U
fotograf Dragana Udovičić

U raljama života

KUPI KARTU
Velika scena „Olivera i Rade Marković“

KOPRODUKCIJA SA BEO ART PRODUKCIJOM BEOGRAD

Prema romanu Dubravke Ugrešić

Reditelj: Andrej Nosov
Dramatizacija i adaptacija: Biljana Srbljanović
Scenograf: Una Jankov

Scenski pokret: Marija Milenković

Kompozitor: Irena Popovic Dragović

Saradnica na dramatizaciji: Hristina Mitić

Asistent reditelja: Aleksandra Lozanović

Dramaturg saradnik: Đorđe Kosić

 

Uloge:
Štefica – Iva Ilinčić
Šofer- Aleksandar Vučković
Teta- Vesna Čipčić
Marijana- Dunja Stojanović
Anuška – Vanja Nenadić
Trokrilni- Luka Grbić
Intelektualac- Miloš Petrović Trojpec
Mister Frndić- Marko Todorović

 

Inspicijent: Zoran Milojević

Sufler: Marija Stojić

Organizatori: Ivana Jovović i Sonja Blagojević

 

Premijera: 23.10.2021.

 

„Šta to znači biti mlada žena na Balkanu? Kako sa muškarcima? Kako naći svog idealnog tipa? Kako žena danas da bude srećna? „U raljama života“ je predstava o muškarcima, na kakve muke stavljaju žene, i sa kakvim mukama žene moraju da se nose. Osnovna ideja je da se spremimo za svadbu, jednu dugu, lepu, mrsnu, balkansku svadbu koja bi trebalo da nam iznedri mladu, a mlada puno mladunčadi. I tako, sve kako su babe htele. I dede. Sve onako kako su oni svi za nju, tu Šteficu sanjali. Šta je zapravo taj san – on je satkan između nametnute patrijahalne matrice i medijske kulture koja jede i jede. Često se samo prilikom žestokog nasilja govori o ženskim pravima, ili uopšte o toj tihoj puzajućoj, prihvatljivoj, svakodnevnoj i nepodnošljivoj diskriminaciji i nadasve prihvaćenom nasilju. Nije to samo pitanje diskriminacije, to je pitanje jezika, to je pitanje normi, to je pitanje pravila koja su dodatno pometenim postjugoslovenskim društvima emancipaciju i napredak podredile suvom kapitalu. Diskriminacija postaje takođe roba, svet se kao menja, a sve zapravo ostaje manje više isto. Ključna je paradigma današnjeg nametnutog i često osuđivanog okvira lepote, sreće, bliskosti ili pak potreba i namera koje žena ima. Nekadašnje ljubiće zamenili su instagram postovi, svet satkan u medijskoj kakofoniji i sve neke velike priče koje svako ima. Šta je na nekom jednostavnom čoveku željnom sreće? Može li se izaći iz takvog okvira? I zašto bi? I ko bi i kako? Kako u odnosu na film? Dosta drugačije, ova predstava nastaje tridest i više godina posle filma. Ona je čitanje neke nove generacije.“
Andrej Nosov