДА ЈЕ АУТ Душана Јанковића, у режији Ђурђе Тешић, ЦРНА КУТИЈА Ане Ђорђевић, у режији Андреја Носова, као и ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ Петра Кочића и редитеља Жанка Томића.
Сарадња Београдског драмског позоришта са Волков театром - Руским државним академским драмским позориштем из Јарославља настављена је: потписан је нови протокол о сарадњи. Гости из Русије извели су почетком маја, две представе, а наш пројекат МОЈЕ ДЕТЕ учествовао је у званичном програму Међународног Волков фестивала, који сваког септембра организује овај театар из Јарославља.
Представа МОЈЕ ДЕТЕ наставио је са фестивалским успесима: два признања додељена су на 16. Фестивалу БХ драме у Зеници (Жири публике доделио је подухвату БДП-а Награде за најбољу представу манифестације и за најбољу глумицу Фестивала - Јовани Гавриловић); две награде освојене су и на 4. Фестивалу „Буцини дани“ у Александровцу ("Златно зрно" за најбољу мушку улогу припало је Андреју Шепетковском, а Најбољи млади глумац, односно глумица Фестивала је Јована Гавриловић). На јубиларном 20. Театар фесту “Петар Кочић”, који је одржан у Бања Луци, Јована Гавриловић је добила специјалну награду за младу глумицу. Представа “Моје дете” са великим успехом изведена је и у такмичарској селекцији 62. Стеријиног позорја у Новом Саду.

2018.

Београдско драмско позориште извело је чак десет премијера:

Hа Сцени “Раде Марковић” премијерно су изведени – ПОСЛЕДЊИ РОК Валентина Распутина у режији госта из Русије, Валерија Кирилова; КЛОШМЕРЛ Габријела Шеваљеа редитеља Кокана Младеновића, НИЧИЈИ СИН Мате Матишића, у режији Марка Мисираче; РОМАН О ЛОНДОНУ Милоша Црњанског, у поставци Ане Ђорђевић, те ЕКВУС Питера Шефера, редитеља Марка Манојловића. На Новој сцени одигране су премијере комада СЛУЧАЈ: РУПА Ежена Јонеска, у режији Ангелча Илиевског; УТОПЉЕНА ДУША Александра Југовића редитеља Бобана Скерлића; НА ТРАГУ Николе Милојевића, у режији Ненада Гвозденовића; НЕИСПРИЧАНО Божидара Кнежевића, редитеља Владана Ђурковића и РАСЛО МИ ЈЕ БАДЕМ ДРВО Живојина Павловића, у поставци Милене Павловић Чучиловић.
Наш театар је учествовао на значајним домаћим и међународним фестивалима –Аранђеловцу, БиХ (Брчко, Бања лука, Прибој), Јагодини (Дани комедије), Шапцу (Позоришно пролеће), Новом Саду (Стеријино позорје), Сомбору (Позоришни маратон), Црној гори (Бар и Тиват), Вршцу (Позоришна јесен), Младеновцу, Мећавнику… Представа МОЈ ДЕДА ЈЕ АУТ награђена је на Фестивалу Дани комедије у Јагодини - “Златни ћуран” за најбољег глумца припао је Милану Чучиловићу, а за најбољу младу глумицу је проглашена је Сузана Лукић. На 3. Театарском фестивалу “Позоришно пролеће” у Шапцу додељена је Награда “Залог за будућност” Милици Јаневски за улогу у представи ИЗ ЖИВОТА ИНСЕКАТА. КЛОШМЕРЛ Габријела Шеваљеа је на 26. „Вршачкој позоришној јесени“ добио награду за најбољу режију - Кокан Младеновић, награду „Томислав Пејчић“ - Александар Јовановић, као и Специјалну награду за колективну глумачку игру.

2019.

Прву половину 2019. обележио је низ превирања у Kући и свега 3 премијере.

Средином године уБДП-у дошло је до смене управе, те је уместо Слободана Ћустића за директора именован редитељ Југ Радивојевић, што је био увод у ревитализацију не само продукције, већ и саме зграде, кроз низ инвестиционих улагања у опрему и изглед Kуће.
Током јесени постављено је пет нових наслова. Изведене су премијере: “Сумрак богова” Ивора Мартинића, по мотивима филма Лукина Висконтија, у режији Јагоша Марковића; “Kо се боји Вирџиније Вулф” у режији Ленке Удовички и копродукцији са Ulysses театром из Загреба; “Пластелин” Василија Сигарева, у режији Марка Торлаковића; “Фине мртве ђевојке” Мате Матишића, у режији Патрика Лазића и “Лилиом” Ференца Молнара, у режији Ане Томовић.
Реализована је, уз подршку оснивача Града Београда, идеја о оснивању Регионалне уније театара (РУТА), која окупља 6 репрезентативних кућа из Хрватске (Ulysses), Словеније (Местно гледалишче Љубљана), БиХ (Kамерни театар 55, Сарајево), Црне Горе (Градско позориште, Подгорица) и Северне Македоније (Драмски театар), и организован је први у низу РУТА фестивал. Велика сцена, која се од 2011. године звала “Раде Марковић”, преименована је почетком октобра у „Оливера и Раде Марковић“, а Нова сцена понела је име Мала сцена „Предраг Пепи Лаковић“ у знак сећања на велика глумачка имена која су обележила рад Позоришта.

