Роман о Лондону
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

Заснован на личном искуству писца, “Роман о Лондону” Милоша Црњанског је прича о тегобном животу емиграната у туђини. Прати живот двоје избеглих Руса, брачног пара, који у Лондону у годинама после Другог светског рата, једва саставља крај са крајем у непознатом, негостољубивом, страном граду... Има ли места срећи у послератном свету у коме нема пријатеља, већ само познаника и пролазника, у коме је, чак и у гомили, свако сам... Трошни и мемљиви лондонски станчићи и собичци слика су пусте душе емиграната, брачних парова попут Рјепнина и Нађе, у којима у тишини и немаштини, животаре уз болна сећања, осећаје неприпадања, изгнаности, неуклопљености и стрепње. Каква је то егзистенција у којој вам, осим голог живота, недостаје све: отаџбина, пријатељи, породица, па чак и они који су непосредно поред вас?

О ПРЕДСТАВИ

Иако не може да се каже да стваралаштво М. Црњанског није било присутно на српским сценама у протеклих петнаест година, сигурно је да, обзиром на значај и обим његовог опуса, нико не може да тврди да га је било превише, па чак ни довољно. Од позоришних институција и уметника који се, у естетском приступу, првенствено ослањају на литерарна остварења као полазишну тачку у раду на представама, очекује се да свој избор базирају на највишим дометима те литературе, а посебно се то односи на она литерарна стварења која долазе од домаћих аутора светског нивоа. Међу њих, без сумње, спада Милош Црњански, за ког је Иво Андрић изјавио да је „једни рођени писац међу нама“.

Наравно, колико је поједино литерарно дело значајно у директној је вези са тим колико ситуационо и тематски има додирних тачака са најважнијим друштвеним проблемима.. „Роман о Лондону“ недвосмислено говори о позицији емигранта у страној средини, о разлозима за емиграцију, и емотивној, духовној и егзистенцијалној борби коју води са собом и са другима, особа натерана на живот ван своје земље. Дилеме и кризе које преживљавају многобројни наши сународници у емиграцији не разликују се од судбине Рјепнина и његове пруге Нађе, главих ликова у роману Црњанског. Како је и сам Црњански био емигрант, а „Роман о Лондону“ има делимично аутобиографски основ, снага и пецизност с којим су у њему изражена стања су фасцинантни. Тешко да постоји литерарно дело које надахнутије говори о животу у страној земљи, о чежњи за сопственом, и очајању услед сазнања да је живот у њој ултимативно немогућ. Када се размишља о најизраженијим друштвеним проблемима који су потресали и потресају ову средину две деценије уназад, „Роман о Лондону“ се намеће као једно од оних дела који их дефинишу на много различитих начина и нивоа.

Идеја за коју желимо да буде у основи сваког елемента представе, од драматизације до њеног визуелног дела, и која ће обједињавати све њих, и преко њих дејствовати на публику је та да, ма колико услови живота били сурови, разарајући по голу егзистенцију и по душевно здравље, човек може и мора да задржи достојанство и правичност спрам света у коме живи, и љубав према људима уопште, најдаљем колико и најближем. То се посебно односи на љубав према сопственој земљи, која не зависи од њеног политичког уређења, а не значи ни мржњу према другим земљама. Остати непоколебљиво објективан, одмерен, противан сваком реваншизму, мржњи и насиљу, у односу на свој народ, али и друге народе, остати непоткупљив и када си гладан, не издајући ни за јоту уверења свог срца и логичног ума, неопходно је да би живот, који је у својој појавности немилосрдно променљив, имао трајни, неуништиви смисао, своју кичму, која је несаломива.

Ана Ђорђевић, редитељ и аутор драматизације

О ПИСЦУ

Милош Црњански (1893-1977) један је од најзначајнијих и најплоднијих стваралаца српске литературе XX века. Истакао се као песник, приповедач, романсијер и публициста. Бавио се и ликовном критиком. Школовао се код фратара пијариста у Темишвару, студирао у Ријеци и Бечу, завршио компаративну књижевност, историју и историју уметности у Београду.

Црњанског је почетак Првог светског рата затекао у Бечу, где је мобилисан. Борио се на фронту у Галицији, где је рањен, а искуства из Великог рата узроковала су зачетак новог правца авангардне књижевности, познатог као суматраизам, а заснованог на замисли о космичкој хармонији. Манифест суматраизма представља његова песма “Суматра”.

