Три класе и госпођа Нушић
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О КОМАДУ - Омаж Браниславу Нушићу

НАЈ – значајнији, популарнији, омиљенији, познатији … српски комедиограф Алкибијад Нуша алијас Бен Акиба алијас Бранислав Нушић (Београд, 20.10.1864 – Београд, 19.1.1938), спада у ону изнимну врсту писаца о којима сви све знају, чије сентенце (реплике, записи) су ушли у жаргон, а ликови о којима је писао постали непресушан извор различитих стилских фигура (метафора, парадигма…) у свакодневном животу свих слојева друштва.

Књижевник и драмски писац, драматург Народног позоришта у Београду, управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Сарајеву, прави члан Краљевске академије уметности од 1933, а секретар СКА од 1935 до 1937, Нушић је упркос популарности био честа мета критике. У писму из 1924. године, које је, негде око 60. родјендана, упутио кћерки Маргити Предић, Нушић је коментарисао оцене својих критичара – да нема „дубину једног сатиричара“, да у комедији прибегава „лакшој њеној врсти, комедији нарави, избегавајући или немајући моћи да зађе у комедију карактера“. Нушићев одговор је био једноставан: „За мој хумор се вели да је лак. Ја не знам да у литератури постоје два хумора: тежак и лак – ја знам само за један хумор, један једини, онај који изазивајући смех на уснама ублажава суровост живота.“

Бранислав Нушић је био радознали и активни сведок успона српског друштва од времена када га је, како каже притискивала „петрифицирана патријархалност”, који се не устручава да луцидно вивисецира менталитет, нарави, навике, друштвено-политичко устројство, кроз на први поглед дневно-жовијални дијалошки или прозни (све једно да ли су у питању комедије, козерије, сатирични записи) исказ. Смејао се „прво себи, онда оном до себе, па оном више себе, ономе што је пред нама и ономе што иде за нама“, како сам каже.

Владимир Дјурдјевић, драматичар младје генерације, написао је потпуно оригинални, псеудо биографски, драмски текст користећи се колажном техником, чији је главни јунак Бранислав Нушић. Радња овог, по жанру блиског водвиљу, комада смештена је на сам почетак Нушићеве каријере, када се он – борећи се за сопствени статус, сусреће са ликовима из богате галерије свог „будућег“ комедиографског опуса. Дјурдјевић у измишљној причи о Бен Акибиним животним каламбурима, вешто преплиће препознатљиве ситуације и реплике из драматичаревих чувених драма и оригиналне, врцаве сентенце, не губећи се ни у једном тренутку у стилској недоследности. Настао је, тако, духовит и драмски узбудљив омаж великом комедиографу.

О ПИСЦУ

Владимир Ђурђевић (Београд, 10. јул 1977) је српски, драмски писац и сценариста. Завршио је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Дебитовао је драмом „Не играј на Енглезе“. Аутор је драме „Дневна заповест“, драматизације „Збогом жохари“ (Балада о Пишоњи и Жуги) инспирисане текстовима песама култног сарајевског бенда Забрањено пушење. Косценариста је игране серије „Оно као љубав“ и сценариста ситкома „Куку Васа“. Аутор је монодраме „Живот је ЛОТО“, дуодраме „Савршен крој“ и неколико награђених радио драма.

Драма „Не играј на Енглезе“ је постављена у свим државама насталим распадом СФРЈ. Преведена је на енглески и каталонски језик.

Добитник је награде Слободан Селенић за драму „Дневна заповест“. Текстови су му објављивани у стручним часописима Сцена, Театрон и ТФТ.

Живи и ради у Земуну.

О РЕДИТЕЉУ

Милица Краљ је два пута била у прилици да поставља Нушића: “Свет” се игра у Народном позоришту Ниш, а “Госпођа министарка” у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци (проглашена за најбољу представу на фестивалима у Смедереву, Јајцу, Брчком, Добоју, Зајечару).

РЕЧ ПИСЦА

Ближио се јубилеј, век и по од рођења великог комедиографа. О Нушићу је ваљало писати и одати му почаст. Или макар то покушати. Живот најдуховитијег човека на Балкану није био увек испуњен смехом и радошћу. Ипак, ако је већ сам Нушић свој живот у „Аутобиографији“ описао као једну велику комедију, сматрао сам за једино примерено, да исечак из његове биографије који желим да прикажем, буде управо комедија. У знак захвалности што нас и дан данас засмејава.

Желим да се захвалим својој професорки Весни Језеркић на издвојеном времену и несебичној помоћи, на сугестијама и индикацијама које су овак комад учиниле бољим. Хвала и Браниславу Нушићу на свим ликовима и репликама које сам без питања позајмио из његових драма.

Владимир Ђурђевић

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Ваља одмах рећи да „Три класе и госпођа Нушић“ нису документаристички ( или историјски ) комад. Историјски факти (и личности ) јесу послужили Ђурђевићу, али да створи оригиналну причу, причу која није оптерећена подацима већ је плодотворна за позоришну ИГРУ. У тој игри Бранислав Нушић се среће са ликовима које ће касније прославити његове драме и живи на позоришним даскама готово као лик из неке од тих драма. Владимир Ђурђевић прави омаж великом писцу тако што га пушта да живи „ главом, брадом и брковима“ у нечему што јесте налик на његов (Нушићев) комад.

Трајање: 1 сат 30 мин.

Премијера: 11. 11. 2014.

ПИСАЦ
Владимир Ђурђевић


РЕЖИЈА
Милица Краљ


СЦЕНОГРАФ
Милица Бајић Ђуров


КОСТИМОГРАФ
Весна Теодосић


КОМПОЗИТОР
Бранислав Пиповић


ОРГАНИЗАТОРИ
Марија Батиница
Срђан Обреновић


ИНСПИЦИЈЕНТ
Дејан Поповић


СУФЛЕР
Зорица Попов


ФОТОГРАФИЈЕ
Тhe Worst_Борислав Пешић Благоја


ЛИЦА

Бранислав Нушић
Даниел Сич

Димитрије Боди

Слободан Бода Нинковић

Живка Боди

Сандра Бугарски

Даринка Ђорђевић

Паулина Манов

Милорад Цвијовић

Андрија Кузмановић

Нина Ангелопулос

Јелисавета Орашанин

Пера

Владан Милић

Јоргос

Лако Николић


ПРОДУКЦИЈА
БДП