KAKO SISTEM FABRIKUJE ISTINE

Ovo je još jedna u nizu regionalnih koprodukcija, koje su obeležile ovu godinu u BDP-u, a premijera u Hrvatskoj biće izvedena 22. decembra u Zagrebačkom kazalištu mladih (ZKM).

Priča o tri generacije stanara iste kuće u različitim periodima bitnim za savremenu nemačku istoriju napisana je 2008. godine, a dramaturškinja predstave Katarina Pejović iz Zagreba ističe da komad, zaranja u temu “preispitivanja uloge malog čoveka u velikoj istoriji – kakvi su izbori doneseni, kada je moglo da se govori kada se ćutalo, kada se okrenula glava kada je trebalo gledati u određenom smeru i kada se učestvovalo u svemu tome, a da se pritom stalno tražila neka isprika”. To je tema koja je i dalje bolna, danas nažalost možda i više nego u nekoj deceniji pre, tako da imamo itekako čime da komuniciramo kroz ovu predstavu i ovaj tekst”, rekla je ona.

Jedan od najznačajnijih savremenih nemačkih autora Fon Majenburg prepliće pet perioda od 1935, preko 1945, 1953. i 1978, do 1993. godine, koje su vezane za turbulencije nacizma, kraj Drugog svetskog rata, egzodus etničkih Nemaca, podelu Nemačke na Zapadnu i Istočnu i ponovno spajanje dve Nemačke. “To sve znamo iz opšte istorije, ali mislim da imamo u odnosu na to i neki direktniji kontakt budući da smo mi svi tu generacija koja je dotaknuta, ako ne već i da je živela za vreme ratova na ovom području od 1991. do 1995. godine”, izjavila je Katarina Pejović. Linija predstave je “preplitanje priče u kojoj su tri generacije žena i neko forenzičko ispitivanje i traženje istine, premda se stalno beži od nje, istine koja stoji iza velike laži, velike legende i mita, koja se isplela u istoriji te porodice”, rekla je, dodajući da bi moto predstave mogla da bude misao poljskog filozofa Zigmunta Baumana da “čovek suštinski u životu bira između sigurnosti i istine”.

Patrik Lazić je izjavio da je njemu bilo najzanimljivije to da, prateći jednu istu kuću u Istočnoj Nemačkoj kroz tri velika sistema – nacizam, socijalizam i demokratiju, “prati kako je svaki sistem koji je dolazio nosio neku svoju varijantu istine, kako se ona menjala i fabrikovala kroz promene sistema i kako je onda postalo moguće da se nešto što je vrlo nedvosmisleno bio fašizam sada odjednom može nazvati antifašizmom. Osećao sam da je to vrlo istinito i da i mi živimo u sistemu u kome se nekako stalno uverava da nešto što je crno zapravo je belo ili u najmanju ruku sivo, pa je tako sve relativizovano. To me je provociralo”, rekao je Lazić.  Predstava počinje i završava sa istraživanjem najmlađe generacije, jer unuka pokušava da sazna šta je prava istina. “Kao autor sam se tu najviše povezao, jer osećam da i ja pripadam toj generaciji. Svašta smo nasledili, primili smo taj kamen i sad je veliko pitanje šta ćemo sa njim napraviti. Da li je dovoljno samo što ga znamo ili priznajemo ili nešto sa njim treba uradiiti. Tu dilemu i teret tog kamena koji inače osećam, trudio sam se da pretočim u predstavu”, izjavio je Lazić.

Probe su održavane u oba pozorišta. “Nadam se da su naši gosti uživali u ZKM-u kao i mi ovde. Procesi su uvek zahtevni, radili smo u dve faze. U ZKM-u smo pokušali u grubo uhvatiti duh predstave, a sada je u BDP-u, uz tehnička prilagođavanja, privodimo kraju. Naše unutrašnje uzbuđenje i emocije pred premijeru rastu, ali to je normalno i lepo, bez toga se ne bih ovime ni bavila”, navela je hrvatska glumica Doris Šarić Kukuljica.

Mia Melcher, njena koleginica iz ZKM-a, je rekla da je počašćena što ima ovakvu priliku. “Dugo smo stremili jedni drugima. Kada bi predstava iz Beograda gostovala u Zagrebu uvek je bilo posebno uzbuđenje, a i svaka naša predstava je ovde tako dočekivana. Bilo je zaista vreme da se desi i ovakva saradnja”, rekla je ona.

Dado Ćosić je izjavio da su koprodukcije retke i da mu je zato drago kada se dogodi ovakva inicijativa “da dođemo do razmene između nas koji jako dobro razumemo te naše različite jezike, a ti jezici dobro funkcioniraju zajedno na sceni”.

Mirjana Karanović je izjavila da je drama “Kamen” komplikovana i da stavlja izvođače i autore pred težak zadatak. “Još nisam sigurna kako ću to da uradim za dva-tri dana. Sakrila sam se ispod ovog kačketa jer imam užasnu tremu”.

Nataša Marković izrazila je zadovoljstvo što je deo ove koprodukcije: “Bilo je zanimljivo iskustvo. Ipak, gluma je svuda gluma, a pozorište je svuda pozorište ako ljudi izgaraju za tim i ako to vole”.

 

Za mladu Ivu Ilinčić učešće u ovom projektu je privilegija i velika avantura. “Prvo živim u Zagrebu mesec dana, pa onda ovde radimo, upoznajem nove ljude, gledam nove partnerske oči na sceni. Čast mi je da igram sa glumcima koje sam od malena gledala, a reditelj nas je sjajno vodio. Proces je bio normalan, bez turbulencija i mislim da smo spremni”, kazala je Iva Ilinčić.

Scenografiju je kreirala Vesna Popović , a kostime Marta Žegura. Glumačka ekipa je srpsko-hrvatska: Mirjana Karanović, Nataša Marković, Iva Ilinčić, Doris Šarić Kukuljica, Mia Melćer i Dado Ćosić.

Pretpremijera je 10, a prve reprize na biće 12. i 13. decembra.