ZORANOV BRK ZA OZRENA GRABARIĆA
Najnovija produkcija Beogradskog dramskog pozorišta “Ružni, prljavi, zli” Slobodana Obradovića, po istoimenom, kultnom filmu Etore Skole, u režiji Lenke Udovički izvedena je sinoć na programu Festivala “Zoranovi dani” u Zaječaru.
Jednoglasnom odlukom žirija, koji čine Miroslav Miki Radonjić, Duško Ljuština i Enver Petrovci, priznanje „Zoranov brk“ za najboljeg glumca u predstavi pripalo je Ozrenu Grabariću, glumcu iz Zagreba.
Grabarić je izjavio da je ovo za njega divna nagrada zato što nosi ime glumca koga je gledao u mladosti zajedno sa drugim glumačkim velikanima sa ovih prostora. „Već tada su na mene uticali svojim načinom glume i interpretacijama Zoran Radmilović, Bata Stojković i plejada glumaca sa ovih prostora tako da je dobiti „Zoranov brk“ zaista poseban doživljaj koji mi puno znači. Znači mi puno premijera ove predstave u Beogradskom dramskom pozorištu i zahvaljujem Lenki (Udovički) koja me je pozvala, upravi koja me je prihvatila. Divno sam se osećao u Beogradu i puno mi značli ta saradnja jer na taj način možemo deliti neka vlastita iskustva o teatru, o umetnosti. Mislim da su u vreme velikana o kojima smo govorili ljudi komunicirali više i pričali o ovom poslu puno više nego što se to sada događa“, rekao je Ozren Grabarić.
Istakao je kako je smatrao da će pozorište biti mnogo više pogođeno pandemijom jer publika neće dolaziti. „Zapravo me publika demantovala. Jer i u ovim vremenima u kojima je možda postalo rizično ići u teatar, publika dolazi.To govori o tome da će teatar preživeti sve pandemije, kao što je preživeo i veće i smrtonosnije od ove, zato što je pozorište ljudska potreba. Zato je ovo malo čudna pozicija jer ljudi prigušuju svoju reakciju zbog maske, na šta nismo navikli, ali sve jedno ih osećamo. Osećamo taj titraj kada publika gleda, prati, negde se nasmije, čak i ako je tiho i ako je prigušeno, čuje se i ne bojim se ja za teatar. Bojim se za umetnike, za umetnike koji su na nezavisnoj sceni, koji nisu na plati negde. To je u Hrvatskoj, u Srbiji, svugde oko nas. Za njih se zapravo najviše bojim i najviše za mlade, koji su sada završili fakultet, koji su željni posla koji zapravo jedino rastu na način da imaju posla, da rade uloge, da rade puno projekata, da se tako grade, za njih sam malo zabrinut. Zato je užasno važno da ovakvi festivali, koliko god nam još dopuštaju da rade, da titraju, da je i dalje ta baklja upaljena“, smatra on.