У међуратном периоду био је професор и новинар, истакнута фигура модернистичке књижевности, полемичар у низу разнородних праваца, уредник антикомунистички оријентисаног листа “Идеје”. Као нижи дипломатски службеник, као аташе за штампу и дописник Централног пресбироа, боравио је у Берлину (1929–1931, 1935–1938) и Риму (1938–1941). Као новинар, специјални дописник и репортажни писац репрезентативних београдских листова “Политика” и “Време”, извештавао је из Шпанског грађанског рата и из скандинавских земаља.

Почетком Другог светског рата био је службом у Риму, одакле је – после немачке окупације и распарчавања Краљевине Југославије 1941. године – спроведен, попут осталих дипломатских службеника, за Мадрид и Лисабон. У 1941. години прикључио се емигрантској влади Краљевине Југославије у Лондону. Будући да је био новинар изразито антикомунистичке оријентације, отпуштен је из дипломатске службе 1945. године. Остао је у емиграцији, у Лондону, у периоду између 1945. и 1966. године. Означан као предратни симпатизер пронемачке политике није могао добити прикладно запослење – радио је као књиговођа у обућарској радњи и продавац књига, остајући често без посла и у крајњој животној оскудици. Тек 1966. године дозвољено му је да се врати у Београд.

Књижевно дело Милоша Црњанског је обимно и разноврсно: афирмисао се као песник, приповедач, романсијер, драмски писац, путописац, есејиста, публицист, писац мемоарске прозе. Најпознатија дела: “Лирика Итаке”, “Ламент над Београдом”, “Љубав у Тоскани”, “Књига о Немачкој”, “Дневник о Чарнојевићу”, “Сеобе”, “Роман о Лондону”, драме “Маска”, “Тесла”….

О РЕДИТЕЉУ

Ана Ђорђевић (1977) је завршила позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Режирала је представе у Београду, Новом Саду, Скопљу, Подгорици, Суботици, Сомбору, Бања Луци, Крушевцу, Врању, Нишу. Аутор је или ко-аутор већег броја драматизација и ауторских текстова које је режирала. Добитник је више домаћих и регионалних признања.

Значајније режије: Киш/Балетић/Ђорђевић “Ред вожње Андреаса Сама” (ЈДП 2005), Ж.Б.П. Молијер “Дон Жуан” (БИТЕФ театар 2005), Ђ. Бокачо “Декамерон” (Вечерња сцена Позоришта „Бошко Буха“ 2006), Л. Лазаревић “Швабица” (ЈДП 2009), Ф.М. Достојевски “Записи из подземља” (ЈДП 2010), Н.В. Гогољ “Женидба” (НП Сомбор 2010), Петар Михајловић “Радничка хроника” (НП Републике Српске, Бања Лука 2010), Ана Ђорђевић “Ђакон” (СНП, Нови Сад 2013), Ана Ђорђевић “Четрнаеста” (НП Републике Српске, Бања Лука 2013), В. Шекспир “Много вике ни око чега” (НП Сомбор 2015), Стојан Срдић “Моје Дете” (БДП 2016), М. Крлежа “У агонији” (БеоАрт и ЈДП 2016), Н. В. Гогољ “Мртве душе” (НП Ниш 2017), Ана Ђорђевић “Аника и њена времена” (БеоАрт и СНП 2017), Ана Ђорђевић “Црне краљице” (Драма на мађарском језику, НП Суботица, 2017.

Време трајања:

Премијера: 27.10.2018.

Сезона: 2018/2019.

ПИСАЦ
Милош Црњански


РЕЖИЈА, ДРАМАТИЗАЦИЈА И ИЗБОР МУЗИКЕ
Ана Ђорђевић


СЦЕНОГРАФ
Јасмина Холбус


КОСТИМОГРАФ
Адријана Пајић


СЦЕНСКИ ГОВОР
Дијана Марковић


ВОЂА ПРОЈЕКТА
Срђан Обреновић


ИНСПИЦИЈЕНТ
Дејан Поповић


СУФЛЕР
Јована Матић


ФОТОГРАФИЈЕ
Марија Иванишевић


ЛИЦА

Рјепнин
Милан Марић

Нађа
Милица Зарић

Г-ђа Панова
Љубинка Кларић

Бјелајев
Милан Чучиловић

Г-ђа Крилов
Ивана Николић

Гарднер
Срђан Дедић

Др. Крилов
Бранко Цвејић

Сорокин
Александар Вучковић


ПРОДУКЦИЈА
БеоАрт, СО Крупањ и БДП
Захваљујемо се на помоћи госпођи Кристини Улаги