Мачка на усијаном лименом крову
grb

facebook logo  instagram logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

“Мачка на усијаном лименом крову”, комад једног од најутицајнијих америчких драматичара XX века, трећи пут је на сцени БДП-а. Премијерно је приказна 1955. године у Њујорку у Мороско театру на Бродвеју, у режији Елије Казана и награђена Пулицеровом наградом. Исте године изведена је и на сцени Београдског драмског позоришта – култну представу режирао је Миња Дедић, а лик и појава Меги – у тумачењу Оливере Марковић изазвали су одушевљење и контроверзе. Тридесет и пет година касније, на нашој сцени изнова су је, у редитељској верзији Љиљане Тодоровић, дочарали Снежана Богдановић и Жарко Лаушевић.

Тенеси Вилијамс бавио се својим омиљеним темама као што су патријархална (расистичка, хомофобна, мизогина) јужњачка култура, лицемерје, алкохолизам и хомосексуалност, те неразумевање међу генерацијама (родитељи – деца), али и супружника. То је прича о животним прекретницама и болним замкама љубави. Начин на који Вилијемс открива ове мотиве, Хауард Стајн је назвао “неудобним позориштем”, пошто без задршки и ограда, отворено разоткрива најтананије људске тескобе и емоције – огољује табу теме.

О ПИСЦУ

Томас Ланир Вилијамс III (1911 - 1983), алијас Тенеси Вилијамс, био је један од најзначајнијих драмских писаца двадесетог века. Име „Тенеси“ су му наденуле колеге на колеџу инспирисане његовим јужњачким акцентом и чињеницом да му је отац био пореклом из Тенесија. Освојио је две Пулицерове награде за драму: за „Трамвај звани жеља“ 1948. и за „Мачку на усијаном лименом крову“ 1955. Поред тога, његове драме „Стаклена менажерија“ (1945) и „Ноћ игуане“ (1961) освојиле су Награду Њујоршког удружења драмских критичара. „Тетовирана ружа“ (коју је посветио свом љубавнику, Френку Марлоуу) је 1952. освојила награду Тони за најбољи позоришни комад. Већину његових комада (уз поменуте и “Ноћ игуане”, “Изненада прошлог лета, “Слатка птица младости) у Холивуду су режирали најзначајнији редитељи тога доба, а у њима блистале највеће звезде – Марлон Брандо, Вивијен Ли, Елизабет Тејлор, Пол Њумен… То му је донело светску популарност. Извршио је и велики утицај на касније генерације драматичара као што су Сузан Лори Паркс, Тони Кушнер, Дејвид Мемет и Џон Вотерс.

Вилијемс, између осталог, у својим комадима у потпуности је променио до тада важеће односе мушких и женских ликова и њихових особина. Мушкарци нису више само ловци и злостављачи, већ и уловљени и злостављани. Они постају слабији од својих супруга, мајки и других жена, а у исто време њихов препород могућ је само уз подстицај жена. И мушки и женски ликови код Вилијамса су истовремено и хероји и антихероји, мужевни и женствени, мученици и узвишени, спасени и неспасени, активни и неактивни, мушкобањасти и ушкопљени, са и без родитељске љубави, верници и неверници (Александра Жежељ).

Вилијемс је био један од најзаступљенијих писаца на сцени Београдског драмског позоришта, током „златног доба“ педесетих година прошлог века. Изведено је чак пет његових драма („Мачка на усијаном лименом крову“, „Стаклена менажерија“, „Слатка птица младости“, „Ова кућа склона паду“, „Силазак орфеја“) и неки од наслова спадају у најуспешније продукције наше Куће.

О РЕДИТЕЉУ

Наташа Поплавска рођена је 15. маја 1971 године у Скопљу. Потиче из мешане руско-македонске породице. Новинарство и балет, којима су се њени родитељи бавили, утицало је да, од малена, буде окренута театру, уметничкој игри, музици, ликовној уметности, дизајну и књижевности. Своје универзитетске дане започиње на Филолошком факултету (Катедра светске књижевности) у Скопљу, да би 1995. уписала позоришну режију, коју завршава 1999. на Факултету драмских уметности код професора Слободана Унковског. Постдипломске студије из области маркетинга и менаџмента у театру завршила је на британском Универзитету Шефилд у Солуну, Грчка.

Наташа Поплавска спада међу најзанимљивије савремене, македонске позоришне ствараоце, а међу насловима које је инсценирала у последњих 20 година, издвајају се поставка мјузикла “Чикаго” Боба Фосија и Фреда Еба, "Мама миа" Бени Андерсона и Бјорна Улвеуса по тексту Кетрин Џонсон, “Figurae veneris historiae” и “Баханалије” Горана Стефановског, Аристофанова "Лизистрата", Шекспиров "Млетачки трговац", "Буре барута" Дуковског. Основала је 2000. године удружење уметника АРТ МЕДИА које је током година прерасло у Центар за развој уметности и културне размене. Ангажује се и кроз едукативни рад са младим театарским ствараоцима. Поплавска је изузетан интернационални успех постигла и поставком балета „14 сати“ са кореографом Игором Кировим (МОБ, Скопље, 2014), са којом су се представили београдској публици на сцени Народног позориста. Током 2018. године урадила је и балет "Либертанго" на музику Астора Пјацоле са италијанском кореографкињом Сабрином Боско.

Њен редитељски рукопис заснован је на принципима „тоталног театра“, који спаја елементе музичке, плесне, драмске и визуелне уметности. Посвећена је развоју театарских форми попут мјузикла и кабареа на мекедонској позоришној сцени. Добитник је бројних признања на домаћим и међународним позоришним фестивалима.

Ово је друга сарадња Поплавске са Београдским драмским позориштем (“Зојкин стан”, Михаил Булгаков, 2017).

Време трајања:

Премијера: 14.06.2019.

ПИСАЦ
Тенеси Вилијамс


ПРЕВОД
Борислав Тодоровић


РЕЖИЈА И ИЗБОР МУЗИКЕ
Наташа Поплавска


СЦЕНА И ДИЗАЈН
Емил Петро


КОСТИМОГРАФ
Ина Јадрански


КОРЕОГРАФ
Маја Митић


СЦЕНСКИ ГОВОР
Др Љиљана Мркић Поповић


ОРГАНИЗАТОР
Ивана Јововић


ВОЂА ПРОЈЕКТА
Срђан Обреновић


ИНСПИЦИЈЕНТ
Оливера Милосављевић


СУФЛЕР
Марија Стојић


ФОТОГРАФИЈЕ
Емил Петро


ЛИЦА

Маргарет - Меги
Марина Ћосић

Брик
Стефан Радоњић

Биг Деди Полит
Слободан Ћустић

Биг Мама Полит
Даница Максимовић

Гупер
Милорад Дамјановић

Ме, Гуперова жена
Милица Милша

Доктор Бо
Милан Чучиловић

Часна сестра
Ивана Панзаловић

Батлер
Андрија Јанковић

Пијанисткиња
Невена Пејчић

Деца
Нина Стојковић, Уна Петровић, Миа Петровић, Урош Божовић, Марко Костадиновић


ПРОДУКЦИЈА
БДП