Живот је пред тобом
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

Роман Романа Гарија свакако можемо означити као бисер европске књижевности. Двоструки добитник Гонкурове награде, уводи нас у живот четрнаестогодишњег Мухамеда, који одраста на маргини француског друштва, окружен проституткама, трансвеститима, азилантима, емигрантима, свима онима који чине предграђе Париза у другој половини дведесетог века, док је Француска још увек оптерећена траумама из рата у Алжиру.

О ПИСЦУ

Ромен Гари ( 1914-1980. ), рођен је као Роман Кацев у Вилнусу, у тадашњој Русији, у породици литванских Јевреја. Одрастао је и школовао се у Француској и водио изузетан, богат живот, испуњен различитим интересовањима: током II Светског рата прославио се као пилот Француских ослободилачких снага, којима је командовао генерал Шарл де Гол, а за своје херојство одликован је, између осталог, и Орденом Легија части; посветио се, потом, дипломатској каријери – при француској мисији у Уједињеним нацијама ( у Њујорку и Лондону ), те као генерални конзул Републике у Лос Анђелесу. Током рата променио је име, а 1945. године објавио и први роман. Постао је један од најпопуларнијих и најплоднијих француских писаца, потписујући преко 30 романа, есеја, мемоара – што под својим именом, што под псеудонимом. Он је једини аутор који је два пута добио Гонкурову награду ( ово литерарно признање писци могу да добију само једанпут ) – најпре 1956. године за КОРЕНЕ РАЈА под својим именом, потом за ЖИВОТ ЈЕ ПРЕД ТОБОМ – 1975. под алијасом Емил Ажар ( екранизован исте године ).

Дуго година је идентитет правог писца био загонетка у литерарним круговима, чак се једно време син Гаријевог рођака, Пол Павлович представљао као аутор… Тек постхумно, у књизи ЖИВОТ И СМРТ ЕМИЛА АЖАРА признао је истину. За Гарија, додуше, није било необично да објављује под псеудонимима – потписивао се као Шатан Богат, Рене Девил, Фоско Синибалди, чак и под својим правим именом – Роман Кацев. Бавио се и филмом, као редитељ и сценариста; био је ко-аутор сценарија за НАЈДУЖИ ДАН, а писао је и режирао филм УБИЈ!, у коме је главну улогу играла његова друга жена, Џин Сиберг.

О РЕДИТЕЉУ

Вељко Мићуновић, рођен је у Бару, дипломирао је позоришну режију 2007. године на Београдском Факултету драмских уметности у класи проф. Егона Савина. Радио је као асистент режије Јиржија Менцла и Паола Мађелија на представама ВЕСЕЛЕ ЖЕНЕ ВИНЗОРДСКЕ ( Народно позориште, Београд ) и ИТАЛИЈАНСКА НОЋ ( Југословенско драмско позориште ). Дебитује представом НЕ ШЕТАЈ СЕ ГОЛА ( Славија театар ), а потом следе режије представа: У ЛОВУ НА БУБАШВАБЕ ( Југословенско драмско позористе ), ОТЕЛО ( Град театар Будва- Зетски дом- фестивал МЕСС ) и РЕВИЗОР ( Црногорско народно позориште ) са којима гостује на неколико позоришних фестивала код нас и у иностранству.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Тешко је немати добро мишљење о себи, готово немогуће. Углавном признајемо само своје врлине. Гледамо се у огледалу и осмехујемо. То нас храни, испуњава.

Каква је та слика у огледалу заиста, шта мислите?

Данас, деценију од почетка XXИ.века једнако живимо сред национализма, верског фанатизма, антисемитизма, тероризма… Свет у коме живимо је ксенофобичан… А ми – као да пристајемо на то да су они који одрастају – колатерална штета извитопереног система вредности. Звучи дидактички испразно, али заправо све што смо дужни на овом свету јесте да штитимо живот, да не препознајемо зло као нужно, да се супротставимо мржњи. Зато је ово прича о одрастању и доброти као једином изазову живота упркос свему. Има нечега наивног, чистог, лудог и важног у тој мешавини која као да је настала час из пера надреалисте, час из пера егзистенцијалисте.

