Месец у пламену
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

У време када се више не пишу писма, већ само смс поруке или романи и комади који им веома наликују, није био мали изазов написати комад сачињен од епистола које су једна другој писале сликарка Милена Павловић Барилли и њена мајка, Даница Павловић.

О ПИСЦУ

Сања Домазет је прозни и драмски писац. До сада је објавила романе: КО ПЛАЧЕ и АЗИЛ, за које је добила награде “ Женско перо “ и “ Меша Селимовић “; књиге есеја: АНАТОМИЈА ЗАНОСА, БОЖАНСТВЕНИ БЕЗБОЖНИЦИ и СЕНКЕ; као и књигу драма и прича МОЋ МАСКЕ. Премијерно је изведено више њених комада ПУЊЕНЕ ТКВИЦЕ, КРИЛА ОД ОЛОВА, ДИСХАРМОНИЈЈА, ФРИДА, КОКО. Докторирала је и предаје на Факултету политичких наука у Београду. Њена дела превођена су на: бугарски, француски и пољски језик.

О РЕДИТЕЉУ

Стефан Саблић јепозоришни редитељ и музичар из Београда. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у београду на катедри за Позоришну режију у класи професора Егона Савина и студирао пост дипломске студије из Позоришне режије на универзитету у Тел Авиву.

У досадашњој каријери режирао је: ДНК, С. Белбер ( Атеље 212 ), БАРОН НА ДРВЕТУ, И. Калвино ( Позориште “ Бошко Буха “ ), ХИНДУС ХОЋЕ У БРОНКС, И. Хоровиц ( ЈЦЦА ), ПЛАВА ЈЕВРЕЈКА, И. Самоковлија ( Звездара Театар ), ЈЕВРЕМОВ ЖИВОТ, А. Ђаја ( Позориште на Теразијама ), ПОСЕТА СТАРЕ ДАМЕ, Ф. Диренмат ( Битеф Театар ), СТЕНДАЛОВ СИНДРОМ, Т. МекНели ( Српско народно позориште, Нови Сад ), СУМЊИВО ЛИЦЕ, Б. Нушић ( Крушевачко народно позориште ), КОВАЧИ, М. Николић ( Народно позориште, Београд ), У ПОСЕТИ КОД ГОСПОДИНА ГРИНА, Џ. Барон ( Атеље 212 ), ПРИЧА О ВОЈНИКУ, Стравински & Рамуз ( Тел Авив ), ЖИВОТ ИЗ ПОЧЕТКА, М. Момчиловић ( Театар Култ ), ЕЛЕКТРА, Д. Киш ( Атеље 212 ), ПРОКЛЕТИ КОВАЛСКИ, Н. Ромчевић ( Атеље 212 ). Радио је у Лабораторији за редитеље у Линколн Центру у Њујорку.

РЕЧ ПИСЦА

Баш као што уметност Бариллијеве узнемирава, тако и њена писма усталасавају читаоце и представљају не само сведочанства о њеном лутању и странствовању, већ и о богатом опусу њеног стваралаштва. Као што уметност нема домовине, тако домовину није имала ни Милена Павловић Барилли, а њене слике и поезија биле су посредници између оностраног и овог света, посредници “ за оно што се не да исказати уобичајеним људским језиком ”. Милена је била снажан и усамљени глас своје епохе. Корен њеног стваралаштва јесте ово тло, али су плодови цветали и ницали широм света. Њено дело је загонетка, али је још загонетнија сила која га је произвела. Овај комад жеља је да се кроз преписку Милене Павловић Барилли проникне у мотиве, жеље, страховања, успоне, надања ове уметнице, за коју стваралаштво није потицало од “ моћи ” већ од “ морати ” и чија је прича универзална и данас. Широм Србије, Европе и света и данас стварају они што никоме нису потребни, а који животом плаћају стварајајући дела која ће променити свет, сматрајући да је живот за такву радост стваралаштва, мала цена.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Милена Павловић Барилли је била веома интригантна личност, неухватљива, мистична и зачудна. Њен живот и дела спајају се у чудесном, уметничком лудилу. Била је префињена уметница са огромном енергијом ствараоца и морала је да има судбину сличних који су се овде родили. Живела је између ћежње за топлином куће и домовине, њеног Пожаревца и Београда, и иностранства где је једино могла да се уметнички проверава и остварује.

