UMESTO KRAJA SVETA – PROMENA SISTEMA

Preispitivanje smisla herojstva danas odigrava se u dva čina, a prema konceptu Markovića i Horvata, Milerova drama postao je je tekst u previranju – menja se od jedne do druge predstave. “Prva predstava, izvedena u Zagrebu, skoro je integralni Milerov tekst, s nekim delovima koje sam dopisao. Ljubljanska je svedena na samo dve scene, koje su razrađene, ali je većina teksta štrihovana. Za beogradsku sam napisao potpuno nov tekst, inspirisan nekim motivima Milerovog dela, ali se ustvari bavi našom istorijom na specifičan način i Beogradom danas”, rekao je Marković i dodao: “Tekst se bavi herojstvom i preispitivanjem toga šta znači biti heroj danas. U prvom delu predstave su ljudi koji izgledaju kako smo navikli da heroji obično izgledaju – da su mladi, puni snage, energije, vere u budućnost, ali je i drugi deo priča o herojstvu i herojima”.
Diva slovenačkog i ex Yu glumišta, gošća BDP-a, Milena Zupančič i Miodrag Miki Krstović igraju u drugom delu “dvoje Beograđana danas” – ljude kakve je moguće sresti na ulici, u radnji”.
Marković se osvrnuo i na uslove za rad u BDP-u koje su imali. “To je danas teško ostvariti, jer živimo u ludim vremenima pandemije, ali i inače uvek postoje neke prepreke. Ovde nismo morali da rešavamo neke praktične probleme, nego smo mogli da se bavimo samo svojim poslom”.
Drugi čin beogradskog komada, Marković je definisao “director’s proof”, rekao je reditelj Sebastijan Horvat, laureat 53. Bitefa predstavom “Ali strah jede dušu”. “Znači, ne može reditelj da ga upropasti. Sve je moguće, ali sa Milenom i Mikijem mislim da nismo upropastili, mislim da smo ga nadgradili i da je super. A prvi čin je otvorena dramaturgija, gde ishod više zavisi od svih elemenata, naročito od glumaca. Oduševljen sam zajedništvom i energijom mladih glumaca koje nisam znao ranije, sreo sam ih tek na audiciji. Čestitam sebi kako sam izabrao ovakvu grupu”, rekao je Horvat. “Imali smo dva savim različita principa rada, kreativnosti, dve estetike koje rade zajedno i proizvode nešto što ja zovem afektivna političnost. Mi svi nekako znamo, bolje reći osećamo u kostima, u mesu, da ovako kako živimo nije okej, da sistem treba da se menja. Ali takođe mislimo da je to najbolji mogući svet, da citiram Voltera. Posle Fukujaminog “Kraja istorije” govorili smo da to možda nije tako, ali evo još uvek nema bilo kakve alternative, nema šanse da zamišljamo drugačiji društveni sistem”, smatra Horvat.
Prva dva dela ove trilogije Horvat je postavio u Zagrebačkom kazalištu mladih, odnosno Slovenskom narodnom gledališču u Ljubljani. Planirano je da na jesen bude održan “Cement fest”, odnosno da se sve tri predstave izvedu u sva tri grada.

Glumica Milena Zupančič presrećna je zbog okupljanja umetnika iz regiona u Beogradskom dramskom pozorištu. “Direktor Jug Radivojević je napravio veliku stvar, jer je udružio posle toliko vremena nas pozorišne radnike iz svih prostora naše bivše države. Kao da konačno možemo biti zajedno, možemo se družiti i raditi, produžiti razgovore koje smo nekako nasilno morali prekinuti pre mnogo godina. Zahvalna sam što mogu ponovo biti sa svojim starim prijateljima, a i s divnim mladim glumcima kojih u BDP-u sada ima puno. Tu je i moj dragi prijatelj Sebastijan, već smo radili zajedno,to je bilo lepo iskustvo i zahvalna sam na novom pozivu”, kaže Milena Zupančič. “Imajući u vidu sve to, možete da zamislite kako je velika moja odgovornost, i prema teatru i prema reditelju i prema publici. Mnogo je vremena prošlo, svi smo se malo promenili, ne samo ja, i publika je druga, tako da je moja trema veća nego obično. Uvek je trema pred premijeru, jer kad god započnemo neki novi posao, mi smo kao u prvom razredu osnovne škole, ali sada je moja trema potencirana”, objasnila je ona.
Miki Krstović je pre 44 godine igrao diplomsku predstavu upravo u BDP-u. Sa druge strane, kako kaže, već “40 godina mi je bila želja da igram sa Milenom. Zahvalan sam na ovoj mogućnosti”. Jug je vratio BDP tamo gde mu je mesto. Toliko mladih glumaca, pisaca i reditelja je dobilo šansu. Paralelno se radi nekoliko novih predstava. To je divan osećaj, kao na nekom festivalu”, rekao je Krstović.
Glumica Isidora Simijonović osvrnula se na proces rada. “Kroz proces učenja različitih veština gradili smo i jedno specifično zajedništvo, poverenje koje jeste neka poruka i snaga koju pokušavamo da prenesemo sa scene. To je sredina u kojoj je pojedinac slobodan i siguran da bude to što jeste, a istovremeno da podržava sve druge članove grupe da budu to što jesu. Za mene je to kao utopija, idealno društvo u kakvom bih volela da živim”, rekla je ona.
Nedim Nezimović je istako da im je “dat prostor u kojem mogu da stvaraju slobodno, što je izuzetno retko. Ne znam kad je u pozorištu data takva sloboda mladim ljudima da stvaraju. U procesu je primarno bilo da osvojimo, kako smo to nazvali, zajednički organizam, da nisam ja bitan, nego smo bitni svi zajedno. To koliko smo mi naučili o važnosti kolektivne igre i da ansambl diše u istom taktu je nešto što će biti bitno i za sve što u budućnosti budemo radili”.
Scenografiju je uradio Igor Vasiljev, kostime Belinda Radulović , kompozitor je Drago Ivanuša , koreografiju i scenski pokret potpisuje Ana Dubljević , dizajn svetla Aleksandar Čavlek. Igraju i Ivan Zablaćanski, Emir Ćatović, Marija Pikić i Bojana Stojković.
Pretpremijera je zakazana za 11, a premijera za 12. april na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta.