Трансилванија
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

ТРАНСИЛВАНИЈА је дебитантски комад Драгана Николића, који упечатљиво и живописно прати линију домаће црне комедије обележену драмама Александра Поповића, Душана Ковачевића и Ђорђа Милосављевића. Реч је о ироничном споју примитивних предрасуда, цртица из “ црне хронике “ и локалних, етно- митова из влашког, подунавског краја. Породична завада, шверц нафте, убиства и “ црна свадба “ мешају се са жељом за осветом оностраних бића – духова и вампира због недоличног понашања живих. Менталитетски и апсурди поднебља, продубљени суровошћу пограничног живота и специфичним фолклором и сујеверјем, отварају другачију визуру једног посебног света, чија схватања морала и части, постају парадигма општег стања друштва у коме живимо. Драган Николић са горким подсмехом слика извитоперено друштво у коме је све туђе проклето, а све наше уклето, у коме се и прошле и будуће генерације хране крвљу живих.

О ПИСЦУ

Драган Николић је драмски писац рођен у Београду. Аутор је многих сценарија који су награђивани у земљи и иностранству: МАДЕ ИН СЕРБИА ( награда критике занајбољи филм у земљи 2005. године ), средњеметражни филм УЛИЧНИ ХОДАЧ ( прва награда у Букурешту и друга награда у Висбадену 2004. године ), БЕЖИ ЗЕКО, БЕЖИ ( најбољи студентски филм на Канском фестивалу 2003. године )… Излагао је фотографије и видео радове на самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству.

О РЕДИТЕЉУ

Милан Караџић, дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду на катедри за Позоришну режију у класи професора Мирослава Беловића и Николе Јефтића 1986. године, представом ДОН ЖУАН у СКЦ-у. Стално је запослен као уметнички директор и редитељ у позоришту “ Бошко Буха “. У матичном позоришту режирао је преко двадесет пет представа за децу ( УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА; ЦАРЕВ ЗАТОЧНИК; ВАСИЛИСА ПРЕКРАСНА; МАЧОР У ЧИЗМАМА; СНЕЖНА КРАЉИЦА; ТРИ МУСКЕТАРА; ЛЕПОТИЦА И ЗВЕР итд. ) и представу УКРОЋЕНА ГОРОПАД, на вечерњој – Сцени код Коња. Режирао је на готово свим београдским сценама: у Позоришту лутака “ Пинокио “ ( БАШ ЧЕЛИК ), у Народном позоришту ( ГОВОРНА МАНА; СУЗЕ СУ ОК ), у Атељеу 212 ( ПЕГ, СРЦЕ МОЈЕ; ТУРНЕЈА; М(Ј)ЕШОБИТИ БРАК; ЕГЗИБИЦИОНИСТА ), у Београдском драмском позоришту ( СУПАРНИЦИ; ФРДЕРИК; ВИЛЛА САЦХИНО; ЛАКА КОЊИЦА ), у Звездара театру ( АНЂЕЛА; ТРЕ СОРЕЛЛЕ ), у Позоришту на Теразијама ( ПАРАДОКС ). Такође је режирао у Српском народном позоришту у Новом Саду ( ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА ), у Народном позоришту у Нишу ( ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА; УКРОЋЕНА ГОРОПАД ), у Црногорском народном позоришту ( ШКОЛА ЗА ЖЕНЕ ), у Градском позоришту у Подгорици ( НОВЕЛА ОД ЉУБАВИ; ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА; ЗАУВИЈЕК ТВОЈ; НЕНАГРАЂЕНИ ЉУБАВНИ ТРУД ), у Центру за културу у Тивту ( БОКЕШКА ТРИЛОГИЈА- БОКЕШКИ Д-МОЛЛ; ИНОММИНАТО; БЕТУЛА У МАЛУ ВАЛУ ), у Краљевском позоришту “ Зетски дом “ у Цетињу ( ЧАРОБЊАК ). Режирао је и у позориштима у Сомбору, Вршцу, Лесковцу, Зајечару, итд. Освојио је две Стеријине награде, награду “ Бојан Ступица “, награду “ Ардалион “ за режију на ужичком Југословенском позоришном фестивалу, награду “ Гита Предић “ за режију у Позоришту “ Бошко Буха “, награду “ Јоаким Вујић “, више награда на Фестивалима позоришта за ђецу у Котору, награду на Фестивалу Вршачка позоришна јесен, итд.

