grb

facebook logo  instagram logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

Овај комад настао је као плод сарадње са Гоетхе- Институтом из Београда у оквиру пројекта “ После пада “ поводом двадесетогодишњице пада Берлинског зида. Ангажовано је седамнаест драмских аутора широм Европе да напишу драмска дела која осликавају друштвене промене у својим земљама, међу којима су били Горан Марковић и Београдско драмско позориште. Горан Марковић написао је и режирао дело које говори о отвореном питању постојања државе Југославије као о фантому или о нечему што је заиста имало смисао. Одговор на ово и многа питања која се тичу државе коју су многи сматрали домовином гледаоци ће пронаћи кроз призму живота главног јунака.

О ПИСЦУ / РЕДИТЕЉУ

Горан Марковић, рођен је у Београду. Од 1965. до 1970. године студира филмску режију у Прагу, Чехословачка. После завршених студија у периоду од 1970. до 1976. године ради документарне филмове, а од 1976. године почиње да снима игране филмове: СПЕЦИЈАЛНО ВАСПИТАЊЕ, НАЦИОНАЛНА КЛАСА, МАЈСТОРИ МАЈСТОРИ, ВАРИОЛА ВЕРА, ТАЈВАНСКА КАНАСТА, ВЕЋ ВИЂЕНО, САБИРНИ ЦЕНТАР, ТИТО И ЈА, УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА, СРБИЈА ГОДИНЕ НУЛТЕ, КОРДОН, ТУРНЕЈА. Снимио је и средње метражне документарне филмове: ПОЛУДЕЛИ ЉУДИ и НЕВАЖНИ ЈУНАЦИ.

У позоришту је режирао комаде: ПАЗАРНИ ДАН, А. Поповић; БЕОГРАДСКА ТРИЛОГИЈА, Б. Србљановић; ПОМОРАНЏИНА КОРА, М. Пелевић; ТЕРАПИЈА, Ј. Цветановић; ПАНДОРИНА КУТИЈА, ДЕЛИРИЈУМ ТРЕМЕНС, последња два је и сам написао као и: ТУРНЕЈА; ГОВОРНА МАНА; ПАРОВИ; ВИЛЛА САЦХИНО.

Објавио је књиге: ЧЕШКА ШКОЛА НЕ ПОСТОЈИ; ТИТО И ЈА; ГОДИНА ДАНА; ОСМА СЕДНИЦА И ДРУГЕ ДРАМЕ и МАЛЕ ТАЈНЕ.

Редован је професор на Факултету драмских уметности у Београду.

О ПРОЈЕКТУ

Двадесет година након пада Берлинског зида Међународни позоришни пројекат “ Афтер тхе Фалл “ ( “ После пада “ ) осветљава утицај и дејство догађаја из 1989. године на Немачку и друге земље широм Европе. Гоетхе- Институт-и у 15 европских земаља ангажовали су, у сарадњи са локалним позориштима, седамнаест драмских аутора да напишу комаде, који осликавају друштвене промене у својим земљама.

Веома нас радује што смо у Београду добили могућност да у овом пројекту остваримо сарадњу са Београдским драмским позориштем и Гораном Марковићем.

Зато желим да се од срца захвалим Небојши Брадићу, који се, још у време када је био директор Београдског драмског позоришта, заузео за ову сарадњу. Такође се захваљујем и Маши Михаиловић, која је овај пројекат са својим тимом водила са великим ангажманом, као и Горану Марковићу, који својим “ Фалсификатором “ обогаћује новим бојама иначе монохромну слику модерне Србије у иностранству. Са својим колегама попут Анџеја Стасјука ( Андрзеј Стасиук ) из Пољске, Јурија Андруховича ( Јуриј АндруцхоВyтсцх ) из Украине, Дирка Лаукеа ( Дирк Лауцке ), који је 2007. у Немачкој проглашен за најбољег младог позоришног аутора, као и бројним другим колегама из Европе, Горан Марковић својим комадом учествује у уметничком дијалогу, који би политичким дијалозима у Европи на крају могао да удахне душу.

Jutta Gehrig,
директорка Goethe - Институт, Београд

“ После пада “ је двогодишњи, свеевропски пројекат који је покренуо 2007. године Goethe - Институт, а испланиран је у сарадњи са шест признатих, националних театарских кућа – Beursschouwburg ( Белгија ), Théâtre National ( Белгија ), Staatsschauspiel Dresden ( Немачка ), Kongelige Teater ( Данска ), Stary Teatr Krakow ( Пољска ), Östgötateatern ( Шведска ) са идејом јачања билатералне, интеркултурне сарадње у области позоришне уметности. “ После пада ” подразумева сарадњу европских позоришта на настајању нових драмских текстова и представа, едукацији театарских уметника и теоретичара, промоцији европске мултикултуралности. Гоетхе- Институт је позвао позоришта да у својим земљама одаберу писца који би написао драму на тему” После пада ”, са посебним нагласком на питања: како европски драмски писци доживљавају пад Берлинског зида и крај Хладног рата, шта се променило и како су се њихове земље – друштво, социјални и државни систем, уклопили у нови светски поредак. Тема је потпуно препуштена индивидуалној интерпретацији, а рефлектује се кроз три могућа тумачења наслова: пад Човека, пад Зида или кроз инспиративност истоименог комада Артура Милера. Може бити обрађена са етичке, драмско-истраживачке, политичко-историјске или социјално преиспитујуће тачке гледишта.

Пројекат је започео у септембру 2008. ангажовањем драмских писаца, наставља се током пролећа 2009. продукцијом представа, а одабрани пројекти биће позвани у Немачку у јесен 2009. чиме ће се нагласити потреба европске димензије подухвата, успостављању комуникација, а све у вези са прославом пада Берлинског зида, наредне године.

Београдско драмско позориште препознало је значај овог подухвата, који је од изузетне важности за успостављање веза и сарадње са европском театарском мрежом, међународним фондовима и представљање српског позоришта у Европи; и одабрало једног од наших најеминентнијих стваралаца – Горана Марковића, да се позабави темом, која му је, на основу његовог досадашњег драмског, литерарног и филмског опуса, блиска и инспиративна.

Маша Стокић, драматург

РЕЧ ПИСЦА / РЕДИТЕЉА

Већ дуже, заправо од почетка распада Југославије, питам се: Да ли је та земља уопште постојала? Иако је већина од нас рођена у држави која је носила то име, многи је сматрали домовином, волели је, остаје отворено питање да ли се радило о фантому, привиду или нечем што је заиста имало смисао, разлог постојања.

“ Фалсификатор “, наравно, не нуди експлицитни одговор на то питање. Али овај комад би можда у нама могао да покрене низ успомена, избледелих сећања на жар који смо у себи носили, на време великих илузија и лажних нада. На доба које је, данас то знамо, било испуњено фатаморганама и измишљеним вредностима; али, у исто време, саткано од много љубави за оне који су нас, као некакви илузионисти, хипнотисане водили кроз тај непостојећи рај. Само најпаметнији и најупућенији су већ онда знали о чему је реч. Ми, остали, живели смо утамничени између зидова које је подигла наша наивност и слепа вера у људску доброту.

Ту и почиње прича о добрим намерама којима је, то је познато, поплочан пут до пакла. Шта је боље: бити без илузија и скапати због људске покварености или невидети ништа и живети у свету који, заправо, не постоји? Бити свестан и несрећан, или бесловестан и пресрећан. Не знам. Погледајте “ Фалсификатора “ па ми ви реците.

Време трајања: 1 сат 50 мин.

Премијера: 17.05.2009.

ПРИЈАТЕЉИ ПРОЈЕКТА: