Vest | 18. новембра 2020.

“KUĆA CVEĆA” KAO SIMBOL PROKOCKANE UTOPIJE

Premijera autorskog projekta mladog reditelja Bon Parka, gosta iz Nemačke “Jugojugoslavija”, zakazane za 20. novembar u 18h u Beogradskom dramskom pozorištu, najavljena je na konferenciji za novinare u “Kući cveća” Muzeja Jugoslavije.

Reditelj se odlučio za ovakav simboličan potez jer, kako je rekao, iako je predstava smeštena u priču udaljenu 100 godina u budućnosti i ne bavi se istorijskim činjenicama o Jugoslaviji, ona je inspirisana idejom o njoj i osećanjima i sećanjima ljudi.

Kako je objasnio, u Srbiji mu se nakon posete 2009. godine veoma dopao mentalitet ljudi koje je sreo: “Ponekad je Nemcima teško da razumeju ovdašnji mentalitet. Mene je fascinirala ta mešavina besciljnosti i zbunjenosti tokom rešavanja problema, a opet i humora koji je neizostavan. Ta stalna improvizacija na koju sam naleteo ovde je za mene nešto posebno. Nakon toga sam želeo da napravim komad na temu utopija i veliki broj ljudi mi je pričao o Jugoslaviji kao savršenoj zemlji, kao da je reč o nekakvoj bajci ili Diznilendu u kontrastu sa današnjicom”. Predstava se ne zasniva na istorijskim činjenicama, već na sećanjima i osećanjima ljudi sa kojima je razgovarao, na “toj čežnji za savršenom zemljom koju je i on želeo kao Nemac da oseti, a koja nestaje i u samom komadu”, rekao je Park.

Dve glumice u predstavi – Jadranka Selec i Jelena Čvorović Paunović su živele u nekadašnjoj državi i po rečima reditelja: “Njih dve su svakako emocionalnije doživljavale rad na predstavi od Isidore Simijonović i Nikole Malbaše koji nisu imali iskustvo života u Jugoslaviji i koji su više okrenuti budućnosti. Naša predstava govori o zemlji u budućnosti udaljenoj od ovog momenta za čitavih sto godina”.

Mlada glumica Isidora Simijonović je istakla da su stvarali čarobnu zemlju u budućnosti uz svest da ona ne postoji. “Mi u predstavi evociramo uspomene na nju, čeznemo za njom u neizvesnosti šta će nam se događati sutra. Pred ogromnom nepoznanicom koja nas plaši, mi čeznemo za onim što je bilo jer nam je to jedino sigurno. Mi slikamo tu sliku koja je futuristička, a na momente je strašno koliko je savremena. Plutamo zajedno kroz tu bajku između budućnosti i prošlosti. U pripremi predstave mnogo smo razgovarali o Jugoslaviji i Jadranka Selec i Jelena Čvorović Paunović su nam pričale zašto je ta zemlja bila toliko posebna. Raspitivala sam se o Jugoslaviji i među starijim članovima moje porodice. Imali smo zadatak da na probe donosimo predmete iz naših kuća koji su predstavljali uspomene iz tog vremena”, priča Simjonović. Glumica ističe da predstava ne govori o nekadašnjoj Jugoslaviji već je ona inspirisana idejom o “zemlji koja je ujedinjavala narode i bila toliko divna i čarobna da je prosto neverovatno i da je postojala