Vest | 13. februara 2021.

Manipulacija je prisutna na svakom koraku – intervju sa Ivom Ilinčić

Gluma me je osnažila, zato što zahteva kopanje po sebi, rad na sebi i beg od nekih stvari, kaže Iva Ilinčić koja igra u predstavi „Kišne kapi na vrelom kamenju“

Fasbinderove „Kišne kapi na vrelom kamenju“, čini mi se jako su važne u ovom trenutku zato što je glavna tema nove predstave BDP-a manipulacija, kaže mlada glumica Iva Ilinčić koja je deo glumačkog kvarteta predstave „Kišne kapi na vrelom kamenju“ Rajnera Vernera Fasbindera koji je ovo delo napisao sa svega 20 godina, čija premijera će, u režiji Juga Đorđevića, biti izvedena u subotu, 20. februara od 19 sati na sceni „Olivera Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta. Delo je prevela Jelena Kostić Tomović, dramaturg je Tijana Grumić, scenograf Andreja Rondović, kostimograf Velimirka Damjanović, kompozitor Julija Đorđević, scenski pokret uradio je Damjan Kecojević.

U glumačkoj ekipi su i: Pavle Pekić, Ljubinka Klarić, Aleksandar Vučković.
Predstavu „Kišne kapi na vrelom kamenju“ autorska ekipa uveliko je pripremila još prošle jeseni, ali je premijera, zbog epidemioloških okolnosti, odložena. Zašto su izabrali da propituju baš manipulaciju, Iva Ilinčić kaže:
„Zato što je manipulacija prisutna na svakom koraku, u svakoj branši – reklo bi se među svim ljudima, kako u poslovnim, tako i muško-ženskim odnosima, generalno međuljudskim kontaktima. Pokušali smo da odgonetnemo zašto je manipulacija toliko prisutna među ljudima, šta sve ona donosi, šta odnosi. Reditelj Jug Đorđević se isto tako sve vreme po-
igravao sa glumcima unutar jedne predstave. Radili smo je kao da granica između realnog sveta i fikcije same predstave ne postoji.“
Naša sagovornica primećuje da to može biti veoma zanimljivo za publiku zato što gledaoci imaju utisak da ne znaju šta je prava predstava, šta glumci igraju na sceni, šta je realni svet. Jug Đorđević se poigravao upravo sa tom idejom, da prikaže tu vrstu manipulacije, da reditelj može da prevari gledaoca u smislu da se ne zna gde je granica između glumca i gledaoca“, dodaje ona.
Agata Švarc u časopisu „Pismo“ iz 1987. u Fasbinderovoj biografiji piše o komadu „Kišne kapi na vrelom kamenju“ kao nekoj vrsti rane verzije drame „Gorke suze Petre fon
Kant“, dok Marijan Bobinac u predgovoru knjige „Rajner Verner Fasbinder Anarhija Bavarskoj“ navodi da je ovo verovatno najraniji Fasbinderov komad.

Bio mi je veliki izazov da radim Fasbinderovo štivo. Posebno mi se dopadalo to što ovo delo na prvo čitanje, dok se ne pronikne samu tematiku, nije uopšte lako razumeti. Može čak da deluje površno. Kada smo prvi put pročitali komad, rekli smo reditelju: „Dobro, šta ćemo sada sa ovim tekstom da radimo“ obzirom na to da nismo ni slutili, ni znali koji će uopšte koncept predstave da bude. onda se desilo suprotno: neverovatnoje kako Fasbinderov tekst možete da stavite u neki koncept to dobije sasvim drugačije značenje. Potpuno drugačiji smisao, mi smo, zahvaljujući konceptu koji je Jug Đorđević osmislio, napravili predstavu koja, recimo, na papiru ne bi uopšte imala takvo značenje priča Iva Ilinčić.
Rajner V. Fasbinder ujedno je jedan od pokretača nemačkog novog talasa, u delu „Kišne kapi na vrelom kamenju“ postoje autobiografski motivi protkani kroz lik mladog Franca,
kojeg tumači Aleksandar Vučković. Iva Ilinčić upravo tumači njegovu partnerku.

„Igram Anu, mladu glumicu koja je nežna, izgubljena duša. Bilo mi je inspirativno da istražujem njene slojeve, jer sam sa Aleksandrom Vučkovićem vrlo brzo našla zajednički jezik, prijalo mi je da u tom partnerskom radu istražujem njihov odnos koji je jako dubok, pun ljubavi i razumevanja, sa druge strane isto tako pun apsolutnog razilaženja. To je bio dodatni izazov da nas dvoje kopamo i otkrivamo šta sve ima između njih, šta se krije tom odnosu.
Sa druge strane, lakše mi je bilo da se smestim u njene cipele, s obzirom na to da postoje scene kada ona igra mladu glumicu, na pragu glumačkog puta, ambicioznu i spremnu da pokori svet zarad glume. To mi je bilo veoma poznato: iskoristila sam to fatalističko shvatanje umetnosti sveta oko sebe koje je shodno tim godinama i životnim počecima, što znači da sam mogla da se poistovetim sa Anom“, priča Iva Ilinčić i otkriva koliko joj je Fasbinderova Ana, privatno bliska:
„Glumac od svakog svog junaka definitivno nešto uzme. Na prvoj godini studija to se naziva: ja u datim okolnostima, tek kasnije se igra lik. Dakle, mi damo nešto tom liku i isto tako preuzmemo neke slojeve od tog junaka. Mislim da sam u ovom slučaju Ani dala poslušnost i nežnost, od nje preuzela hrabrost.“
Drama „Kišne kapi na vrelom kamenju“ bavi se pitanjem odnosa između pojedinaca koji su u koliziji sa svojim identitetima, odnosno identitetima koje im društvo nameće… Mlada Iva Ilinčić nedavno je javno podelila svoje traumatično iskustvo o nemoralnom ponašanju učitelja glume Miroslava Mije Aleksića, prema njoj i drugim polaznicama, o čemu su mediji danima izveštavali. Da li joj je lik Ane pomogao u celoj ovoj situaciji, Iva Ilinčić kaže:

„Ne bih ništa komentarisala na tu temu. Razdvojila bih te dve stvari, ali značila mi je hrabrost svakako. Gluma me je osnažila, zato što zahteva kopanje po sebi, rad na sebi i beg od nekih stvari. Pozorište mi u životnim problemima predstavlja izlaz, ventil, ta dva sata na sceni, igrajući predstavu, uvode me u neki drugi svet.
I u ovoj situaciji mi pomaže. Umetnost tome i služi: da leči dušu.“

„Najgore je prošlo, idemo dalje!“ poručuje Iva Ilinčić.

Borka G. Trebješanin