Трпеле
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

Комад „Трпеле“ настао је на основу документарног материјала – аутентичних исповести жена-жртава насиља. Као основно градиво послужили су транскрипти интервјуа које је Хелсиншки одбор за људска права у Србији обавио са женама које су убиле своје злостављаче.

О НАСИЉУ

Мушко насиље над женама је сваки чин против женине воље, а који је угрожава психички, физички, сексуално или економски. Насилник може бити члан породице (муж, син, отац, брат, ујак…) или било који познати (пријатељ, познаник, шеф, колега) или непознати мушкарац. Важно је знати да се насиље може десити свакој жени и да насиље није последица жениног понашања него система патријархата у коме мушкарци имају моћ, а насиље над женама је начин да они ту моћ одрже. Статистике показују да жртва мушког насиља може бити било која жена, без обзира на године и образовање, материјалну ситуацију или националност. Насилници могу бити мушкарци било које професије, нивоа образовања, материјалне ситуације, националности. Најчешће се насилници не могу препознати, јер су у свом мушком или професионалном друштву прихваћени, па се честикаже: “У селу је мед, а у кући јед”.

Статистика:

Свака трећа жена у Србији је жртва физичког насиља у породици. Свака друга жена у Србији је жртва психичког насиља, а свака четврта је бар једном у животу била изложена физичком насиљу у породици. Сваког трећег дана у црним хроникама дневних новина у Србији извештава се о делу које је последица насиља у породици. Полицији се у Србији пријављује само 16,5% случајева насиља у породици. У 25% испитаних случајева насиље се понављало више од 5 пута. У 18% случајева, сем жене, злостављани су и други чланови породице. Чак 7.4% насилника користи оружје или оруђе којим може да зада тешке телесне повреде. У 74.8% случајева насиља над женама насилник је њен садашњи или бивши муж, а у осталим сл. то су очеви, мајке, деца… У 37.2% случајева насилник је под дејством алкохола. Од свих пријављених насилничких кривичних дела у Европи 25% се односи на злостављање супруга или партнерки.

(Подаци преузети из истраживања Виктимолошког друштва Србије из : В. Николић-Ристановић и М. Докмановић – Међународни стандарди о насиљу у породици и њихова примена на Западном Балкану, 2006. и В.Влашковић: Насиље у породици, 2008., Извештаја међународног друштва за праћење занемаривања и злостављања деце, извештаја Дечјег фонда УН, Нацрта националне стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља, Геронтолошког друштва Србије)

© 2013 Аутономни женски центар

О КОМАДУ

Комад „Трпеле“ настао је на основу документарног материјала – аутентичних исповести жена-жртава насиља. Као основно градиво послужили су транскрипти интервјуа које је Хелсиншки одбор за људска права у Србији обавио са женама које су убиле своје злостављаче.Али, и поред своје исповедне форме, он није покушај да се те приче што веродостојније пренесу публици. Томе служе новине. Овај комад и ова представа су наш, позоришни, поглед на један озбиљан друштвени проблем.

Бављење овом темом довело нас је пред многе изазове. Где установити границу између документарног и фикције? Колико да останемо верни документарном материјалу? Како не бити патетичан? А како не бити суво реалан? Како се изборити са апсурдним поступцима наших ликова? Како да их оправдамо? Да ли да их уопште оправдамо? Да ли све ово има смисла када нас стварност свакодневно превазилази?

А ми пред нашу публику стављамо само један изазов – да схвати да се такве ствари не дешавају негде другде.

Милена Деполо

О АУТОРИМА

Милена Деполо је дипломирала драматургију на ФДУ у Београду 2006. године. Од сезоне 2007./2008. ради као драматург у Позоришту Бошко Буха, у коме се њен рад фокусирао на стваралаштво за децу и младе, и где је сарађивала са позоришним редитељима свих генерација. Селектор је ТИБА Фестивала и члан боарда АССИТЕЈ-а Србија.

Изведене драме: „Карактери“ (Градско позориште Подгорица, 2003.), „Карма Кома“ (Дадов, 2004.), „Ко је Лорет?“ (Мало позориште Душко Радовић, 2009.), „Оне су хтеле нешто сасвим друго“ (Ин стаге, 2009.), „Школа рокенрола“ (Бошко Буха, 2011.), „Цврчак и Мрав“ (ПЛ Пинокио, 2011.), као и неколико драматизација. Такође, писала за телевизију: „Подијум“, „Штимофонија“, „Ми смо та екипа“, „Оно као љубав“ – РТС, „Тактик“ – МТВ Адриа, као и сценарије за велики број евент-ова.

Добитница Награде Јосип Кулунџић на ФДУ (2004.), Награде Филмског центра Србије, на конкурсу за развој сценарија (2006.) и Награде за најбољи текст на фестивалу Позориште Звездариште за комад „Цврчак и Мрав“ (2012.).

Бобан Скерлић је завршио Факултет драмских уметности у Београду. Филм: “Шангарепо ти не растеш лепо”, “До коске” и “Топ је био врео”. Позориште: “Гробница за Бориса Давидовича” Данила Киша у Дадову (корежија са Радивојем Андрићем), “Змајовини пангалози” Иване Димић и “Школа рокенрола” Милене Деполо у Позоришту Бошко Буха.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Када мушкарац има право да бије жену?

ако жена погреши, ако је нервозан, ако попије, обавезно, ако устаје пре шест, ако му се хоће, ако се жена нећка, ако га то узбуђује, ако је воли, ако је мрзи, ако се прави фина, ако је простакуша, ако му одговара, ако му ставља примедбе, ако је равнодушна, ако му не помаже, ако му се меша у посао, ако је нероткиња, ако је стерилан, ако жена има очекивања, ако жена нема разумевања, ако је уморан, ако има вишак енергије, ако има мањак пара, ако жена гледа кроз прозор, ако му не да, ако му је већ једном дала, ако је љубоморан

На робији су. А нису лопови, ни разбојници. Нису ни убице. А, убиле су. Убиле су када више нису могле или нису хтеле да трпе. Зашто су до тада трпеле? Ко је за то крив? Саме су криве. Криви су и убијени. Криви су што су их премлаћивали, понижавали, силовали.

Али, крив сам и ја који ово пишем и ви који ово читате, ако ни због чега другог, оно због тога што припадамо друштву које сматра да жена припада мушкарцу, да свако има право да ради шта хоће у своја четири зида, да је развод срамота, да мушкарац не сме бити слаб, нити жена сме бити слободна. Криви смо зато што окрећемо главу, зато што у те ствари не треба да се мешамо, зато што су нам мале батине прихватљиве, зато што пристајемо да постоји макар један прихватљив разлог да мушкарац бије жену.

Бобан Скерлић

НАГРАДЕ НА ФЕСТИВАЛИМА

  • XИX Глумачке свечаности „Миливоје Живановић“, Пожаревац
    -НАГРАДУ ПУБЛИКЕ ЗА ГЛУМИЦУ ВЕЧЕРИ ОСВОЈИЛА ДАНИЦА РИСТОВСКИ
    -НАГРАДУ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА ЗА ГЛУМИЦУ ВЕЧЕРИ ОСВОЈИЛА СЛАЂАНА ВЛАЈОВИЋ
  • 59. Стеријино позорје, Нови Сад
    -СТЕРИЈИНА НАГРАДА ПУБЛИКЕ ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ
    -СТЕРИЈИНА НАГРАДА ЗА СЦЕНСКИ ПОКРЕТ ДОДЕЉЕНА ЈЕ МАРИЈИ МИЛЕНКОВИЋ
  • 17. Театар фест „Петар Кочић“, Бања Лука, БиХ
    -НАГРАДУ ЗА НАЈБОЉУ ЖЕНСКУ УЛОГУ ОСВОЈИЛЕ СУ ДАНИЦА РИСТОВСКИ, МИЛИЦА ЗАРИЋ, НАТАША МАРКОВИЋ, ПАУЛИНА МАНОВ, МИЛЕНА ПАВЛОВИЋ ЧУЧИЛОВИЋ, СЛАЂАНА ВЛАЈОВИЋЈАДРАНКА СЕЛЕЦ
    -ПРЕДСТАВА ОСВОЈИЛА НАГРАДУ „КОРАК У ХРАБРОСТ“ РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
  • 9. Фестивал “Театар у једном дејству”, Младеновац
    -НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ
  • 9. “Јоаким Интерфест”, Крагујевац
    -СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА ЗА ДРУШТВЕНИ АНГАЖМАН И КОЛЕКТИВНУ ИГРУ
    -НАГРАДА ПУБЛИКЕ ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ
  • 19. Југословенски позоришни фестивал “Без превода”, Ужице
    -ГЛАВНА НАГРАДА ФЕСТИВАЛА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ

Време трајања: 1сат 35 мин.

Премијера: 13.10.2013.

ПРИЈАТЕЉИ ПРОЈЕКТА:

ПИСАЦ
Милена Деполо и Бобан Скерлић


РЕЖИЈА
Бобан Скерлић


СЦЕНОГРАФ
Бобан Скерлић


КОСТИМОГРАФ
Татјана Радишић


КОМПОЗИТОР
Ања Ђорђевић


СЦЕНСКИ ПОКРЕТ
Марија Миленковић


ЛЕКТОР
Др. Љиљана Мркић Поповић


ОРГАНИЗАТОР
Марија Батиница


ИНСПИЦИЈЕНТ
Зоран Милојевић


ФОТОГРАФИЈЕ
Марија Иванишевић


ЛИЦА

Дуња
Ивана Николић

Грозда

Даница Ристовски

Јагода

Јадранка Селец

Купина

Милена Павловић Чучиловић

Малина

Наташа Марковић

Неранџа

Слађана Влајовић

Вишња

Милица Зарић / Марија Миленковић


ПРОДУКЦИЈА
БДП