ODRASTANJE ODREĐENO RATOVIMA

Tabaševićev roman nakon važne regionalne nagrade „Mirko Kovač“ postao je poznat u čitavom regionu. „To je jedan od onih savremenih romana u post-JU književnosti koji je već stekao neku vrstu kultnog statusa“, rekao je Buljan i najavio slobodnu interpretaciju priče o odrastanju  mladića na ovim prostorima. „Tabašević je pristao da ne radi tradicionalnu adaptaciju, koja bi u ovom slučaju bila i nemoguća, jer sam roman nije sastavljen od dijaloških situacija i konzistentnih likova, nego je on sam u sebi jedan raspršeni svet koji se sastoji od uspomena, fleševa, konstrukcija, izmišljenih situacija, izmaštanih. Naš zadatak je bio da to u kreativnom ambijentu ponovo sastavimo. Tabašević je pratio probe i često smo imali proces da, recimo, jedan dan improvizujemo neku situaciju, a sutra dobijemo to u formi strukturiranog dijaloga”, objasnio je reditelj, dodajući da će pisac igrati samoga sebe u predstavi.

“U tradiciji i teatarskoj i filmskoj i romanesknoj, ovo je jedan od onih sižea koji govori o odrastanju, a odrastanje na ovim prostorima ima neke zajedničke karakteristike i za nas starije i kod mlađih. Zapravo je obeleženo ratom i svim što se događalo na ovim prostorima. Po tome smo, nažalost, drugačiji od naših kolega u svetu. Ali mi ovde delimo i jedno zajedničko kulturološko emotivno nasleđe, što je kompozitor Mitja Vrhovnik Smekar u predstavi prikazao kao jedan puni emotivni svet, koji će glumci oživeti kroz pesme koje se koriste u predstavi, a takođe je komponovao nove pesme na Vladimirove stihove“, rekao je Ivica Buljan

„To je sve jedna prekrasna tvorevina koja nam je ostavila puno prostora za upisivanje naših ličnih želja, strasti, melanholije, osećaja“, smatra Buljan. Ističući angažman kompletnog ansambla, naveo je da je svaki proces nastanka predstave stvar interakcije, ali da je u ovom slučaju bio i više od toga. „Ovo što su glumci ponudili je vredno pažnje, jer je vrlo lično i vrlo velikodušno dato. To je ono što ćete sigurno dobiti, a u estetskom ili intelektualnom smislu sami ćete videti koliko vam se predstava sviđa li ne”, konstatuje Buljan.

Hrvatski reditelj i direktor drame zagrabačkog HNK, jedan je od najuticajnijih stvaralaca u regionu, dobitnik Sterijine nagrade u Srbiji, Gaveline nagrade u Hrvatskoj i priznanja na Borštnikovim susretima u Sloveniji, njegove predstave su gostovale i na međunarodnim festivalima u više od trideset zemalja.

Piscu Vladimiru Tabaševiću teatar je otkrio nove prostore. „Kroz saradnju sa ovom divnom ekipom proširio sam iskustvo. Na predstavi će biti jasno šta se tu u stvari desilo“, rekao je on.

Roman „Tiho teče Misisipi” je 2015. godine bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu i dobio regionalnu nagradu „Mirko Kovač”. Usledili su „Pa kao” (2016, u najužem izboru za NIN-ovu nagradu) i „Zabluda svetog Sebastijana” (2018) koji je osvojio NIN-ovu nagradu za roman godine.

Vesna Čipčić je ponovila da je presrećna što igra u predstavi koju režira Buljan, sa autorskom ekipom snova. „Pokušali smo da jedan neobični prozni tekst lirskog tipa pretočimo u pozorišni čin, nadam se zanimljiv i interesantan“, rekla je Vesna Čipčić, dodajući da se u predstavi uživo, bez plejbeka, izvode „divni songovi i hitovi iz naše nekadašnje zemlje, iz onog nekog vremena“.

Jana Milosavljević je izjavila da je proces za nju, kao i druge mlade glumce, doneo jedno drugačije iskustvo, a da je najviše raduje što su svi, i mladi i stariji, postali tim i što se lepo razumeju.

Scenograf je Aleksandar Denić, kostimograf Nebojša Lipanović, a kompozitor Mitja Vrhovnik Smekar. U predstavi igraju Aleksandar Jovanović, Branka Katić, Vladan Milić, Vesna Čipčić, Dunja Stojanović, Jana Milosavljević, Mladen Sovilj, Miloš Petrović Trojpec, Milan Zarić i Nikola Malbaša.

Premijera je zakazana za 6. april, a repriza je narednog dana na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta.