Demokratija

KOPRODUKCIJA SA NOVOSADSKIM POZORIŠTEM/UJVIDEKI SZINHAZ

ADAPTACIJA: Slobodan Obradović i Veljko Mićunović

DRAMATURG: Slobodan Obradović

SCENOGRAF: Marija Kalabić

KOSTIMOGRAF: Jelena Stokuća

KOMPOZITOR: Irena Popović Dragović

SCENSKI GOVOR: Dijana Marojević

DIZAJN SVETLA: Srđan Jovanović

ASISTENT KOSTIMOGRAFA: Milena Kostić

ORGANIZATOR: dr Biljana Ramić

INSPICIJENT: Zoran Milojević

IGRAJU:

Bazil Modestovič, predsednik: OZREN GRABARIĆ

Petrović, ministar policije: ARPAD MESAROŠ

Gustav Adolfovič, ministar finansija: GABOR PONGO/MILOŠ LAZAROV

Sesilija, ministarka kulture: IVANA NIKOLIĆ

Matilda, šefica kabineta: TAMARA ALEKSIĆ

MUZIČARI:

NIKOLA DRAGOVIĆ

IVAN MIRKOVIĆ

„Paradoks demokratije verovatno leži u tome što „sebe smatra za Dobro, što večno želi dobro, a u procesu demokratizacije najčešće čini Zlo“. Pojedinac se tu nalazi u beznadežno podređenom položaju i nema mogućnost da uzvrati. Sve šanse su na strani protivnika. Moralna superiornost čoveku ne nudi nikakvu utehu. Na raspolaganju mu ostaju samo sopstveni obraz, kaput, košulja i par nogu koje su u stanju da koračaju sat ili dva. Ali za razliku od individue koja posustaje, demokratija ne staje. Ona ide. Izvitoperena, zloupotrebljena, višestruko silovana i gnevna.“

Veljko Mićunović