Свирај то поново, Сем
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

СВИРАЈ ТО ПОНОВО, СЕМ је Вуди Аленов други целовечерњи комад и први у чијој се премијерној поставци сам Вуди Ален појавио у улози сада иконичног – вудиаленовског – симпатичног губитника: неспретног, нервозног и брбљивог хипохондра који, са мање или више успеха, покушава да превазиђе егзистенцијалистичку кризу и / или освоји девојку изван своје лиге. По први пут у овом комаду, Вуди Ален свог главног јунака смешта у оно што ће постати његово природно станиште: на Менхетн изнад 42. улице, у квазибоемски миље академских снобова.

О ПИСЦУ

Вуди Ален ( рођен као Ален Стјуарт Конигсберг у Њујорку ) спада у најплодније, најпризнатије, али и најконтроверзније америчке савремене ауторе: он је успешан и вишеструко награђиван филмски и позоришни редитељ, глумац, комичар, писац, музичар, драмски писац и сценариста. Његов креативни опус спаја разнолике жанрове – од драма до циничних, секси комедија, и најчешће је инспирисам темама и мотивима из различитих области – од класичне литературе, преко филозофије и психологије, историје филма до специфичности јудаизма. Каријеру започиње пре двадесете године, као писац, сценариста и стенд-ап комичар, да би као драмски писац постигао велики успех на Бродвеју средином шездесетих прошлог века, комадом НЕМОЈ ДА ПИЈЕШ ВОДУ. Следи СВИРАЈ ТО ПОНОВО, СЕМ 1969. године, у коме је и глумио, заједно са Дајаном Китон и Антони Робертсом. Комад је номинован за три Тони награде, а одигран је чак 453 пута.

Током седамдесетих прошлог века написао је низ једночинки, укључујући БОГА и СМРТ, које су 1975. штампане у збирци БЕЗ ПЕРЈА, а до данас је објавио још три збирке. Упркос изузетно богатој филмској каријери (освојио је 3 Оскара, а номинован 21 пут – што је више од било ког другог аутора; добитник је 11 БАФТА награда, Цезара, Златног лава, Златног глобуса и Златне палме за животно дело) често се враћао позоришту. Комад ПЛУТАЈУЋА СИЈАЛИЦА, његов последњи драмски текст изведен на Бродвеју, из 1981. године, био је комерцијални промашај, али је добио похвале критичара и две Тони номинације. Први пут се као позоришни редитељ окушао 2003. године у офф-бродвејској продукцији своје две једночинке СТАРИ СЕЈБРУК и РИВЕРСАЈД ДРАЈВ, игране под заједничким насловом КРЕАТИВНА БЛОКАДА. Последњи подвиг је режија Пучинијеве опере ЂАНИ СКИКИ 2008. године у Лос Анђелес Опери, а која је јуна 2009. отворила Фестивал “ Два света “ у Сполету, у Италији. Када су га новинари питали о искуствима режирања опере, Ален је одговорио уобичајено духовито и језгровито: ” Нисам имао појма шта радим “. За себе је својевремено изјавио: “ Два највећа мита која круже о мени јесу да сам интелектуалац, јер носим ове наочаре и да сам уметник, јер моји филмови губе новац ”.

Најпознатији филмови: СВИРАЈ ТО ПОНОВО, СЕМ ( 1972. ), СВЕ ШТО СЕ ОДУВЕК ЖЕЛЕЛИ ДА ЗНАТЕ О СЕКСУ, А НИСТЕ СМЕЛИ ДА ПИТАТЕ ( 1972. ), ЕНИ ХОЛ ( 1977. ), ПУРПУРНА РУЖА КАИРА ( 1985. ), ХАНА И ЊЕНЕ СЕСТРЕ (1986.)...

О РЕДИТЕЉУ

Марко Манојловић, студирао је на Факултету драмских уметности у Београду на катедри за Позоришну режију у класи професора Славенка Салетовића.

Дебитовао је 2001. године као асистент редитељу Дарјану Михајловићу на представи ДАНТОНОВА СМРТ, а након тога сарађивао је са многим афирмисаним позоришним редитељима, међу којима су и Рахим Бурхан ( представа БЕЛИ, БЕЛИ, СВЕТ ), Јагош Марковић ( ГОСПОЂА МИНИСТАРКА ), Јован Ћирилов ( НЕДОЗВАНИ ), Горчин Стојановић ( КАПЕТАН ЏОН ПИПЛФОКС ), Лоран Вансон ( РУПЕ )...

