Позив на погубљење
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

Кафкијански заплет романа Владимира Набокова “Позив на погубљење” из 1936. године (руски период, пре одласка у Сједињене државе), послужио је савременом руском драматичару Александру Червинском да напише комад који комбинује елементе брехтовског онеобичавања и театра апсурда. Припреме стратишта за погубљење Цинцината – друштвено разорног елемента чија својеглавост и неуклапање представљају неопростив грех у измишљеној, анти-утопијској држави, отварају низ питања са којима се сусреће свако ко мисли другачије и својом главом.

Владимир Владимирович Набоков (1899-1977), романописац, песник, преводилац, књижевни публициста био је космополитски руски емигрант, који је изврсним познавањем неколико језика, ерудицијом и контроверзном прозом постао један од најпознатијих и најцењенијих књижевника 20. века. Под утицајем класичне руске и модерне европске књижевности пише романе у којима, уз обиље фантазије и хумора, супротставља традиционални и модерни систем вредности. Од двадесет објављених романа, ремек-делима се сматрају "Дар", написан на руском и објављен 1938, те "Лолита" 1955. и "Бледа ватра" 1962. на енглеском.

О ПИСЦУ

Александар (Мојшевич) Червински је руски писац, драматичар и сценариста, носилац признања “Заслужног уметника Руске федерације” (1989). Рођен је 1939. године у Одеси, дипломирао је на Московском архитектонском институту, а од 1967. године почиње да пише сценарија, која су успешно екранизована. Сели се 1993. године у Сједињене државе, а данас живи и ради у Њујорку.

Аутор је великог броја филмских сценарија, књига “Како добро продати добар сценарио” и “Шишкина шума” (роман), те драма “Моја срећа”, “Грамофон од папира”, “Ти”, “Тик-так”. Написао је и неколико драматизација од којих се издвајају “Адамово ускрснуће” Јорама Ханиука, чијом изведбом 1994. године израелски Гешер театар (Тел Авив) стиче светску славу, те адаптација романа Михаила Булгакова “Псеће срце” (изведено у Позоришту “Бели медвед” у Лондону 1997). Извођење његовог комада “Грамофон од папира” у поставци руског редитеља Јурија Јеремина у позоришту Харфорд стејџ (Конетикат, САД), 1989. године, представља почетак културног пробоја Гвоздене завесе.

О РЕДИТЕЉУ

Бобан Скерлић је завршио Факултет драмских уметности у Београду.

Филм: “Шангарепо ти не растеш лепо”, “До коске” и “Топ је био врео”.

Позориште: “Гробница за Бориса Давидовича” Данила Киша у Дадову (корежија са Радивојем Андрићем), “Змајовини пангалози” Иване Димић и “Школа рокенрола” Милене Деполо у Позоришту Бошко Буха, “Синови умиру први” Мате Матишића у Босанском народном позоришту у Зеници и “Мурлин Мурло” Николаја Кољаде у Народном позоришту у Кикинди. “Позив на погубљење” је његов трећи пројекат у Београдском драмском позоришту – пре тога је радио вишеструко у земљи и региону награђиване “Трпеле” са Миленом Деполо (2013) и “Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића (2014).

РЕЧ ПИСЦА

Моји комади су играни на десетинама позоришних сцена широм Русије, али и других земаља света и представљене су публици на интернационалним фестивалима у Израелу, САД-у, Немачкој, Белгији, Холандији, Швајцарској. Ову драму сам написао увидевши у Набоковљевом роману нешто пророчко. Као да је Набоков у „Позиву на погубљење“ предвидео будућност, то јест, најавио наше садашње време - не као тријумф тоталитарног режима, већ као свет универзалног апсурда и вулгарности, који се вулгарношћу задовољава, свеприсутном и немилосрдном. Груби џелат острашћено припрема смешног интелектуалца за смртну казну, док су сви око њега срећни и задовољни – то је наша садашњост. Али све док постоји позорише и ако макар неко у гледалишту спозна, растужи се или насмеје, нада и даље постоји.

