Кад
фотограф Драгана Удовичић
Драгослав Михаиловић

Кад су цветале тикве

КУПИ КАРТУ
Редитељ: Бобан Скерлић
ТРАЈАЊЕ ПРЕДСТАВЕ: 140 минута | ПРЕМИЈЕРА: 24.05.2014.
Велика сцена „Оливера и Раде Марковић“

СЦЕНОГРАФ: Кирил Спасески

КОСТИМОГРАФ: Татјана Радишић

КОМПОЗИТОР: Зоран Ерић

СЦЕНСКИ ПОКРЕТ: Марија Миленковић

АСИСТЕНТ РЕДИТЕЉА: Марко Мисирача

АСИСТЕНТ КОСТИМОГРАФА: Дејана Цветковић

КОНСУЛТАНТ ЗА СЦЕНСКЕ БОРБЕ: Јован Јовановић

ОРГАНИЗАТОРИ: Марија Батиница, Срђан Обреновић

ИНСПИЦИЈЕНТ: Оливера Милосављевић

СУФЛЕР: Јована Матић

 

ИГРАЈУ:

Љуба Врапче: МИЛОШ БИКОВИЋ

Матори Врапче: БРАНИСЛАВ ЛЕЧИЋ/НЕНАД  ГВОЗДЕНОВИЋ

Милинка, његова мајка: ДАНИЦА РИСТОВСКИ

Андра, његов отац: СРЂАН ДЕДИЋ

Душица, његова сестра: АЊА АЛАЧ, ВАЊА НЕНАДИЋ

Влада, његов брат: ДАНИЕЛ СИЧ

Драганче Стоиљковић, боксер, његов друг: МОДРАГ РАДОЊИЋ

Столе Апаш: МАРКО ЖИВИЋ

Ружа, његова мајка: ЈЕЛЕНА ЧВОРОВИЋ ПАУНОВИЋ

Стари Перишић: СЛОДОБАН БОДА НИНКОВИЋ

Ракић: ДЕЈАН МАТИЋ МАТА/АНДРЕЈ ШЕПЕТКОВСКИ

Капетан Зорић, Љубин тренер: МИЛАН ЧУЧИЛОВИЋ

Смиљка: ЈЕЛИСАВЕТА ОРАШАНИН/ИВА ИЛИНЧИЋ

Ивица Лепи: АНДРИЈА КУЗМАНОВИЋ/СТОЈАН ЂОРЂЕВИЋ

Мита Мајмун: ИВАН ЗАРИЋ

Келнерица: НАТАША МАРКОВИЋ

Водник Здравко: ИВАН ТОМИЋ

Суља: МАРКО ГВЕРО

Попарсић: САВО РАДОВИЋ

Човек: ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ

Инвалид: ВЛАДАН МИЛИЋ/НИКОЛА МАЛБАША

Девојке, удбовци, војници, официри, боксери, пролазници, публика, болесници, болничари: СТЕФАН РАДОЊИЋ, МИЛОШ ПЕТРОВИЋ ТРОЈПЕЦ, НАДА МАЦАНКОВИЋ/МАРИЈА ПИКИЋ, ИВАН ЗАБЛАЋАНСКИ, МИЛАН ЗАРИЋ, АЛЕКСАНДАР ВУЧКОВИЋ, АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ, ЉУБОМИР БУЛАЈИЋ, ЈАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ, МЛАДЕН СОВИЉ, ДУЊА СТОЈАНОВИЋ, МАЈА РАНЂИЋ

Дечаци: ДАНИЛО АРНАУТОВИЋ, МАРКО ЛУКИЋ

 

 

Драма „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића, колико год да је двојако сведочанство повесних социјално-политичких превирања из недавне прошлости, толико је изнад свега упечатљива, снажна и онеспокојавајућа интимна прича о растегљивости граница људскости и морала. Универзалну, готово архетипску тему о превази потребе за одбраном сопствене части и достојанства над наметнутим, свепритискајућим, али опште прихваћеним друштвеним нормама и законима (које и те како зависе од историјског тренутка и поретка), Михаиловић поставља у радикално драматуршки дефрагментисане и на први поглед локалне политичке оквире (комунистичка диктатура, Резолуција Информбироа, Голи оток), дајући тако „Тиквама” ванвременску ноту.