22.9.2022
.
..рађена у копродукцији Града театра Будва, Српског народног позоришта, Нови Сад, Београдског драмског позоришта, ИТАКА Арт центра и Новосадског позоришта, биће изведена 24. септембра на Великој сцени “Оливера и Раде Марковић” БДП-а.Шекспирова трагедија из 1606. године премијерно је у Миливојевићевој режији изведена у Будви, средином августа. Прича о кошмарним последицама заслепљујуће амбиције инспирација је многим уметницима већ више векова, мада је и најкраћи комад овог жанра једног од најзначајнијих драматичара у историји позоришта.„Магбет“ је она врста изазова за који се редитељ спрема годинама, прижељкује га и „плаши“ се у исто време – слично као Магбет убиство краља. Поред тога што спада у неколико највећих Шекспирових трагедија, и што су се њиме бавили многи велики редитељи широм света, једнако на филму и у позоришту, мени лично „Магбет“ је врло посебан јер ми се одувек чинио много више „визуелан“ него неки други Шекспирови комади. Сматра се да од свих Шекспирових великих трагедија „Магбет“ је највише везан за снове, Фројд се такође бавио Магбетом. У том смислу ова представа је настала на неки начин и као истраживање везано управо за снове, инспирисана је разним сликама из снова, тако да бих могао рећи да главни лик у представи је – Сан. Магбет у једном тренутку каже : „И сем нестварнога ништа стварно није“. Ова чудесна мисао учинила ми се као нешто из чега је могуће тумачити цео комад. Од тренутка када му вештице кажу пророштво, за Магбета стварност постаје кошмар, све што се дешава чини се само је плод његове властите помрачене свести, сцене као из сна да долазе: стварно и нестварно, могуће и немогуће… Реално и фиктивно мешају се, постају она ивица ножа којом се све време несигурно креће. Иначе, свет као једно потпуно кошмарно, хаотично, „нестварно“ место, мислим да је прилично тачна дијагноза и свега онога што тренутно живимо. У том смислу „Магбет“ би могао да буде и „трагична фарса“, тако да је у представу уграђен и један рекао бих „фелинијевски“ поглед на живот”, каже Миливојевић.&лт;“Магбет” је рађен у преводу Велимира Живојиновића, сценски покрет и избор музике потписује Амалија Бенет, сценографију Никита Миливојевић и Жељко Пишкорић, костимографију Јелена Стокућа, а сценски говор др Дејан Средојевић. Играју: Аница Петровић, Невена Неранџић, Маја Стојановић, Јелена Симић, Дејан Ђоновић, Бранислав Јерковић, Арпад Месарош, Марко Марковић, Милан Зарић, Соња Исаиловић, Понго Габор, Ивана Панчић Добродолац.Прва реприза је заказана за 25. септембар.
