O PREDSTAVI

O REDITELJU

Katarina Vražalić je rođena 1976. godine u Valjevu. Završila je Petu beogradsku gimnaziju i Srednju muzičku školu Dr Vojislav Vučković. Fakultet dramskih umetnosti je upisala 1996. a režiju su joj predavali Slavenko Saletović, Dejan Mijač, Ljubomir Draškić, Ivana Vujić, Egon Savin i Svetozar Rapajić. Neke od predstava koje je do sada režirala su: ’’Vlast’’ Branislava Nušića (Narodno pozorište Republike Srpske), ’’Konkurs’’ Aleksandra Galina (Narodno pozorište Užice), ’’Mirandolina’’ Karla Goldonija (Narodno pozorište Republike Srpske), ’’Staklena menažerija’’ Tenesija Vilijamsa (Šabačko pozorište), ’’Sluga dvaju gospodara’’ Karla Goldonija (Pozorište Boško Buha).

O PISCU

Sergi Belbel i Koslado (1963.) svakako je najizvodjeniji savremeni katalonski dramski pisac, ali i jedan od najviše uvažavanih reditelja u čitavoj Španiji. Diplomirao je Romansku i francusku filologiju na Autonomnom univerzitetu u Barseloni (UAB), jedan je od osnivača UAB-ovog „Teatra u auli“, a od 1988. godine predaje dramsku umetnost na Pozorišnom institutu u Barseloni. Postavljen je na čelo Nacionalnog teatra Katalonije 2006. godine. Za svoj prvi komad – „Kaleidoskopi i svetionici današnjice“ nagradjen je 1985. godine Prvom nagradom Markes de Bradomin, dobio je i Katalonsku, kao i Špansku nacionalnu nagradu za književnost, ali i mnoge druge. Produkcija njegovog teksta „Posle kiše“ u Parizu proglašena je 1999. za najbolju komediju sezone i nagradjena Molijerovom nagradom. Njegovi komadi („Milovanja“, „Krv“, „Stranci“, „Mobilni“, „Toskana“ i drugi) prevedeni su na više od 15 jezika.


REČ REDITELJA

U modernom svetu čovek vapi za komunikacijom isto onoliko koliko se nje i plaši. Čini se da se sve bolje snalazimo u svetu tehničkih pomagala i da se ubrzano privikavamo na posrednu, a odvikavamo od neposredne komunikacije.
Junaci ovog komada su nespretni u svojim pokušajima da razmene prave emocije. Nepoverljivi su, zbunjeni, uplašeni i uznemireni, ali su istovremeno i ranjivi, osećajni, privrženi. Svih četvoro u jednom danu doživljavaju svoje male raspade sistema i menjaju odnose sa najbliskijim osobama. A glavni saveznik u pokušajima da razotkriju jedni druge i da se razotkriju jedni drugima, postaje mobilni telefon.
Između želje za slobodom i želje da budu zajedno, naši junaci se opredeljuju za ovo drugo.
Jer ma koliko moderan čovek težio ka svojoj nezavisnosti, potreba za bliskošću je neuništiva