LJUBAV, POZORIŠTE I MANIPULACIJA – intervju sa Jugom Đorđevićem

Specifična je i tema Fasbinderovog komada, napisanog 1966, praizvedenog 1985. na Pozorišnom festivalu u Minhenu, ekranizovanog u Francuskoj 2000. godine (reditelj Fransoa Ozon). Rasenjeni, rascepljeni likovi u potrazi su za sopstvenim identitetom i ljudskošću u na prvi pogled teatarskoj igrariji o LGBT i strejt odnosima i dilemama.

Bile su ovo teme za razgovor sa autorima – Jugom Đorđevićem i Tijanom Grumić.

• Tema Fasbinderovog komada je, osim što je intrigantna i za naše društvo i dalje

kontroverzna, izuzetno kompleksna – pre svega kada je u pitanju postavka likova i njihovi

odnosi. Da li ste se odlučili za neki poseban proces rada s obzirom na delikatnost teme?

 

JUG: Trudimo se da nam polazna tačka za dramaturško-rediteljski koncept uvek bude ideja koju

iz komada smatramo dramski najpotentnijom. Odatle, zatim, proizlazi sve ostalo. Konkretno na

primeru “Kišnih kapi na vrelom kamenju” pronašli smo da je manipulacija nešto što je ispod

površine svakog od uspostavljenih odnosa među likovima. Na tragu toga, povezali smo ovaj

komad sa jednim, za manipulaciju najdivnijim činom – procesom stvaranja pozorišne predstave.

Od glumačke ekipe smo tražili da, svojim iskustvom pozorišnih delatnika, izgrade paralelni

narativ, koji se u jednom trenutku prepliće sa narativom samog komada. Tragali smo za tim gde

pozorište počinje, a gde se završava, i da li uopšte ima svoj početak i kraj.

TIJANA: Na prvo čitanje komada pitala sam Juga zašto je odabrao baš ovaj Fasbinderov tekst, na šta mi je on rekao da je to zbog toga što i dalje pokušava da ga razume. Ono što je, osim teme i postavke likova, posebno intrigantno u ovom komadu, jeste nemogućnost njegovog žanrovskog određenja, koja, u ovom slučaju, nije slaba tačka teksta, već izuzetno uzbudljiv izazov.

 

• Koliko i na koji način crnohumorni, zapravo cinični podnaslov komada “komedija sa

pseudotragičnim krajem” usmerava Vaš pristup inscenaciji ove priče?

JUG: Žanrovska odrednica koju je Fasbinder napisao nam, na početku, nije bila toliko važna, ali

smo tokom proba shvatili da se ta definicija nekako sama od sebe nametnula, iako je,

ponavljam, mi nismo namenski gradili.

TIJANA: Iako, kao što je Jug rekao, inspiraciju nismo crpili iz podnaslova, mislim da se

dramaturško-rediteljski koncept koji smo kreirali potpuno uklopio u njega. Poslednji čin

Fasbinderovog komada dolazi kao neočkivani obrt i nešto što, u žanrovskom smislu, ne deluje

kao deo priče koju smo do tada pratili, ali što je, imajući u vidu pomenuti podnaslov, potpuno

opravdano. Na tragu toga, preispitivanje granica između komedije i tragedije, iluzije i stvarnosti,

pozorišta i realnog života, bila je okosnica našeg pristupa ovom tekstu.

 

• Da li okolnosti (pandemija, strahovi, dodatni oprez i potreba za distancom) pod kojima,

probate utiču na rad ekipe ili dodatno pojačavaju uvek prisutni osećaj “umetničke zavere”,

karakterističan za rad na novoj predstavi?

JUG: Svakako da utiču. Što se mene lično tiče, rad na predstavi tokom pandemije nije nimalo

naivan. Jako je uznemirujuće stanje u kome se ljudi oko vas razboljevaju i umiru, a vi se trudite

da se bavite svojim poslom i obavljate ga što profesionalnije, dok u svakom trenutku postoji

mogućnost da se i sami zarazite. Sve te informacije koje dobijamo što od zvaničnika, što od

raznih izvora informisanja, krajnje su zbunjujuće i, barem meni, nikako ne pomažu. Trudimo se

da poštujemo sve propisane mere i tako se sačuvamo, a neminovno je da će ove okolnosti

uticati i na konačni rezulatat, samo se nadamo da će konačnog rezultata biti i da će publika

imati priliku da to i vidi.

TIJANA: Mislim da cela ekipa deli osećaj uzbuđenosti što posle duge pauze ponovo stvaramo

nešto novo i imamo priliku da radimo svoj posao. Međutim, konstantna neizvesnost i rizik

umeju da budu opterećujući za proces, ali su istovremeno i podsetnik da budemo odgovorni, da

čuvamo sebe i jedni druge, kako bismo, na kraju, imali priliku da to na čemu smo radili

podelimo sa svetom.

Prevod Fasbinderovog komada potpisuje Jelena Kostić Tomović, dramaturg je Tijana Grumić. Autorsku ekipu čine scenograf Andreja Rondović, kostimograf Velimirka Damjanović, kompozitor Julija Đorđević, a scenski pokret radi Damjan Kecojević. Igraju: Pavle Pekić, Ljubinka Klarić, Iva Ilinčić i Aleksandar Vučković.

Premijera je zakazana za 28. novembar, prva repriza za dan kasnije, a 26. i 27. biće izvedene pretpremijere.