У
фотограф Dragana Udovičić

У раљама живота

КУПИ КАРТУ
Редитељ: Andrej Nosov
Велика сцена „Оливера и Раде Марковић“

КОПРОДУКЦИЈА СА БЕО АРТ ПРОДУКЦИЈОМ БЕОГРАД

Према роману Дубравке Угрешић

Редитељ: Андреј Носов
Драматизација и адаптација: Биљана Србљановић
Сценограф: Уна Јанков

Сценски покрет: Марија Миленковић

Композитор: Ирена Поповиц Драговић

Сарадница на драматизацији: Христина Митић

Асистент редитеља: Александра Лозановић

Драматург сарадник: Ђорђе Косић

 

Улоге:
Штефица – Ива Илинчић
Шофер- Александар Вучковић
Тета- Весна Чипчић
Маријана- Дуња Стојановић
Анушка – Вања Ненадић
Трокрилни- Лука Грбић
Интелектуалац- Милош Петровић Тројпец
Мистер Фрндић- Марко Тодоровић

 

Инспицијент: Зоран Милојевић

Суфлер: Марија Стојић

Организатори: Ивана Јововић и Соња Благојевић

 

Премијера: 23.10.2021.

 

„Шта то значи бити млада жена на Балкану? Како са мушкарцима? Како наћи свог идеалног типа? Како жена данас да буде срећна? „У раљама живота“ је представа о мушкарцима, на какве муке стављају жене, и са каквим мукама жене морају да се носе. Основна идеја је да се спремимо за свадбу, једну дугу, лепу, мрсну, балканску свадбу која би требало да нам изнедри младу, а млада пуно младунчади. И тако, све како су бабе хтеле. И деде. Све онако како су они сви за њу, ту Штефицу сањали. Шта је заправо тај сан – он је саткан између наметнуте патријахалне матрице и медијске културе која једе и једе. Често се само приликом жестоког насиља говори о женским правима, или уопште о тој тихој пузајућој, прихватљивој, свакодневној и неподношљивој дискриминацији и надасве прихваћеном насиљу. Није то само питање дискриминације, то је питање језика, то је питање норми, то је питање правила која су додатно пометеним постјугословенским друштвима еманципацију и напредак подредиле сувом капиталу. Дискриминација постаје такође роба, свет се као мења, а све заправо остаје мање више исто. Кључна је парадигма данашњег наметнутог и често осуђиваног оквира лепоте, среће, блискости или пак потреба и намера које жена има. Некадашње љубиће заменили су инстаграм постови, свет саткан у медијској какофонији и све неке велике приче које свако има. Шта је на неком једноставном човеку жељном среће? Може ли се изаћи из таквог оквира? И зашто би? И ко би и како? Како у односу на филм? Доста другачије, ова представа настаје тридест и више година после филма. Она је читање неке нове генерације.“
Андреј Носов