Представу СМРТ, по тексту Вудија Алена, режирао 2005. године, на сцени “ Студио “ Југословенског драмског позоришта. Уследила је представа КЛОПКА у Народном позоришту у Сомбору, ТРИ ПРАСЕТА у Позоришту “ Бошко Буха “, ПОКОНДИРЕНА ТИКВА у Народном позоришту у Кикинди и Београдском драмском позоришту, БЕЗ МАСКЕ у Атељеу 212, У ЕДЕНУ, НА ИСТОКУ на Белефу 2007, НОЋ УБИЦА у Југословенском драмском позоришту, ЕЛИНГ у Београдском драмском позоришту, НЕБЕСКИ ОДРЕД у Југословенском драмском позоришту, ЛЕПЕТ МОЈИХ ПЛУЋНИХ КРИЛА у Народном позоришту у Сомбору, ЛАЖЉИВЦИ у Градском позоришту Подгорица, ДНЕВНА ЗАПОВЕСТ у Београдском драмском позоришту.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Можда и више него другде, Вуди Ален се у СВИРАЈ ТО ПОНОВО, СЕМ открива као суштински сатиричар. Житељи његовог Менхетна су протерали религију, идеологију и идеале, али још увек нису пронашли ништа да попуни празнину.

РЕЧ ДРАМАТУРГА

Вуди Ален, у овакав свет, где су главни проблем љубавни, а главна дилема да ли слушати Баха или Телониуса Монка, уводи лик Богарта – замишљеног пријатеља протагонисте Алана – пародирану верзију типичног ноир јунака. Богарт је све оно што Алан није: самоуверен, снажан, недвосмислен… црно-бели, као филмови из којих је поникао. Своје проблеме лечи бурбоном, а жене “ смирује “ шамарима. На овај начин Вуди Ален отвара комички, али и значењски потенцијал комада.

Као и сам назив драме (реплика “ свирај то поново, Сем “ заправо се никада не изговори у филму “ Казабланка “) и Вуди Аленов Богарт је резултат поп мисконцепције: поједностављен, етикетиран и реадy-то-усе. И остале сцене потврђују слично поигравање са цитираним филмовима, где је ефекат битнији од тачности, односно популарна представа битнија од суштине.

Нигде овај поступак није више евидентан него у последњој сцени између Алана и Линде, у којој Алан цитира једну од најчувенијих реплика свих времена, коју у опроштајној сцени “ Казабланке “ Рик Блејн ( Богарт ) говори Илси Линд ( Ингрид Бергман ). Рик Блејн одлучује да жртвује све што има, своју слободу и потенцијално живот, за опште добро. Он се опрашта од Илсе јер је то права ствар, добра ствар, а себични мотиви ( остварење љубави ) постају небитни и тривијални. Испод фасаде хладнокрвог реалисте, коју Вуди Алан пародира, крије се романтични идеалиста. Алан се, с друге стране, опрашта од Линде јер је она жена његовог најбољег друга, јер се плаши одмазде и јер се она и његов најбољи друг заправо воле. Испод фасаде симпатичног губитника крије се инфантилни егоцентрик, у исто време самокритичан и самозаљубљен, без стварне бриге за последице својих поступака или емпатије за оне који га окружују.

Време трајања: 1 сат 30 мин.

Премијера: 28.11.2009.

ПРИЈАТЕЉИ ПРОЈЕКТА:

ПИСАЦ
Вуди Ален


РЕЖИЈА
Марко Манојловић


ПРЕВОД
Даница Илић


ДРАМАТУРГ
Ива Митровић


СЦЕНОГРАФ
Љерка Хрибар


КОСТИМОГРАФ
Лана Цвијановић


КОМПОЗИТОР
Владимир Пејковић


АСИСТЕНТ КОСТИМОГРАФА
Наташа Плум


ОРГАНИЗАТОР
Срђан Обреновић


ИНСПИЦИЈЕНТ
Дејан Поповић


СУФЛЕР
Драгана Анђелковић


ФОТОГРАФИЈЕ
Тhe Worst_Борислав Пешић Благоја


ЛИЦА

Алан Феликс

Марко Живић

Ненси

Ивана Николић 

Боги

Милан Чучиловић

Дик Кристи

Иван Томић

Линда Кристи

Љубинка Кларић

Шерон, Шерон Лејк, Ђина, Ванеса, ГОГО - девојка, Интелектуалка, Барбара

Сена Ђоровић


ПРОДУКЦИЈА
БДП