Александар Червински

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Добродошли на погубљење!

О манипулацији, о недостатку емпатије, бездушности и цинизму власти. О проблему (па и немогућности) спознаје шта је реално а шта виртуално у свету који нас окружује. О лажи и превари. О немогућности изласка из машине, када те је машина једном узела под своје. О појединцу у тоталитарном друштву. О игрању живота и игрању животом - дакле, о смрти.

Срећом ова прича нема везе с нама
Стубови система не личе на наше
Овај свет се нас не тиче
Па ни ово време није као ово
Дибидус сломљено будуће и прошло
Карактера таквих нема око мене

Кад и где? Некад у некој земљи. Простор је митски, закривљен, надреалан, архетипски. Систем нема име. Гази како год се именовао. Читав комад, израчунаше паметни, траје онолико колико сенка касни за замахнутом секиром. Све заједно: 'валс макабр'у свету за простор иронијске дистанце удаљеном од нас.

Љубав, искреност, затим поштење
Ауууууутентичност
Ако си жив жив, постајеш крив крив
Чари егзистенције
Љубав, искреност, затим поштење
Па то је смртни грех
Ако си жив жив, постајеш крив крив
Срце као паперје

Зашто је Цинцинат крив? Крив је што је жив, а то је, јел да, подлост. Крив је што мисли и осећа у свету у којем је то смртни грех. Цинцината муче апсурдом, цепају му разум фарсом и кичом и љуте се што у томе не ужива. Само кад би престао да упорно мисли и осећа - можда би био и помилован. Али, он се упорно нада и очајава и плаши и воли и чуди и стрепи и пати. Неприхватљиво!

Бобан Скерлић

БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ ЗАХВАЉУЈЕ СЕ НА ПОМОЋИ И ПОДРШЦИ:
Аеродрому „Никола Тесла“, „Минекс Комерц“- у, продавници „Бомбај“ текстил, „Каран“ д.о.о, Глос д.о.о.“ Туба“, „Вир Импекс“,“ Дак Електроник“,“Стридон групи“, „Дипон“, „Крабел“, “Самсара“, Национална фондација за игру Аја Јунг, Андреји Младеновићу, Сташи Копривици.

Време трајања: 1 сат 45 мин.

Премијера: 08.10.2015.

ПРИЈАТЕЉИ ПРОЈЕКТА:

ПИСАЦ
Александар Червински


РЕЖИЈА 
Бобан Скерлић


ПРЕВОД 
Новица Антић


СЦЕНОГРАФ 
Ненад Параносић


КОСТИМОГРАФ
Јелена Стокућа


КОМПОЗИТОР 
Драган Ристић


СЦЕНСКИ ПОКРЕТ 
Марија Миленковић


АСИСТЕНТ РЕДИТЕЉА 
Марко Јовичић


АСИСТЕНТ КОСТИМОГРАФА 
Адријана Симовић


ОРГАНИЗАТОР 
Марија Батиница


ИНСПИЦИЈЕНТ 
Оливера Милосављевић


СУФЛЕР 
Зорица Попов


ФОТОГРАФИЈЕ 
Марија Иванишевић


ЛИЦА

Цинцинат
Иван Томић 

Родриг

Милош Милић 

Роман

Милан Чучиловић 

Родион

Милорад Дамјановић

Месје Пјер

Слободан Нинковић 

Марфињка

Љубинка Кларић 

Цецилија

Сандра Бугарски 

Емочка

Александра Ања Алач

Виктор
Дејан Матић Мата /
Андрија Кузмановић

Тата
Драгослав Илић

Бака
Милица Милша

Дека
Бора Ненић

Диомедон
Лако Николић

Полина
Слађана Влајовић


Браћа близанци
Ивана Николић и Милица Гојковић


ОРКЕСТАР

Виолина
Лутвија Антић

Хармоника
Љубомир Ћустић

Контрабас
Иван Кузев

Гитара
Драган Ристић


ПРОДУКЦИЈА
БДП