Vest | 21. фебруара 2020.

“Hoću, znači mogu” – poruka sa 73. rođendana BDP-a

Beogradsko dramsko pozorište obeležilo je 20. februara sedamdeset i treći rođendan dodelom tradicionalnih nagrada i najavom planova za naredni period.

“Očekuje nas veliki rad i u ovoj godini koja će biti obeležena, verujem, izvanrednim premijerama, regionalnim koprodukcijama i projektovanjem adaptacije i rekonstrukcije. Očekujemo da u 2021. rekonstrukcija bude započeta pripajanjem bioskopa ‘Avala’, da dobijemo treću scenu kojom bi i infrastrukturno bili jedan od najznačajnijih teatara regiona”, rekao je direktor Pozorišta Jug Radivojević i najavio i uređenje trga ispred BDP-a, te gradnju amfiteatra koji će biti letnja, četvrta scena. Rekao je da mnogo polaže na infrastrukturu i ambijent u kojem se stvara, jer smatra da će to omogućiti svima da se dobro osećaju, a to je i preduslov za maksimalnu kreativnost, predanost i lojalnost. Ponovivši da ima velika očekivanja, Radivojević je citirao Vladetu Jerotića: “Hoću, znači mogu”.
Godišnja priznanja dodeljena su na osnovu odluke Upravnog odbora Beogradskog dramskog pozorišta.

Nagrade za radni doprinos “Mihajlo Fejzulovski” za uložen trud i ostvarene rezultate u radu u 2019. godini, koji su doprineli nesmetanom funkcionisanju u svakodnevnim poslovima, kao i u redovnoj produkciji, uručila je Snežana Kutrički, član UO BDP-a: pomoćniku direktora Bojani Karajović, poslovnom sekretaru Dragani Dragićević, te majstorima svetla Iliji Kozjaku i Nebojši Krogu.
Specijalna nagrada dodeljena je ansamblu predstave “Plastelin” za kolektivnu igru u kojoj su svoje umetničke individue podredili specifičnom konceptu predstave – Ljubomiru Bulajiću, Aleksandru Jovanoviću, Jani Milosavljević, Maji Ranđić i Aleksandu Vučkoviću.
Godišnje nagrade za umetnički doprinos dobitnicima Patriku Laziću i Pavlu Pekiću uručio je Petar Benčina, član UO. Patrik Lazić je nagrađen za režiju drame “Fine mrtve d(j)evojke” Mate Matišića. To je bila njegova diplomska predstava, a ostvarena je u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti (mentori su bili profesor Egon Savin i docent Filip Grinvald). Lazić je zahvalio pozorištu i ansamblu koji se upustio u avanturu da sa njim radi diplomsku predstavu, te napomenuo da je prvi put bio asistent režije upravo u BDP-u, a sada je za prvu predstavu dobio i svoju prvu nagradu.
Godišnja nagrada pripala je i Pavlu Pekiću za ulogu Fon Ašenbeka u predstavi “Sumrak bogova”. Primajući nagradu, Pavle Pekić je citirao Borislava Pekića: “Jedine pobede su one nad nama samima. Hvala Jagošu i celom ansamblu na ovoj pobedi”, rekao je Pavle Pekić.
Glavna nagrada “Tatjana Lukjanova” za višegodišnji doprinos BDP-u i pozorišnom životu Srbije pripala je Jagošu Markoviću, reditelju koji je karijeru praktično započeo u BDP-u 1988. godine, a u u ovoj sezoni postavio je visoko ocenjenu predstavu “Sumrak bogova” (prema tekstu Ivora Martinrića i istoimenom filmu Lukina Viskontija). Marković je istakao da mu nagrada “Tatjana Lukjanova” mnogo znači, posebno zbog njenog imena. “Tanja Lukjanova je velika glumica sa jednom posebnom poezijom koja je bila deo njenog bića. Sve je kod nje bilo odlepljeno od zemlje, sve uzvišeno, taknuto onim nečim nadrealnim. Bila je kao kod Mocarta – stvarna, ali sve malo podignuto. To je veliki božji dar, velika posvećensot, celoživotna ovom zanatu koji povremeno postane umetnost kao u njenom slučaju. Tako je ona postala simbol ove kuće i jako je dobro što BDP na ovaj način čuva uspomenu na nju i tako utvrđuje i potvrđuje svoj duhovni identitet”, rekao je Marković. Dodao je i koliko je dobro što se velika scena BDP-a zove “Olivera i Rade Marković”, a mala “Predrag Pepi Laković”, jer je to “ista ta priča o identitetu”. Ocenivši da su “za BDP bolji dani uveliko počeli”, Marković je zahvalio ansamblu predstave “Sumrak bogova” i “svima u kući jer režije ni fizički nema bez drugih ljudi”.