Zaljubljeni
fotograf Dragana Udovičić
Disney Theatrical Production po motivima filmskog scenarija Marka Normana i Toma Stoparda, adaptacija Li Hol

Zaljubljeni Šekspir

KUPI KARTU
Reditelj: Ana Tomović
TRAJANJE PREDSTAVE: 180 minuta | PREMIJERA: 26.03.2022.
Velika scena „Olivera i Rade Marković“

Koprodukcija sa „Prospot“ doo Slovenija

PREVOD: Marija Stojanović
DRAMATURG: Periša Perišić
SCENOGRAF: Aleksandar Denić
KOSTIMOGRAF: Momirka Bailović
MUZIČKI SARADNIK: Nevena Glušica
SCENSKI POKRET: Marija Milenković
SCENSKI GOVOR: Dijana Marojević
MAČEVANJE/ SCENSKE BORBE: Vukašin Stošić

 

INSPICIJENT: Olivera Milosavljević
ASISTENT INSPICIJENTA: Zdravko Đekić
SUFLER: Marija Stojić
ORGANIZATORI: Bojana Mišić Drnda i Sonja Blagojević

 

IGRAJU:

Šekspir: LUKA GRBIĆ
Marlou: STOJAN ĐORĐEVIĆ
Henslou: ANDREJ ŠEPETKOVSKI
Fenimen: MILOŠ PETROVIĆ TROJPEC:
Viola: STANISLAVA NIKOLIĆ
Dadilja/Kejt: PAULINA MANOV
Kraljica: DRAGANA VARAGIĆ
Berbidž/Moli: MARKO GVERO
Lord Veseks: ALEKSANDAR RADOJIČIĆ
Otac/Komornik: ALEKSANDAR ALAČ
Ned Alejn: MARKO TODOROVIĆ
Sem: LJUBOMIR BULAJIĆ
Vebster: AMAR ĆOROVIĆ
Vobaš/Čamdžija: ZORAN ĐORĐEVIĆ
Ralf : ALEKSANDAR JOVANOVIĆ
Piter/ Stražar: STEFAN RADONJIĆ
Nol/Lambert: NIKOLA MALBAŠA
Adam/Fris: MILOŠ LAZAROV

 

PRVA LJUBAV…

U Zaljubljenom Šekspiru Stopard priznaje – iako ironično – Šekspirov nov dom na kinematografskom tržištu tako što je elizabetanski svet pretočio u holivudski, filmski, drveni studio gde potražnja za blokbasterom rađa konvencionalno pisanje, „ljubav i komad sa psom“. Već na samom početku, Šekspir je rastrzan između potrebe da napiše komad koji će biti pun pogodak i vlastite želje da stvori umetnost dostojnu Marloua, dvostruke veze koja ga osujećuje da je, takoreći, i kreativno i fizički impotentan. Njegov izazov je u tome da istovremeno teži popularnosti, komercijalnom uspehu kod publike, a da pritom ne ugrozi mogućnost stvaranja „autentične“ umetnosti sposobne da pokaže, po rečima kraljice Elizabete: „samu istinu i prirodu ljubavi“. Taj stepen autentičnosti, posle iznenadnog susreta, pronalazi u Violi de Leseps, lepotici koja ne haje što ju je otac bračnim ugovorom namenio lordu Veseksu, koja voli poeziju i Šekspira. Njihova strastvena, kobna afera predstavlja osnovu za Romea i Juliju, a Vila iz sveta konvencionalnih komedija vodi u carstvo romantične tragedije/tragične romanse gde – Stopard nam sugeriše – on pronalazi svoj prepoznatljiv glas.

Ali iako je Šekspir, prerušen u filmskog stvaraoca, ušetao u dvadeset prvi vek preporođen kao savremenik, to ne znači da treba samo da slavimo njegov kultni status već i da zavirimo iza onog što se nazire ispod svih tih naslaga, zastora, interpretativnih velova kojima je zaodenut, uprkos holivudskim (licencnim) miderima kojima je stegnut, naročito ako ga posle skoro četvrtine veka, obrnutim procesom, iz galimatijasa filmskih i drugih obrada (od verodostojnih, preko slobodnih, do radikalno drugačijih) vraćamo izvornom mediju i prvoj ljubavi – pozorištu.

Periša Perišić