 O REDITELJU
Đurđa Tešić je rođena 04. maja1977. u Beogradu 2002. diplomirala na katedri za pozorišnu režiju Fakulteta Dramskih Umetnosti u BeograduRežirala predstave:“Crta” Damira Vijuka (Bitef teatar, 2000)“Kazanova” Dejvida Greg-a (Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, 2002)“Crno Mleko” Vasilija Sigareva (Narodno pozorište u Beogradu, 2003)“Everyman/Svako” Gorana Stefanovskog (Atelje 212, 2004)“ Razneseni”, Sare Kejn (Beogradsko dramsko pozorište, 2005)“Momo”. Mihaela Endea (Malo pozorište Duško Radović, 2005)“Dom Bernarde Albe”, Federika Garsije Lorke ( Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2005) “Čekajuci Godoa”, S. Beketa ( Atelje 212, 2006)“Gospođica Julija”, A.Strindberga (Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2007) “Tri sestre”, A. P. Čehova (Narodno pozorište Republike Srpske, 2008
REČ PISCA
„Tema „Mleka“ nije bol i patnja emigranata, već ljubav i želja za ljubavlju. Ovde se ne govori o osobama kojih nema i koje nam nedostaju ... već o neznanju i svemu što je povezano sa njim, kao što je strah od saznanja i strah o spoznaji nas samih pre svega. Zato ograničavamo sebe na deliće spoznaje, hraneći se uspomenama, plašeći se da idemo dalje zato što smo okruženi tamom.“
UMESTO REČI PISCA
“Ne upoznah ni jedan “novi život” koji nije varljiv i u svojoj srži ugrožen. Primetio sam da svaki čovek napreduje kroz vreme da bi se na kraju usamio u teskobnom preživljavanju i zanovetanju i ponovo pao u sebe. Umesto obnove, dočekuje ga nepredvidjeno kreveljenje njegovih nada.” Emil Sioran
O PISCU
Vasilis Kacikonuris je rođen 1960. u Kilkisu, malom mestu na severu Grčke. Tamo je proveo rano detinjstvo pre nego što se preselio u Atinu ranih sedamdesetih. Studirao je englesku književnost na univerzitetu u Atini.U početku je pisao kratke priče, a od 1990 okreće se pisanju drama. Njegov prvi komad „Totalno neugledno“ je 10 godina kasnije dobio nagradu Onazi fondacije.Napisao je mnogo drama, monologa i jednočinki.1999. njegova jednočinka „Pukotina“ je dobila nagradu Kulturnog centra opštine Heliopolis u Atini. 2002 Kvinta komapnija izvodi njegov komad „Babuška“. Iste godine dobio je Državnu nagradu za komad „Kalifornija sanja“ koji je bio izveden u Grčkom nacionalnom teatru 2003. Njegov komad „Totalno neugledno“ je postavljen na Stoa teatru u Atini. 2005. njegova drama „Potkošulja“ je dobila treću državnu nagradu. Od 2005 njegov komad „Mleko“ je bio postavljen na sceni Nacionalnog grčkog teatra, gde je izvođen naredne dve sezone, da bi kasnije počeo da se igra u Metaksourgio teatru Ane Vagene. Tokom godina „Mleko“ je dobilo nagradu za najbolji komad, najbolje glumce itd. Većina njegovih drama, uključujući i najnoviju „Nestali“ su objavljene. Osim pisanja drama, Vasilis Kacikonuris piše za književni časopis „Mandragora“ i komponuje muziku.Reč „Mleko“ sadrži slovo „l“ (milk, milch, lait, latte ...) koje može da ima onomatopejsko objašnjenje: ono ima meki, tečni zvuk koji priziva prirodu (materijalno i emotivno) i našu prvu hranu koja predstavlja sponu sa spoljnim svetom nakon šokantnog izlaska iz Majčine utrobe, u isto vreme i neraskidivu vezu sa toplinom i ljubavlju Majke.Upravo je to osećaj s kojim „Mleko“ pokušava da se suoči – osećaj topline i mekoće, kada plač i bol prestane i kada dobijemo „hranu“. Kada smo voljeni... Kada nismo, onda smo otuđeni, kao emigranti koji su ostavljeni između dve „domovine“.
IZ KNJIGE UTISAKA
iva
Mleko je apsolutno fantasticna predstava,toliko sam se odusevila i tokom cele predstave plakala.Zaista jeste teska,ali ne smete propustiti da je pogledate.Vesna Čipčić je fenomenalna...Jedino imam male zamerke na glumu Danijele Štajnfeld..
|
