ZAHTEVAJMO NEMOGUĆE
Prvi put od osnivanja, u Beogradskom dramskom pozorištu započele su probe za komad jednog od tri najznačajnija antička tragičara – Sofokla. Njegovu “Antigonu” postavlja reditelj Diego De Brea, u prevodu Miloša Đurića, a premijera je najavljena za 28. maj na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković”.
Sofoklove tragedije iz 5. veka pre naše ere spadaju u stubove svetske književnosti, a njegova postavka staro-grčkog mita o Antigoni, Edipovoj kćeri i njenoj posvećenosti da ispoštuje moralna načela, suprotno volji i zapovestima novog kralja Tebe – Kreonta, učiniće ovaj lik arhetipskim simbolom borbe za istrajnost i spremnost na žrtvu zarad etičkih kodeksa.
Ona prkosi građanskom zakonu i vlastodrščevoj samovolji, verujući da telo njenog brata Polinika treba da bude dostojno sahranjeno, u skladu sa božanskim zakonima, onako kako dolikuje. Časna, istrajna i uporna ona stavlja moralne vrednosti iznad života, i zato je ova tragedija već vekovima ispiracija mnogim pozorišnim stvaraocima.
Reditelj Diego De Brea, kome je ovo drugi poduhvat u BDP-u (posle Brehtovog “Baala” prošle godine), smatra da je “Antigona sinonim za ono što mi zovemo sloboda i za ono jedino što želimo, ali ipak na skriveni način. Smisao života mora ostati u srži čoveka, pa čak i na račun kazne koju je nemoguće izbeći. Ta mapa upornosti, nepopustljivosti i fanatizma koje nudi poslednju nadu za naše davno izgubljene snove, njena priroda u njenoj najvišoj čistoti, gde oportunizam, strah i prazna nada u bolje sutra nemaju više prostora. Svet ne moze biti drugačiji, samo sa nadom i strahom, nego sa verom i beskrajnom hrabrošću koja omogućava čovekov dostojan život. Budimo realisti, zahtevajmo nemoguće”.
Autorsku ekipu čine dramaturg Kata Đarmati, kostimograf Blagoj Micevski, kompozitor Vlatko Stefanovski, a reditelj De Brea potpisuje scenografiju i dizajn svetla. Za scenski govor zadužen je Radovan Knežević. Igraju: Jana Milosavljević, Dunja Stojanović, Pavle Pekić, Ivana Nikolić, Luka Grbić, Vladan Milić, Mina Nenadović, Stefan Radonjić i Jan Stefanovski.
