BDP :: Romansa:

   Mileševska 64 a
   11000 Beograd, Srbija

   Centrala: +381 11 2835-111
   Biletarnica: +381 11 2837-000
   Marketing/Fax: +381 11 2837-111

DEJVID MEMET

Romansa

režija: Anja Suša

Prijavite se elektronsku verziju repertoara

O KOMEDIJI

Drama „Romansa“ Dejvida Memeta, dobitnika Pulicerove nagrade, bučna je i žestoka komedija u sudnici koja se na veseli način ruga svima, od advokata i sudija, preko Arapa i Jevreja, do homoseksualaca i kiropraktičara.

Vreme je polenskih alergija i sudija u sudnici guta antihistaminike. Sluša iskaz kiropraktičara Jevrejina, koji je lažov, ako je verovati njegovom braniocu – antisemiti. Tužilac je homoseksualac koji se posvađao sa svojim ljubavnikom, koji se u sudnici pojavljuje u tangama sa leopard šarom. A za sve to vreme traje bliskoistočna mirovna konferencija. Majstorski vladajući sudskim žargonom, Dejvid Memet stvara mikrokosmos u kome se besramno ulagivanje, sitne predrasude i plemeniti aparat reda i zakona degenerišu u raspojasanu profanost.

O REDITELJU

ANJA SUŠA

Rodjena 1973. u Beogradu. Diplomirala na odseku pozorišne režije na FDU u Beogradu 1995.

Režirala u pozorištima u Beogradu i NP Sombor. Primarni fokus rediteljskog interesovanja je savremena drama a njene postavke uključuju strane i domaće savremena autore poput: P. Sefera, M Frejna, R. Munro, M. Von Mayenburga, A. Ostermajera, M. Mekdone, I. Viripaeva, A. Hienga, V. Stevanovića, D. Radovića, M. Karaklajić itd.

Selektor festivala BITEF (od 2006.)

Direktor Malog pozorišta Duško Radović (od 2002.)

Dobitnik godišnje nagrade Beogradskog dramskog pozorišta za režiju predstava Jastučko i Trgovina

Romansa je njena 7. predstava u Beogradskom dramskom pozorištu.

O PISCU

Dejvid Memet je rođen u Čikagu 1947. Studirao je na koledžu Godar u Vermontu i u Nejborhud Plejhausu u Njujorku. Predavao je na koledžu Godar, na Jejlu i Njujoškom univerzitetu i u Atlantik Teatar Kompani, čiji je i osnivač. Napisao je drame: „Kriptogram“ (The Cryptogram), „Oleana“ (Oleanna), „Glengeri Glen Ros“ (Glengarry Glen Ross), „Američki bufalo“ (American Buffalo) i „Čikaške perverzije“ (Sexual Perversity in Chicago). Za drame je dobio nagrade Pulicer i Obi.Takođe je napisao i scenarija za filmove: „Poštar uvek zvoni dvaput“ (The Postman Always Rings Twice, po romanu Džejmsa M. Kejna), „Hofa“ (Hoffa), „Kuća igara“ (House of Games), „Španski zatvorenik“ (The Spanish Prisoner), „Hanibal“ (Hannibal, po romanu Tomasa Harisa), a za scenarija filmova „Ratom protiv istine“ (Wag the Dog) i „Presuda“ (The Verdict) bio je nominovan za nagradu „Oskar“.

REČ REDITELJA

Smešten u prostor konvencionalne sudnice, Memetov komad ima podjednako malo veze sa pravosudjem koliko i sa romansom iz njegovog naslova. Iako smo sve vreme posmatrači bizarnog kafkijanski intoniranog besmislenog sudskog procesa koji nam autor, zapravo, ni ne razjašnjava,a koji se odvija u senci velike bliskoistočne mirovne konferencije, mi postepeno postajemo svedoci potpunog raspada bazičnih humanističkih vrednosti samodovoljne savremene civilizacije i njenog licemernog sistema vrednosti koji je iznedrio načelo političke korektnosti, ali ga uopšte ne poštuje. David Mamet je u svom komadu dodirnuo sve neuralgične tačke savremenih zapadnih društava (zapadno u ovom slučaju nije geografska već kulturološka odrednica) u kojima je postalo važnije to kako se o nečemu govori nego kako se postupa. Drugim rečima, ovo je briljantna farsa o političkoj korektnosti, napisana veoma politički nekorektno, tačnije upravo onim nasilnim i primitivnim rečnikom koji je u svakodnevnoj upotrebi svuda oko nas. Sudnica, koja bi trebalo da bude mesto odbrane temeljnih gradjanskih vrednosti i prava, tako postaje djubrište isključivih političkih, rasnih, religijskih i seksualnih opredeljenja karaktera koje Mamet svodi na nivo arhetipova, tačnije socijalnih funkcija, ukidajući im individualne psihološke karakteristike. Ove groteskne figure koje povremeno podsećaju na gradjane South Parka, zapravo predstavljaju današnjeg čoveka obuzetog sobom i kontaminiranog bezbrojnim predrasudama prema svemu što je drugačije. Birajući komičnu farsu kao žanrovski kod svoje drame, autor stavlja reditelja pred složeni zadatak da ismevajući kritikuje pojave kao što su homofobija, antisemitizam, konzervativizam, fašizam, korupcija... Iako je komad originalno smešten u američku sudnicu, ne možemo reći da nam sve ovo ne zvuči poznato. Na žalost.