Кад су цветале тикве
СЦЕНОГРАФ: Кирил Спасески
КОСТИМОГРАФ: Татјана Радишић
КОМПОЗИТОР: Зоран Ерић
СЦЕНСКИ ПОКРЕТ: Марија Миленковић
АСИСТЕНТ РЕДИТЕЉА: Марко Мисирача
АСИСТЕНТ КОСТИМОГРАФА: Дејана Цветковић
КОНСУЛТАНТ ЗА СЦЕНСКЕ БОРБЕ: Јован Јовановић
ОРГАНИЗАТОРИ: Марија Батиница, Срђан Обреновић
ИНСПИЦИЈЕНТ: Оливера Милосављевић
СУФЛЕР: Јована Матић
ИГРАЈУ:
Љуба Врапче: МИЛОШ БИКОВИЋ
Матори Врапче: НЕНАД ГВОЗДЕНОВИЋ
Милинка, његова мајка: ДАНИЦА РИСТОВСКИ
Андра, његов отац: СРЂАН ДЕДИЋ
Душица, његова сестра: АЊА АЛАЧ/ВАЊА НЕНАДИЋ
Влада, његов брат: ДАНИЕЛ СИЧ
Драганче Стоиљковић, боксер, његов друг: МИОДРАГ РАДОЊИЋ
Столе Апаш: ИВАН ЗАРИЋ
Ружа, његова мајка: ЈЕЛЕНА ЧВОРОВИЋ ПАУНОВИЋ
Стари Перишић: МАРКО ГВЕРО
Ракић: АНДРЕЈ ШЕПЕТКОВСКИ
Капетан Зорић, Љубин тренер: МИЛАН ЧУЧИЛОВИЋ
Смиљка: НИНА ЈАНКОВИЋ / ИВА ИЛИНЧИЋ
Ивица Лепи: АНДРИЈА КУЗМАНОВИЋ/СТОЈАН ЂОРЂЕВИЋ
Мита Мајмун: СТЕФАН РАДОЊИЋ
Келнерица: НАТАША МАРКОВИЋ
Водник Здравко: ИВАН ТОМИЋ
Суља: ВЛАДАН МИЛИЋ
Попарсић: САВО РАДОВИЋ
Човек: ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ
Инвалид: НИКОЛА МАЛБАША
Девојке, удбовци, војници, официри, боксери, пролазници, публика, болесници, болничари:
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ, ДУЊА СТОЈАНОВИЋ, ИВАН ЗАБЛАЋАНСКИ, ЈАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ, ЉУБОМИР БУЛАЈИЋ, МАРКО ТОДОРОВИЋ, МИЛАН ЗАРИЋ, МИЛОШ ЛАЗАРОВ, МИЛОШ ПЕТРОВИЋ ТРОЈПЕЦ, МИНА НЕНАДОВИЋ, МЛАДЕН СОВИЉ, НАДА МАЦАНКОВИЋ/МАРИЈА ПИКИЋ
Дечаци: ДАНИЛО АРНАУТОВИЋ, МАРКО ЛУКИЋ
Драма „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића, колико год да је двојако сведочанство повесних социјално-политичких превирања из недавне прошлости, толико је изнад свега упечатљива, снажна и онеспокојавајућа интимна прича о растегљивости граница људскости и морала. Универзалну, готово архетипску тему о превази потребе за одбраном сопствене части и достојанства над наметнутим, свепритискајућим, али опште прихваћеним друштвеним нормама и законима (које и те како зависе од историјског тренутка и поретка), Михаиловић поставља у радикално драматуршки дефрагментисане и на први поглед локалне политичке оквире (комунистичка диктатура, Резолуција Информбироа, Голи оток), дајући тако „Тиквама” ванвременску ноту.