Палилулски роман
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

„Годишњак Народног позоришта у Београду за 1900-1903. најавио је „Палилулску трагедију“ од Бранислава Нушића. (...) Комад је приказан на београдској сцени тек 16.09.1909. под насловом „Иза Божјих леђа“, у режији Чича Илије Станојевића. Појавио се нови Нушић. Јован Скерлић каже да „у драми тек у последње време, у „Нашим синовима“ Г. Војислава Илића и у интересантном комаду Г. Бранислава Нушића „Иза Божјих леђа“ ми имамо приказе, једностране и тамне, београдског живота“ („Писци и књиге“, Београд, 1911). Милан Грол на крају свог приказа закључује да „тежња ка нагом реализму, ма колико да је он запажен површно и ма колико да је изведен штуро, од интереса је у новом Нушићевом комаду, и чини оно што је у њему најбоље и ради чега треба писца ипак охрабрити на нове покушаје. Својом већом блискошћу истинском животу, комад „Иза божјих леђа“ је оригиналнији и занимљивији од многих Нушићевих апстрактних драма. (...) Та истинитија и обележенија београдска боја у комаду дала је и глумцима градиво за неколико занимљивих глумачких творевина“ („Позоришне критике“, Београд, 1931).

(...)

Живко Милићевић у предговору Нушићевим приповеткама (СКЗ, Београд, 1928), каже после набрајања драмских дела, да се „у овоме списку, истина, налазе и комади чији су рукописи данас изгубљени. На репертоару Народног позоришта некад приказивани и не једном пре рата, они су остали нештампани и за време Великог рата њихови рукописи су пропали. Данас их нема више ни архива Народног позоришта у Београду, ни њихов писац“.

(...)

Радећи на рукопису „Репертоар Народног позоришта у Београду 1864-1964“ у Архиву Народног позоришта под бројем 789. нашао сам преписе улога комада „Иза Божјих леђа“.

(...)

Број лица на позоришној листи одговарао је броју улога у рукопису и требало је пажљиво сложити и реконструисати комад“...

Сава Цветковић
(Музеј позоришне уметности Србије, 1964)

О ПИСЦУ

Бранислав Нушић/Алкибијад Нуша (1864-1938), један од најплоднијих и најзначајнијих српских писаца, врло рано је испољио интересовање за позориште и драму: као студент глумио је на сцени Народног позоришта, приликом гостовања Омладинског позоришта, а још у двадесетој години живота написао је прву комедију — “Народни посланик”. Његова појава као писца, пре свега као комедиографа, означава успон српске драматургије, заправо ренесансу комедије. Нушић је, од 1900. до 1902. управник Народног позоришта у Београду, да би после преврата 1903. прешао у Нови Сад, као управник Српског народног позоришта (1904—1905). Прва његова изведена комедија је “Протекција” (1889). Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 10. фебруара 1933. Писао је драме, романе, приповетке, а највећи сценски успех доживеле су његове комедије “Госпођа министарска”, “Ожалошћена породица”, “Сумњиво лице”, “Народни посланик”, “Протекција” и “Покојник”. Оне су се задржале на репертоарима наших и иностраних позоришта све до данас.

О РЕДИТЕЉУ

Егон Савин је дипломирао режију на београдском Факултету драмских уметности. Режирао је више од осамдесет наслова у готово свим значајним позориштима широм некадашње Југославије, као и у домаћим театрима: од представа које су средином седамдесетих окупљале групу младих глумаца - завереника, до представа у институцијама од националног значаја, као што су Народно позориште у Београду, Српско народно позориште у Новом Саду, Црногорско народно позориште у Подгорици, Македонско народно позориште у Скопљу, Словенско народно гледалишче у Љубљани, Југословенско драмско позориште, Атеље 212... Са великим успехом поставља дела домаћих и светских класика. Његове представе гостовале су у Нансију, Паризу, Варшави, Тел Авиву, Бечу, Њујорку, Чикагу. Професор је режије на Факултету драмских уметности у Београду. Добитник је је великог броја награда за режију.

