18.6.2022
.
Комад се сматра најизвођенијим текстом овог писца од бродвејске премијере 1947. године, која је одиграна готово деветсто пута, а награђен је и Пулицеровом наградом (1948). Редитељ Елија Казан је 1951. снимио и филмску верзију, која је добила 4 Оскара. Мада је на репертоару БДП-а у “Златно доба” играно чак 5 наслова Тенеси Вилијамса, култни “Трамвај” никада није инсцениран.“Вилијамс у вожњи нашим “Трамвајем” проговара гласним језиком о темама које су га мучиле, о слабостима које су биле саставни део његове егзистенције: ментална лабилност, хомосексуалност, алкохолизам. У овом се “Трамвају” проблематизују и нека данас врло важна питања, питања која се тичу положаја жене у савременом друштву. Вилијамс би, да је данас наш стварни, а не само литерарни савременик био познат и признат заговорник женске еманципације. Но осим храбрости да проговори о забрањеном, осим способности да нас натера да препознамо проблеме ликова који га с нама несебично деле, писац говори о тренутку када једно време заувек пролази и нестаје, а друго, ново, долази. Сукоб старог и новог очитава се пре свега и као сукоб два светоназора. Имамо ли ми право веровати да илузија може бити саставни део живота, да још увек има места за љубав у овоме свету које се одриче, стиди емоција”, запитала се драматург представе Жељка Удовичић Плештина.Превод комада урадили су Вера Нешић и Драгослав Андрић. Ауторску екипу чине: сценограф Зорана Петров, костимограф Бјанка Аџић Урсулов, сценски покрет и кореографију потписује Сташа Зуровац, композитори су Најџел Озборн и Давор Роко, а за сценски говор задужена је др Љиљана Мркић Поповић. Играју: Бранка Катић, Вања Ненадић, Милош Петровић Тројпец, Марко Тодоровић, Нађа Секулић, Јово Максић, Никола Малбаша, Милош Лазаров и Бојана Стојковић.Претпремијера је 23, а прва реприза 25. јуна.
