Случај: Рупа
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ПРЕДСТАВИ

“Случај: Рупа” је мастер пројекат Јелисавете Караџић и Стефана Радоњића, дипломираних глумаца на ФДУ у Београду, у последњој класи проф. др Владимира Јевтовића.

Представа је рађена по мотивима два текста Ежена Јонеска – “Лудило у двоје” и “Рупа”. На комичан начин, двоје младих глумаца критикују и доводе у питање тренутни систем вредности и међуљудске односе. Баналност свакодневног живота брачног пара доведена је до апсурда, те уз смех, представа оставља горки укус у устима и буди запитаност о свету у ком живимо, који нас окружује.

О ДЕЛУ

Једночинка “Лудило у двоје” довршена је у марту 1962. године, а само месец дана касније постављена је у Шанзелизе студију, као део омнибуса (више Јонескових кратких текстова) под насловом “Спаваћице” у режији Антоана Бурсеја.

О драмском тексту или скечу како га називају “Рупа”, мало тога може да се пронађе. Познато је да је Јонеско инспирацију за овај комад нашао у „једном сну о неуспеху“, а делом у „нестанку испитних текстова“ који се догодио у Француској. Овај скеч не садржи никакве претенциозне литерарне форме. Почива на шаљивој и необичној ситуацији а то је да академик окићен дипломама пада на матури. Скеч је објављен у часопису “Нувел обзерватор”, јануара 1965. Први пут је приказан 8. фебруара 1965. у Градском позоришту у Ексу.

РЕЧ АУТОРА

Драмски текст “Случај: Рупа” је произашао из синтезе два Јонескова комада: “Лудило удвоје” и “Рупа”. Ова два текста, иако су од истог писца „анти-драме“ Јонеска, у својој природи се разликују. “Лудило удвоје” је комад који говори о брачном пару чији је однос доведен у ћорсокак. Они прште од фрустрација и агресије једно према другом. Језик, односно писмо је у великој мери „апсурдније“ него што је случај са “Рупом”, која је скеч, комедија ситуације. Разуме се, ствар није толико површна. “Рупа” садржи озбиљну критику система и социјалних конвенција. У “Лудилу удвоје” такође постоји критика система, тачније друштва, приказано спољним околностима, грађанским ратом, али се у великој мери бави критиком међуљудских односа.

Текст представе “Случај: Рупа” садржи подједнако есенције и једног и другог комада. Идеја је била да се прикажу чланови друштва који представљају „интелектуалну елиту“ у систему.

Стефан Радоњић

О ПИСЦУ

Ежен Јонеско, рођен као Еуђен Јонеску (1909 - 1994), био је румунски и француски драмски писац, један од утемељивача “театра апсурда”, зачетника авангардног позоришта. Поред специфичног хумора и исмевања баналних ситуација, Јонескове драме дочаравају усамљеност и безначајност људског постојања. Осим драма, писао је и есеје, приповетке и друга дела.

Јонеско 1949. године, пише комад “Ћелава певачица”. Ова драма са поднасловом „анти-комад“ као и “Час”, представљају одлучујући заокрет у историји „новог позоришта“. Већина писаца чији се комади могу сврстати у „анти-позориште“ или „авангардно“ позориште, јављају се као бунтовници и противници свега што је њима претходило. Они одбацују све технике дотадашње позоришне праксе и уливају нови дух у позоришта. Водећи се идејом да је стварност сувише поједностављена, да је комуникација сведена искључиво на дијалог, и да се не одвија на свим регистрима, Јонеско заједно са својим истомишљеницима, 1950-тих година оснива позориште „специфичних“ захтева. Они се залажу за „сложену спектакуларну уметност“, дијалошке форме, која мора у потпуној мери развити гестикулацијски, кинетички, симболистички, звуковни и светлосни израз. Реч није једина, она је једно од средстава драмског изражавања. Желео је да промени начин размишљања, начин постојања. За то му је најлакше било да искористи субверзивну природу позоришта.

