Plastelin

„Plastelin“ je predstava rađena po motivima drame Vasilija Sigareva. Ovaj komad bio je odlično polazište za intimni susret sa detinjstvom budući da je nastao u vremenu kada je njegova generacija stasavala. Postoji jedan specifičan momenat u dečijem vajanju plastelina. To je kada dete konačno završava željenu figuru, kada je figura skoro celovita i kada je ostao možda po koji sitan detalj ili trag boje. Baš tada neukrotiva mašta mora da ide dalje i u deliću sekunde gnječi, kida i rastavlja sve ono što je do tad stvarala. Na trenutak gledamo haos, a zatim iz praska šarenih komadića ponovo se rađa jedan novi univerzum. Dani detinjstva stapaju se jedan u drugi kao kugle plastelina, kao san koji se tokom jedne noći umnožava u gomilu boja i intenzivnih događaja. Sasvim je moguće da je detinjstvo ujedno najlepši i najtraumatičniji period života. Ne znam ni sam koliko dugujem tom periodu i koliko on duguje meni. Znam samo da su svi ti događaji i jurnjave bili kao neki snovi, nikada u potpunosti jasni i večito kontradiktorni. Ova predstava je posvećena deci koja svoje detinjstvo nisu odsanjala do kraja.

Reditelj potpisuje i scenografiju, kostime je osmislila Dragica Laušević, za scenski pokret je zadužena Marija Milenković, a u predstavi igraju: Aleksandar Jovanović, Jana Milosavljević, Maja Ranđić, Aleksandar Vučković i Ljubomir Bulajić.