АНТИГОНА КАО СИМБОЛ СЛОБОДЕ

Софоклове трагедије из 5. века пре наше ере спадају у стубове светске књижевности. Његова поставка старо-грчког мита о Антигони, Едиповој кћери, заснива се на њеној посвећености да испоштује морална начела, супротно вољи и заповестима новог краља Тебе – Креонта. Она пркоси грађанском закону и властодршчевој самовољи, верујући да тело њеног брата Полиника треба да буде достојно сахрањено, у складу са божанским законима. Њен лик је архетипски симбол посвећености и спремности на жртву зарад етичких кодекса. Часна, истрајна и упорна, Антигона представља, у данашње време, недостајући постамент темеља пољуљаних моралних начела.Редитељ Диего Де Бреа види “Антигону као синоним за оно што ми зовемо слобода и за оно једино што желимо, али ипак на скривени начин. Смисао живота мора остати у сржи човека, па чак и на рачун казне коју је немогуће избећи”. Њему је ово други подухват у БДП-у, после Брехтовог “Баала” изведеног прошле године.Ауторску екипу чине драматург Ката Ђармати, костимограф Благој Мицевски, а редитељ Де Бреа потписује сценографију и дизајн светла. За сценски говор задужен је Радован Кнежевић. Играју: Јана Милосављевић, Дуња Стојановић, Павле Пекић, Ивана Николић, Лука Грбић, Владан Милић, Мина Ненадовић и Стефан Радоњић.Претпремијера је 27, а прва реприза 29. маја.