РЕЧ ПИСЦА

Мени су вампири блиска и драга бића. Кад сам пробао да их замислим на сцени, схватио сам да је њихова врста у судару са нашом, људском врстом, унапред изгубила сваку битку. Ми смо гори и већи “ вампири “ од ових невиних и архаичних митских бића, јер сисамо једни друге. ТРАНСИЛВАНИЈА је комад о транзицији. Транзицији из света живих у свет мртвих, из света мртвих у свет вампира, и на крају из света вампира евентуално поново у свет мртвих. Као прапостојбина Влада Цепеша и митска земља грофа Дракуле, она је метафора за земљу у којој би српски вампири могли наћи свој мир, како они жељни Европе као хлеба, тако и сви други.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Када је Борислав Михајловић Михиз прихватио и препоручио комад “ Радован Трећи “ тадашњег студента треће године драматургије Душана Ковачевића, он није знао какав ће Ковачевић бити писац, али је препознао да ту има нечега. Можда ми управо откривамо неког новог Душана Ковачевића, ко зна. Реч је о заиста даровитом писцу коме, истина, фали још занатске вештине, али је његова прича, која је такође написана на трећој години студија, врло занимљива и занимљиво испричана.

ТРАНСИЛВАНИЈА прати линију комада Душана Ковачевића, садржи доста наднаравних елемената, али на неки начин има и елемената драме КАМЕН ЗА ПОД ГЛАВУ Милице Новковић. При том, ТРАНСИЛВАНИЈА је класична крими-прича посвећена једној банди са обале Дунава коју предводи жена. Та жена, зове се Велика, на овом свету има два пасторка и љубавника полицајца. На оном свету срећемо њену свекрву, мужа, као и једног полицајца који је страдао у некој акцији. Чак и на основу кратко испричане приче јасно је да је реч о мешању два света, о сусрету фикције и реалности посредством влашких обичаја који су веома занимљиви. Према ономе што сам сазнао, Власи имају веома необичан однос према загробном животу.

Поједностављено говорећи, они сасвим озбиљно верују да људи настављају да живе после смрти. То се види и по њиховом односу према гробовима и гробницама. Цео тај крај, наиме, познат је по градњи великих гробница у које они стављају све што је човеку потребно за живот на овом свету – од намештаја, купатила, кухиња до мобилних телефона. И данас у тим крајевима повратници из печалбе скоро паралелно праве куће и гробнице.

У основи, то је једна балканска прича која је, будући да је реч о Власима, још апсурднија. Уврнута је и доведена до крајности када је реч о свирепости. Овде има убистава као код Шекспира.

РЕЧ ДРАМАТУРГА

ТРАНСИЛВАНИЈА је драма савременог младог писца Драгана Николића.Ова комедија инспирисала је редитеља да направи представу као влашки вестерн на Дунаву, будући да су протагонисти криминогени ликови који живе и дејствују на Дунаву и приобаљу. У драми овог савременог аутора постоји свет живих и свет мртвих. Занимљиво је да свет мртвих настањују и вампири који се, међутим, разликују од предрасуде о вампирима какву гаји сав сујеверан свет. Ови вампири су немоћни да науде живима, јер су живи много опаснији од њих. Свет живих је у сталном сукобу око новца, љубави или преваре. И у том свету, парадоксално, као у крими филмовима, јунаци, чинећи све за добробит својих породица,поубијају и своје најрођеније.

Главна јунакиња овог матријархата по имену Велика има визију просперитетне будућности за своју породицу. Њени снови су племенити и узвишени, она жели да се она и њени осавремене, обогате, направе хотеле, да се уздигну из сеоског сиромаштва и примитивизма у коме су до сад били. Осим тога, Велика је веома осећајна, воли своје пасторке као да су јој синови, има тајног љубавника за кога би дала све на свету, али је, с друге стране и помало крволочна и потаманиће сваког ко јој стане на пут остварења њених снова.

Време трајања: 1 сат 20 мин.

Премијера: 16.06.2006.

ПИСАЦ
Драган Николић


РЕЖИЈА
Милан Караџић


ДРАМАТУРГ
Ивана Димић


СЦЕНОГРАФ
Герослав Зарић


КОСТИМОГРАФ
Зора Поповић


КОМПОЗИТОР
Зоран Ерић


СЦЕНСКИ ГОВОР
Др. Љиљана Мркић Поповић


ИЗРАДА МАСКИ
Сенди Кумалаканта


СПЕЦИЈАЛНИ ЕФЕКТИ
Томислав Маги


АСИСТЕНТ КОСТИМОГРАФА
Александра Кескинов


ОРГАНИЗАТОР
Срђан Обреновић


ИНСПИЦИЈЕНТ
Бела Симић


СУФЛЕР
Зорица Попов


ФОТОГРАФИЈЕ
Предраг Загорац


ЛИЦА

Велика
Наташа Нинковић

Даглас

Војин Ћетковић

Старка

Весна Чипчић

Бојан

Вук Костић

Небојша

Никола Ракочевић

Магда

Милица Зарић / Јелисавета Орашанин 

Џери

Марко Живић / Владан Милић

Срећко

Милорад Дамјановић


ПРОДУКЦИЈА
БДП