„NIJE TO TO“ Studije Fausta po tekstu Simone Semenič

KUPI KARTU
Reditelj: Tomi Janežič
Velika scena „Olivera i Rade Marković“

Režija, dramaturgija, dizajn svjetla i dizajn zvuka:
TOMI JANEŽIČ

Asistentica režije,dramaturgija:
MIRJANA MEDOJEVIĆ

Koreografija, dramaturgija:
KATJA LEGIN

Scenografija:
BRANKO HOJNIK

Kostimografija:
MARINA SREMAC

Igraju:
SELMA ALISPAHIĆ
MAJA SALKIĆ
EMINA MUFTIĆ
AMILA TERZIMEHIĆ
JELENA LABAN
KARMEN BARDAK
MAJA RANĐIĆ
DUNJA STOJANOVIĆ

Asistenti režije:
GABRIJEL LAZIĆ
BENJAMIN KONJICIJA

Fotografija:
DŽENAT DREKOVIĆ

Produkcija:
SCENA MESS
SARAJEVSKI RATNI TEATAR SARTR
BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIŠTE
KRALJEVSKO POZORIŠTE „ZETSKI DOM“

Premijera: Sarajevo, 7. juli 2020.

 

Janežiča ne zanima još jedna verzija Fausta, već pre naš odnos prema mitu i tome šta nam on predstavlja u 21. veku. Zanima ga analiza problematike koja je ovom mitu osigurala tako istaknuto mjesto u zapadnoj misli i umetnosti, a koja se može posmatrati kroz egzitencijalno-psihološku ili psihoanalitičku prizmu.

“Predložio sam radni naslov “Studije Fausta” odnosno “Faust – studije” jer me nije zanimala inscenacija Fausta već pre određene misli, problemi, detalji… slično kao što u likovnoj ili muzičkoj umetnosti postoje studije određenih elemenata nekog budućeg dela velikog formata.

Znao sam da će akcenat predstave biti na likovnim/prostorskim sredstvima i sa stvaralačkom ekipom smo se još pre početka proba dosta detaljno bavili pitanjima prostorske i dramaturške kompozicije.

To što je specifično za ovu predstavu jeste da nismo objavili beleške. Za razliku o drugih predstava kod kojih postoje programi koji su nekada skoro pa knjige u ovom slučaju postoji samo plakat koji po meni govori dosta toga, s druge strane postoji jedna odabrana fotografija i postoji rečenica/citat: Istina ima strukturu fikcije. I postoji objavljen Simonin tekst. Postoji više razloga za to. Jedan, možda najbitniji je da nismo hteli predstavu da kontaminišemo apriornim refleksijama i kontekstima jer bi je u sadržaju neminovno suzili. Predstava je napravljena za gledaočevu kontemplaciju, za njegove asociacije i fantazije. Jeste, tu ima i mita, ima i okolnosti na Balkanu, ima dosta toga… to je i veoma lična predstava, a to je i predstava o svetu ili o kraju sveta, o pozorištu i o rušenju pozorišta… ali pre svega tu ima svega što gledalac o njoj vidi i u njoj doživi.

U svakom slučaju predstava ne priča priču. Jer ne može da prepriča.“

(Tomi Janežič, iz intervjua, Blic, 28.7.2020)

 

“Par privremenih rečenica o istini (i nepojmivom), koje bi zahtevale duži tekst, možda tekst Simone Semenič i predstavu sa naslovom “Nije to to”:

Istina ima strukturu fikcije. Istina pojedinca (ili društva) ne postoji pre nego što je on(o) ne artikuliše. I zapravo se dimenzija istine pojavi samo kada se pojavi jezik. Po Lakanu istina nije lepa i nije nužno dobrotvorno saznati istinu.

Istina je uvek privremena. Zbog nemogućnosti da se artikuliše u celini. To ne znači relativizacije istine (iako ona svakako jeste relativna) već pre suočavanje sa nomogućnošću da se ona obuhvati.

Nijedna priča ne može da obuhvati nepojmivost činjenice da je u Sarajevu sa strane snajperista ubijeno 150 dece.

Trebalo bi da stanemo zauvek i nemo, otvorenih ustiju buljimo u “zašto”.

Tomi Janežič

 

SELMA ALISPAHIĆ
EMINA MUFTIĆ
MAJA SALKIĆ
AMILA TERZIMEHIĆ
JELENA LABAN
KARMEN BARDAK
MAJA RANĐIĆ
DUNJA STOJANOVIĆ