2020.

Играјући представе пред публиком кад год је то било могуће, припремајућинове наслове, формирајући сцену на отвореном – БДП Арену, Београдско драмсконије током пандемије корона вируса одустало од суштине театра.

За ових годину дана изведене су 4 премијере: „Ружни, прљави, зли“ Слободна Обрадовића, режија: Ленка Удовички; „Није то то. Студија Фауста” Симоне Семенич, режија: Томи Јанежич (у сарадњи БДП-а са САРТР-ом из Сарајева, Зетским домом са Цетиња, Међународним театарским фестивалом МЕСС); „Читач“ у драматизацији Федора Шилија, по мотивима романа Бернхарда Шлинка, режија: Борис Љешевић и ауторски пројекат госта из Немачке Бон Парка “Југојугославија”. Ангажовани су гости из Хрватске, Словеније, Немачке. Одигране су 133 представе, а представе су изведене и награђиване на домаћим и међународним фестивалима у Србији, Републици Српској, Хрватској. Такође, БДП је организовао, код нас, пионирски подухват лајвстриминга представе „Kад су цветале тикве“ за читав свет (572 града на свим континентима, више хиљада гледалаца).

2021.

Упркос пандемијској кризи и чињеници да су у првој половини игране представе само на Великој сцени „Оливера и Раде Марковић“ уз смањен капацитет гледалишта, продукција БДП-а бележи чак 10 премијера - што самосталних, што у сарадњи са театрима из земље и региона.

Са Београдским драмским позориштем сарађивали су еминентни домаћи и регионални аутори попут Себастиана Хорвата, Диега де Брее, Ивице Буљана, Вељка Мићуновића, Јагоша Марковића, Ерсана Мондтага, те млади Тара Манић и Југ Ђорђевић. Изведено је, у таквим условима, 175 наших представа, што је завидан подухват обзиром да је у регуларним околностима пре десет година играно око 280 наслова. БДП Арена, летња сцена, уз помоћ Millenium team-а (чије име сад носи) оспособљена је за несметано функционисање преко лета.
Београдско драмско позориште је гостовало са успехом на домаћим, регионалним и међународним фестивалима, а по први пут награђено је великим признањем БИТЕФ-а – Гран Пријем „Мира Траиловић“ („Цемент – Београд“ редитеља Себастијана Хорвата), а за улогу у истом пројекту Миодраг Мики Kрстовић добио је Награду „Раша Плаовић“.
Настављен је и подухват регионалне сарадње кроз размену пројеката и представа РУТА, те је почетком децембра одржано друго београдско издање сусрета Регионалне уније театара. Покренут је и сличан домаћи подухват – фестивал „Наши дани“ заједно са Српским народним и Новосадским позориштем, те су током пролећа и јесени наше нове продукције представљене у Новом Саду, а њихове најрепрезинтативније изведене пред београдском публиком.
Ансамбл Београдског драмског позоришта претрпело је велики губитак прераним одласком првака театра Марка Живића.

2022.

Година ће бити упамћена не само по броју премијера, инвестиционим радовима који подразумевају завршетак и комплетно опремање летње сцене Millenium Team Арене, већ и по изазовној продукцији Гетеове „Божанствене комедије“ у режији уметника светског гласа Франка Kасторфа, и дуго очекиваној сарадњи са редитељем млађе генерације, европског угледа Милошем Лолићем на инсценацији комада „Yankee rose“ Слободана Обрадовића.

Изведено је девет премијера најзначајнијих домаћих, регионалних и европски аутора, укључујући имена попут Милоша Лолића, Диега де Брее, Ивице Буљана, Бориса Лијешавића, Ленке Удовички, Ане Томовић, Југа Ђорђевића... Одиграно је око 250 представа у кући и велики број гостовања у земљи и иностранству, од тога готово 50 ван Србије, а мини фестивалу „Наши дани“ прикључили су се театри из Црне Горе, Хрватске, Републике Српске, Северне Македоније... Почетком децембра одржана је, сада већ традиционална, РУТА – ревија најбољих продукција позоришта окупљених око Регионалне уније театара. Миодраг Мики Kрстовић добио је још једно велико признање за улогу у представи „Цемент Београд“ – Награду УДУС-а „Милош Жутић“.
Раније најављена Телевизија БДПа почела је за рођендан Позоришта, 20. фебруара да емитује програм, после две године припрема. У знак сећања на прерано преминулог глумца Марка Живића емитоваће се представа “Лет изнед кукавичјег гнезда”, а његово име понео је Фонд за стипендирање младих стваралаца.

< Превуци >