“ Треба волети. ”

РЕЧ ДРАМАТУРГА

Мухамед је муслиман, кога зову Момо, јер се, како вели, у Француској “ Мухамед дуго изговара “. Док је био трогодишњак, мајку проститутку му је, у наступу љубоморе, убио његов отац, иначе сводник, због тога што је имала и по двадесет муштерија дневно. Очувала га је госпођа Роза, Јеврејка пољског порекла, бивша заробљеница нацистичких логора, коју је Немцима пријавио њен муж, а после рата проститутка која је након “ силаска “ са улице отворила пансион за децу “ лаких жена недостојних материнства “, како је то ондашње друштво дефинисало. Мухамеда је у тајне ислама увео остарели продавац тепиха Хамил, који неретко помеша Куран и Игоове ЈАДНИКЕ. Момо зна понешто и о медицини, онолико колико је, на уистину особен начин, упио од доктора Каца, лекара доброг срца који на ивици легалности штити пансион у којем наш јунак одраста. Момо мисли да су полицајаци најјачи људи на свету, као што је један бивши штићеник пансиона госпође Розе, који у његовом систему вредности “ вреди за два оца “. Момо верује да је филм сјајна ствар, јер у њему живот може да се врати уназад, како је то имао прилике да види у студију за дублирање, где ради Надин, коју доживљава као жену из њему недоступног света “ апсолутног склада “. И како би то Алберто Моравија казао у РИМЉАНКИ – да свако замишља свој рај тамо где је другом пакао – Момо проживљава детињство испуњено необичним контрастима које “ филтрира “ кроз свој дечачки свет, што његов процес одрастања чини узбудљивим сценским потенцијалом.

Током драматуршког рада на адаптацији романа – коју потписује Ксавије Жајар – било нам је изузетно важно да осветлимо емотивно-сазнајни процес Мухамедовог сазревања кроз призму важне духовне димензије коју “ отвара “ лик Хамила и ону наизглед сирову, егзистенцијалну, на коју указује однос са Надин. Увођење ова два лика, којих код Жајара није било, по нашем мишљењу даје овој верзији драматизације слојевитост достојну романа. На овај начин “ обрађена “ драматизација у први план ставља емотивну раван процеса одрастања, а важан сегмент литерарног предлошка јесте и низ отворених релевантних друштвених питања, која не “ разуђују “ главни ток приче, већ су, напротив, у функцији њеног развоја. Ти проблеми су, на жалост, опстали до данас.

Чињеница да питања толеранције, односно верских, расних и других права које једном речју називамо људским, у комаду приказана из перспективе од пре скоро пола века, још увек делује актуелно, на речит начин говори о многим заблудама на којима градимо поглед на данашњи свет. Но, то што је овај роман, у времену када је настао, деловао као друштвени скандал или чак “ непостојеће питање “, а што данас делује као нешто о чему много тога знамо и што, са мање или више успеха, успевамо да поставимо у фокус друштвеног развоја, говори у прилог браздања цивилизацијских токова у које вреди нешто и посадити. Наравно, перцепција се у односу на проблем мења, али осећај катарзичности не јењава.

Време трајања: 1 сат 15 мин.

Премијера: 18.12.2010.

ПИСАЦ
Ромен Гари


РЕЖИЈА
Вељко Мићуновић


ПРЕВОД
Иванка Павловић


ДРАМАТУРГ
Жељко Хубач


СЦЕНОГРАФ
Весна Штрбац


КОСТИМОГРАФ
Јелена Стокућа


ИЗБОР МУЗИКЕ
Вељко Мићуновић


СЦЕНСКИ ГОВОР
Др. Љиљана Мркић Поповић


ОРГАНИЗАТОР
Марија Батиница


ИНСПИЦИЈЕНТ И СУФЛЕР
Зоран Милојевић


ФОТОГРАФИЈЕ
Борислав Пешић Благоја


ЛИЦА

Роза
Анита Манчић

Момо
Никола Ракочевић

Надин
Миљана Гавриловић

Хамил
Слободан Ћустић

Доктор Кац
Миљан Прљета

Јусуф Кадир, Мухамедов отац
Дејан Матић Мата /
Милан Чучиловић


ПРОДУКЦИЈА
БДП