O PREDSTAVI

Povodom obeležavanja 150 godina od rođenja A.P.Čehova, Beogradsko dramsko pozorište priprema predstavu „Rekvijem- Negde između Pariza i Šangaja“ Hanocha Levina, u režiji Milice Kralj.
Komad je napisan na osnovu tri Čehovljeve priče - "Rotšildova violina","Tuga"  i "Željna sna". 2010. je godina kada se obeležava 150.godina od rođenja velikog ruskog pisca A.P. Čehova. Na dan njegovog rođenja(29.januar 2010.) širom sveta realizuju se  razne manifestacije kao što su festivali, posebni programi, Dani Čehova u Rusiji. Ovim projektom Beogradsko dramsko pozorište priključuje se obeležavanju ovog značajnog jubileja.

Igraju: Petar Kralj,Jadranka Selec,Milena Pavlović,Srđan Dedić,Aleksandar Alač,Sandra Bugarski,Nataša Marković,Milan Čučilović, Lako Nikolić,Miki Damjanović,Ivana Nikolić i 10 studenata Akademije lepih umetnosti.

Svetska premijera predstave „Rekvijem“ po tekstu i u režiji Hanocha Levina održana je 19.marta 1999.godine  u Cameri teatru u Tel Avivu.

O AUTORU

Hanoch Levin spada u red najcenjenijih i najoriginalnijih izraelskih pisaca. Tamnošnja kritika naziva ga „izraelskom savešću“ a strana „izraelskim Šekspirom“. Komad „Rekvijem“ je poslednji izveden za njegova života,smatra se da je u „Rekvijumu“ Levinov poetski stil dostigao vrhunac. To je komad koji je napisao kad je saznao da boluje od raka i on je neka vrsta njegovog testamenta i kao takav sadrži elemente njegovog celokupnog stvaralaštva. Predstava se igrala preko 400 puta. Obišla je svet. Pobrala brojne nagrade i fizički ga je nadživela.

IZVOD IZ STRANE KRITIKE O KOMADU

- Izrael – "Smrt i humor, neizbežno povezani.Čovek ne može da ostane ravnodušan u susretu sa strašnom lepotom života i pozorišta."

- Grčka-"Smrt je dominantna tema, ali ona se ne nameće gledaocu,nema ni delića sumornosti. U suštini to je zaron u dubinu ljudske duše u suočenju sa smrću."

- Nemačka - "TRAGIČAN KOMAD, PUN RADOSTI."

- Mađarska -"Čarobna, mudra,ironična,emotivna bajka."

- Poljska-"Komad je univerzalna priča o čovekovoj sudbini,njegovoj žudnji za ljubavlju,težnjom da se otvori drugima, ali prvo i pre svega snažno viđenje života sa smrću."

- "Ovaj komad podseća nas da još uvek postoji pozorište koje čuva čistotu i nevinost dečijih priča, a u isto vreme ne gubi na ozbiljnosti i dubini."