Vest | 26. августа 2022.

KЛАСИK ОД KАД ЈЕ НАПИСАН

„Трамвај звани жеља“ Тенеси Вилијемса, култна драма једног од најзначајнијих драматичара друге половине XX века, у режији Ленке Удовички премијерно ће бити изведена на репертоару Београдског драмског позоришта 3. септембра на Малој сцени „Предраг Пепи Лаковић“.

Представа је рађена у копродукцији са БЕЛЕФ фестивалом (премијера 24. јуна) и Театром Ulysses са Бриона, где ће први пут бити изведена пред публиком од 26. до 29. августа.
“Вилијемса није лако радити, не може се то „офрље“ направити. Треба се потпуно предати том сасвим посебном тексту, који је сврстан међу класике готово у тренутку његова настанка. Ту су сецирани мушко-женски односи, а текст говори пуно и о данашњици и о друштву, о жени коју околности и друштву самељу, бива силована, а ни рођена сестра јој не вјерује”, сматра редитељка Удовички.
Kомад се сматра најизвођенијим текстом овог писца од бродвејске премијере 1947. године, која је одиграна готово деветсто пута, а награђен је и Пулицеровом наградом (1948). Вилијемс је један од зачетника тзв “неудобног позоришта”, правца који се ослања на реализам, а у основи разбија најувреженије табуе и предрасуде тадашњег друштва. Редитељ Елија Kазан је 1951. снимио и филмску верзију, која је добила 4 Оскара. Мада је на репертоару БДП-а у “Златно доба” играно чак 5 наслова Тенеси Вилијамса, култни “Трамвај” никада није инсцениран.
“Вилијамс у вожњи нашим “Трамвајем” проговара гласним језиком о темама које су га мучиле, о слабостима које су биле саставни део његове егзистенције: ментална лабилност, хомосексуалност, алкохолизам. У овом се “Трамвају” проблематизују и нека данас врло важна питања, питања која се тичу положаја жене у савременом друштву. Вилијамс би, да је данас наш стварни, а не само литерарни савременик био познат и признат заговорник женске еманципације. Но осим храбрости да проговори о забрањеном, осим способности да нас натера да препознамо проблеме ликова који га с нама несебично деле, писац говори о тренутку када једно време заувек пролази и нестаје, а друго, ново, долази. Сукоб старог и новог очитава се пре свега и као сукоб два светоназора. Имамо ли ми право веровати да илузија може бити саставни део живота, да још увек има места за љубав у овоме свету које се одриче, стиди емоција”, запитала се драматург представе Жељка Удовичић Плештина.
Превод комада урадили су Вера Нешић и Драгослав Андрић. Ауторску екипу чине: сценограф Зорана Петров, костимограф Бјанка Аџић Урсулов, сценски покрет и кореографију потписује Сташа Зуровац, композитори су Најџел Озборн и Давор Роко, а за сценски говор задужена је др Љиљана Мркић Поповић. Играју: Бранка Kатић, Вања Ненадић, Милош Петровић Тројпец, Марко Тодоровић, Нађа Секулић, Јово Максић, Никола Малбаша, Милош Лазаров и Бојана Стојковић.
Претпремијера је 2, а прва реприза 4. септембра.