Свестан да се не може овако скромним пројектом досегнути целина њеног живота и дела, ја сам ипак задовољан овом представом која нас у наговештајима уводи у њен свет.

О МИЛЕНИ ПАВЛОВИЋ БАРИЛЛИ

Милена Павловић Барилли (5. новембар. 1909. Пожаревац — 6. март. 1945. Њујорк), једино дете пожаревачке учитељице Данице Павловић и италијанског композитора, песника и путописца Бруна Бариллија, свакако спада, несумњиво међу најупечатљиве ауторе српског сликарства, али је била и једна од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два рата. Школовала се на београдској Краљевској уметничкој школи (уписала са тринаест година), да би након дипломирања 1926. наставила школовање у Минхену, на Блоцхерер Боссхардт, Книрр Сцхуле и Академие дер Билденден Кунсте, где остаје до 1928. Из Минхена одлази у Шпанију, потом наставља уметничку каријеру у другим европским престоницама, Лондону, Паризу и Риму. Дружила се и излагала са европском уметничком елитом ( Жан Кокто, Андре Бретон ). У Лондону излаже 1931, а у Паризу и Риму 1932. године. Уочи Другог светског рата прелази у Њујорк, где остаје до краја живота. У САД је сарађивала са модним журналима: Вогуе, Харпер’с Баззар, Гламоур, Цхарм, као и са часописом за уређење ентеријера и екстеријера ТоВн&Цоунтрy. Године 1943. удала се за 10 година млађег Роберта Томаса Астор Госелина из Чикага. Осим сликарством и модним дизајном, током целог живота бавила се и песништвом. Умрла је у Њујорку 6. марта 1945. године, сахрањена је на гробљу страних уметника у Риму. За живота је урадила преко 300 радова, пуно скица и цртежа. Многа платна су јој у кући-музеју у Пожаревцу, Музеју савремене уметности и Народном музеју у Београду, као и у Риму.

Стваралаштво Милене Павловић Барилли се укључује у оквире тзв. сликарства “ повратка реду „, које је било доминантан ток у европској уметности 20-их и 30-их година прошлог века. Лазар Трифуновић сврстава је у оквире надреалистичког сликарства. Миодраг Б. Протић препознаје три периода у њеном сликарском опусу: “ минхенски “ ( 1928-1932. ), “ антички “ ( 1932-1936. ) и “ ренесансни “ ( 1936-1945. ). Њено сликарство је, као и њена поезија, магично и енигматско, са појединим иконографским мотивима који се често понављају на њеним сликама: лампа, поломљене вазе, женски портрети на којима као да варира сопствени лик. Била је одличан познавалац иконографије и иконологије. Инспирацију за њен стил аутори препознају у стилизацији типичној за модне журнале, затим у сликарству шпанских сликара од Веласкеза до Гоје, као и Хијеронимуса Боша. Посебан утицај на њен опус имао је Ђорђо де Кирико.

Време трајања: 1 сат 20 мин.

Премијера: 10.12.2009.

ПРИЈАТЕЉИ ПРОЈЕКТА:

ПИСАЦ
Сања Домазет


РЕЖИЈА
Стефан Саблић


СЦЕНОГРАФ
Марко Кесић


КОСТИМОГРАФ
Љиљана Петровић


МУЗИЧКИ САРАДНИК
Драган Цветковић


СЦЕНСКИ ГОВОР
Др. Љиљана Мркић Поповић


ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ
Лазар Бодрожа


АСИСТЕНТ КОСТИМОГРАФА
Тина Букумировић


АСИСТЕНТ ЗА ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ
Марко Дукић


ОРГАНИЗАТОР
Срђан Обреновић


ИНСПИЦИЈЕНТ И СУФЛЕР
Зорица Попов


ФОТОГРАФИЈЕ
Марија Иванишевић
Борислав Пешић Благоја


ЛИЦА

Милена Павловић Барилли
Зорана Бећић

Даница Павловић Барилли

Весна Чипчић

Бруно Барилли, Рејнолд Гонзалес, Роберт Госелин

Матеја Поповић


ПРОДУКЦИЈА
БДП