Кад су цветале тикве

СЦЕНОГРАФ: Кирил Спасески

КОСТИМОГРАФ: Татјана Радишић

КОМПОЗИТОР: Зоран Ерић

СЦЕНСКИ ПОКРЕТ: Марија Миленковић

АСИСТЕНТ РЕДИТЕЉА: Марко Мисирача

АСИСТЕНТ КОСТИМОГРАФА: Дејана Цветковић

КОНСУЛТАНТ ЗА СЦЕНСКЕ БОРБЕ: Јован Јовановић

ОРГАНИЗАТОРИ: Марија Батиница, Срђан Обреновић

ИНСПИЦИЈЕНТ: Оливера Милосављевић

СУФЛЕР: Јована Матић

ИГРАЈУ:

Милош Биковић, Бранислав Лечић/Ненад Гвозденовић, Даница Ристовски, Срђан Дедић, Александра Ања Алач/Вања Ненадић, Даниел Сич, Миодраг Радоњић, Марко Живић, Јелена Чворовић Пауновић, Слободан Бода Нинковић, Андреј Шепетковски, Милан Чучиловић, Јелисавета Орашанин/Ива Илинчић, Андрија Кузмановић/Стојан Ђорђевић, Иван Зарић, Наташа Марковић, Иван Томић, Марко Гверо, Саво Радовић, Зоран Ђорђевић, Владан Милић/Никола Малбаша, Стефан Радоњић, Милош Петровић Тројпец, Нада Мацанковић/Марија Пикић, Иван Заблаћански, Милан Зарић, Александар Вучковић, Александар Јовановић, Љубомир Булајић, Јана Милосављевић, Младен Совиљ, Дуња Стојановић, Маја Ранђић, Данило Арнаутовић, Марко Лукић, Васа Врањеш

Драма „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића, колико год да је двојако сведочанство повесних социјално-политичких превирања из недавне прошлости, толико је изнад свега упечатљива, снажна и онеспокојавајућа интимна прича о растегљивости граница људскости и морала. Универзалну, готово архетипску тему о превази потребе за одбраном сопствене части и достојанства над наметнутим, свепритискајућим, али опште прихваћеним друштвеним нормама и законима (које и те како зависе од историјског тренутка и поретка), Михаиловић поставља у радикално драматуршки дефрагментисане и на први поглед локалне политичке оквире (комунистичка диктатура, Резолуција Информбироа, Голи оток), дајући тако „Тиквама” ванвременску ноту.