Нушићев комад „Иза Божјих леђа“ је пета представа коју Савин режира у Београдском драмском позоришту. Пре тога је поставио „Дуго путовање у Јевропу“ Стевана Копривице (19.04.1987), „Ново је доба“ Синише Ковачевића (23.04.1988), „Кај сад?“ Боривоја Радековића (11.05.2003) и „Ћеиф“ Мирзе Фехимовића (23.10.2007).

УМЕСТО РЕЧИ РЕДИТЕЉА

„Дорћол и Палилула два су краја наше престонице, која су поред свих регулација, нивелација, па чак и трамваја, сачували свој нарочити и особени тип. Дорћол је још и данас окићен развалинама двора принцип Евгенија, тамо је још средњевековна јеврејска мала, па Јалија и оне мрачне кафанице, где рибари проводе дуге ноћи крај аласке чорбе и Цигана, који им клечећи на земљи свирају севдалинске песме. Тамо су још све три народности: Јевреји, Срби и Цигани, свака одвојена и свака у свом квартићу. Стара циганска колонија дорћолска, већ се прилично раселила или можда и зато изгледа разређена, што су се потомци старих Цинцара, представника београдске чаршије, изментули и стара своја презимена заменили новима.

Палилула је већ другачија. Тамо живи један и једноставан народ који се зове Палилулци. Тамо нема те одвојености као на Дорћолу. И Чех и Шваба и свака вера и свака народност, чим се насели у Палилулу и поседи тамо мало, губи своју народност и претвара се у Палилулца.

Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.

Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.

Бранислав Нушић
(Одломак из приповетке „Палилуски роман - истина из београдске Палилуле“, по којој је настала драма „Иза Божјих леђа“. У Београду 1905).

Време трајања: 1 сат 30 мин.

Премијера: 12.06.2015.


ИЗВОД ИЗ КРИТИКЕ:

...Kao i u prethodnoj predstavi „Svinjski otac“, reditelju je i u ovom slučaju pošlo za rukom da od teksta skromnih mogućnosti napravi superiorniju predstavu. Zbog scenski detaljno prostudiranih odnosa između glavnih likova, sažetog teksta drame, zavodljive atmosfere, svedenog i atraktivnog utvrđenja scenskog prostora „Paliluski roman“ je uspešna predstava. Glumci su sazdali glavne likove od jakih ljubavnih osećanja, sa jedne strane, i lomne nemoći da se iskobeljaju iz bede, sa druge strane...posebno treba istaknuti veštinu reditelja i glumaca, jer su snagom fizičke i psihološke igre uspeli da uzbudljivo na scenu donesu čistu, jezgrovitu emociju, rušilačku jačinu strasti, kao i mučnu samlevenost zbog jada u koji su sabijeni...
Ana Tasić, „Politika“, 16.06.2014.

ПИСАЦ
Бранислав Нушић


РЕЖИЈА И АДАПТАЦИЈА
Егон Савин


ПРОСТОР
Егон Савин


КОСТИМОГРАФ
Јелена Стокућа


ИЗБОР МУЗИКЕ
Егон Савин


ДИЗАЈН ЗВУКА
Зоран Јерковић


ТЕХНИЧКА РЕАЛИЗАЦИЈА
Славица Марковић


СЦЕНСКИ ГОВОР
др. Љиљана Мркић Поповић


ХАРМОНИКА
Љубомир Ћустић


ХОРНА
Милан Радић


ОРГАНИЗАТОР
Срђан Обреновић


ИНСПИЦИЈЕНТ
Оливера Милосављевић


СУФЛЕР
Драгана Анђелковић


АСИСТЕНТ ОРГАНИЗАТОРА
Ивана Јововић


ФОТОГРАФИЈЕ
Марија Иванишевић


ЛИЦА

Сима
Милош Биковић /
Петар Бенчина 

Јова

Јово Максић

Јула

Хана Селимовић

Фрау Ленчи

Оливера Викторовић Ђурашковић

Патролџика

Слађана Влајовић

Вешерка

Добрила Илић

Куропаткин

Слободан Ћустић

Бандист

Дејан Матић Мата /
Андреј Шепетковски

Бандистовица
Сандра Бугарски

Свастика
Милица Гојковић

Живка
Ивана Николић

Практикант
Драгиша Милојковић

Жандар
Борис Радмиловић /
Зоран Ђорђевић

Дечак
Немања Павловић


ПРОДУКЦИЈА
БДП