Његове најзначајније драме су: “Ћелава певачица” (1950), “Лекција” (1951), “Столице” (1952), “Амеде, или како га изгубити” (1954), “Жак, или покорност” (1955), “Нови станар” (1955), “Алмина импровизација” (1956), “Носорог” (1959), “Краљ умире” (1962), “Шетња по ваздуху” (1963), “Жеђ и глад” (1964) и “Макбет” (1972).

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Два Јонескова текста, “Лудило у двоје” и “Рупа” адаптирани су у једноставну причу, у чијој су основи критика брака који је већ одавно је пропао, критика образовања, стекнутих диплома, доктората, што, на неки симптоматичан начин, говори о томе како функционишу систем и друштво у коме живимо. Не говори се ништа дирекно. Напротив. Представа има своју логику и индирекно отвара питања која жестоко ударају у различите сегменте живота.

Начин игре је пре свега реалистичан. Али... Тај реалистичан начин је преведен на посебан језик, духовит, зачудан, а у исто време тако природан. Ситуације се непрестано понављају. И све то до бесконачности. Бесмисленост понављања. Очекивање да се деси нешто ново до краја остаје само жеља и опет се све враћа на почетак. Улази се у лавиринт неостварених жеља ликова, неостварених успеха, све до сазнања да имају неостварене животе.

Ангелчо Илиевски

О РЕДИТЕЉУ

Ангелчо Илиевски, млади македонски редитељ, дипломирао је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Скопљу, Македонија, у класи ред. проф. Слободана Унковског и ванр. проф. Златка Славенског. Ради као редитељ је Народном позоришту у Битољу и демонстратор је на Факултету драмских уметности, на класи глуме професорке Мими Таневска Србиновска.

Досадашње режије: “Сејач на деца” (по сопственом тексту), “Лекција” Ежена Јонеска, “Кораци” Семјуела Бекета, “Соната духова” Аугуста Стриндберга, “Цензор” Антонија Нилсона, “Породичне приче” Биљане Србљановић, „Сонете“ Вилијама Шекспира, „Дупло дно“ Горана Стефановског (све представе изведене у Македонији) “Маму му ко је први почео” Дејана Дуковског у Осијеку у Хрватској, „Где је нестао Хармс“ Миле Машович Николич и „Брод љубави“ Небојша Ромчевич у Народном позоришту у Нишу, Р. Србија, „Случај рупа“ Ежен Јонеско у Београду, Р. Србија и „Јелка код Иванових“ Александар Введенски у Позориште „Бора Станкович“ Врање, Р.Србија. Био је асистент редитеља у представи “Изгубљени Германци” Дејана Дуковског у режији Слободана Унковског и “Мајстор и Маргарита” Михаила Булгакова у режији Ивана Поповског у Македонски Народни Театар. Аутор је три драмска текста: “Сејач на деца”, “Заводникот” и “Где је твоје место Џои” (драма за децу), као и две књиге поезије “По патот кон сонцето” и “Спомени”.

Његова представа “Сејач на деца” освојила је више значајних награда, а на 52. Сусретима „Јоаким Вујић“ пројекат „Где је нестао Хармс“ (Народно позориште Ниш) проглашена је за најбоље остварење специјалног програма.

Време трајања: 1 сат и 15 мин.

Премијера: 17.01.2018.

ПИСАЦ
Ежен Јонеско


АДАПТАЦИЈА
Стефан Радоњић и Јелисавета Караџић


РЕЖИЈА И ИЗБОР МУЗИКЕ
Ангелчо Илиевски


КОСТИМОГРАФ
Селена Орб


СЦЕНОГРАФИЈА
колективна


ОРГАНИЗАТОР


ИНСПИЦИЈЕНТ


ФОТОГРАФИЈЕ


ЛИЦА

Он
Стефан Радоњић

Она

Јелисавета Караџић


ПРОДУКЦИЈА
БДП