LJUBAV KAO MAČ I KAO MELEM

“Divlje meso” je praizvedbu imalo 1979. u režiji Slobodana Unkovskog, koji 1982. radi i TV dramu. Potom je izuzetno retko igran na exYu scenama. Izvorno, radnja je smeštena u predvečerje Drugog svetskog rata i bavi se porodičnim raskolom pod uticajem društveno-političkih previranja i rastakanja tradicionalnih etičkih normi, u čemu je presudno jačanje nacizma.

Reditelj Marković izmešta dramu u sadašnje vreme, jer je, kako kaže “fenomen da je to čovek napisao pre 40 godina, o zbivanjima pred Drugi svetski rat, a da to sve sad leži kao da se sada dešava, kao da je pisao za ovo vreme. S jedne strane, u ‘Divljem mesu’ je naša porodica, balkanska, puna ljubavi, puna nesloge, puna naših ludila, naših hormona, naše destrukcije i naše duše. A s druge strane, ovaj vanjski svet, ovaj kapitalizam, ovaj mehanizam koji jede ljude, sa ozbiljnim natruhama fašizma”, rekao je Marković. Predstava “Divlje meso” govori o kraju jednog postojećeg sveta, a i o početku nekog novog, čega smo na neki način i svedoci. “Ja sigurno ne bih radio ovu predstavu da partitura velikog Gorana Stefanovskog ne dozvoljava da se dogodi na sceni ono što se dogodi u zadnja dva-tri minuta. A šta je to – videćete”, dodao je on. Na novinarsko pitanje povodom simboličnog naslova komada – kako ukloniti to divlje meso – mačem ili melemom, primetio je da “ne može da se odgovori kratko na takvo pitanje. Na to će odgovor dati predstava. Ali ipak, evo kratko, jedna reč – ljubav”.

Priprema predstave je trajala pet meseci. “Mnogo je bilo uzbudljivo, mnogo je bilo lepo. Saradnici savršeni, glumci i više od toga. Preuzimam odgovornost za sve i to lako činim jer sam zaista imao dobre uslove, a na prvom mestu u pozorištu to su ljudi i naši odnosi. Zato svima iskreno hvala”, kratko je rekao je Marković.

Glumica Sandra Bugarski nije krila uzbuđenje. “Svima nam se tresu ruke i ogoljeni smo do gole kože”, rekla je. “Eto, tako se osećam. Komentarisati rad sa Jagošem je veoma teško, jer se osećaš nedoraslo u prisustvu jednog genija kao što je on i možeš samo da budeš počastvovan što si bio deo kreativnog procesa u radu na ovakvoj jednoj predstavi”, rekla je ona.

Ljubinka Klarić se uključila u proces rada poslednjeg meseca proba, kada je Jagoš dobio ideju da gospodina Hercoga glumi žena. “Obično imam mnogo šta da kažem, a sada sam ostala bez teksta, jer posle ove predstave za mene pozorište više nikada neće biti isto. Promenjen je način na koji ću da posmatram teatar, glumačku igru”, rekla je ona.

“Jagoš mi je obeležio karijeru, odmah smo se kliknuli”, priča Jovo Maksić. “Volim to njegovo kreativno ludilo, nema gubljenja vremena, i posle predstave analiziramo, radimo i sa njim je nemoguće biti drugačiji, inspirativan je. Žao mi je što sa nama nisu ovde mladi glumci koji su budućnost BDP, fenomenalni su i to mi je najveće otkrovenje u ovom mazohističkom načinu u kojem smo uživali, a to je nemoguće objasniti. Osnova uspeha je dobra glumačka podela, a Jagoš to ume. Fokusiran sam na predstavu i ne ljutite se, razmišljam samo o njoj. Jedva čekam da izađem odavde da nastavimo dalje sa radom”, kazao je Maksić.

Pavle Pekić je istakao da će se “o radu sa Jagošem pisati knjige, to će biti obavezna literatura na FDU, ako već nije sad. Zahvalio bih se podmlatku BDP što je svojim talentom doprineo ovom emotivnom komadu koji iziskuje skidanje do gole kože, otvaranje onih domena sebe za koje ni mladi, a ni mi stariji nismo znali da postoje”, dodao je Pekić.

Pored režije i adaptacije teksta, Jagoš Marković potpisuje scenografiju i izbor muzike, a kostime je kreirala Maria Marković Milojev. Igraju: Jovo Maksić, Sandra Bugarski, Pavle Pekić, Ljubinka Klarić, Luka Grbić, Marko Todorović, Aleksandar Vučković, Andrijan Đorđević, Vanja Nenadić, Emir Ćatović, Milan Čučilović, Jana Milosavljević i Aleksandar Jovanović.

Pretpremijera je zakazana za 23. april, a prva repriza za 25. april.