Клошмерл
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

Роман Габријела Шевалјеа “Клошмерл” (1934) преведен је на тридесетак језика и одштампан у милионским тиражима. Огроман успех ове сатиричне новеле је узрокован специфичним хумором и сјајним карактерима које Шевалје изводи на сцену, узимајући за повод своје приче потентну, апсурдну ситуацију. Председник општине у измишљеној варошици у области Божоле, је обзанио замисао која ће показати свету колико је прогресиван град Клошмерл. „Вођен својим амбицијама и општим добром становника града“, он је донео одлуку да се у њиховом месту изгради јавни писоар – од користи свима, посебно јавној хигијени и моралу и то на тргу у непосредној близини цркве. Ову одлуку ће, здушно и на сав глас, подржати „прогресивно грађанство Клошмерла”, жељно отварања ка свету, али ће се против ње редом постројити конзервативни део Клошмерлијанаца, решен да „сачува дух града и цркву као његово средиште, од богохулника и модерниста“. Сукоб две струје, Уринофобиста и Уринофилиста, претвориће се у мали, беспоштедни паланачки рат. Провинцијска атмосфера малог града и њени малограђани тако су добро оцртани, да је име Клошмерл постало синоним за малограђанштину, али и јавни тоалет.

Шевалје на свој начин наставља књижевну традицију Раблеа, Волтера и Молијера, а његов сатирични роман сматра се ремек-делом модерне литературе, једним од родоначелника театра апсурда.

О ПРЕДСТАВИ

У поратном друштву (након I Светског рата) када широм Европе на све стране ничу споменици сећања на јунаштво и пале жртве рата, на југу Француске у Клошмерлу градска управа одлучује да субвертира ову врсту колективног сећања и окрене се ка развоју свести и погледа у будућност. Уместо историјског споменика на централном тргу ове француске провинције подигнуто је ''примењено скулптурлано дело'', односно јавни wц тј. писоар. Овај ''споменик'' постаје извор свих конфликата, тачније окидач свих разлика међу становницима Клошмерла које ће их ни мање ни више довести до грађанског рата.

Настала по мотивима истоименог сатиричног романа Габријела Шевалјеа, “Клошмерл” је представа о покушају квази-модернизације традиционалне средине као облику политичке стратегије. Наратив романа, насталог у контексту модернистичког развоја западно европског друштва прве половине прошлог века, послужио је као својеврсни полигон за идентификацију актуелних друштвено-политичких садржаја у транзиционим друштвима, какво је и наше.

Сукоб традиционалног и модерног промишљања развоја друштва се објашњава руптурама у функционисању једне, условно речено изоловане заједнице. Ове пукотине као хиперболе су у представи, као и у роману, представљене кроз различите механизме критичке тривијализације прогреса у конструкцијама социјално-културних феномена попут слободе грађана, њихове једнакости и питања идентитета.

Језик представе се, тако, развија као стилизовани сценски израз (говорни, кореографски и глумачки) омогућавајући једну врсту аналитичког и критичког детектовања, именовања и дискутовања тема из романа и наше политичке стварности.

Димитрије Коканов

О ПИСЦУ

Габријел Шевалје (1895-1969) један је од најпопуларнијих француских прозаиста прошлог века. Рођен је у Лиону, где је завршио Школу лепих уметности. После учешћа у Великом рату одликован је Крстом рата и титулом Витеза Легије части. До објављивања првог романа 1925. године (“Страх”) бавио се различитим занимањима – предавао је цртање, био трговачки путник, новинар. Објавио је седамнаест романа, од којих је већина преведена на најзначајније светске језике.

Најпопуларније дело “Клошмерл” део је трилогије, уз “Клошмерл-Вавилон” (1951) и “Клошмерл-бања” (1963), о животу у измишљеној француској варошици.

О РЕДИТЕЉУ

Кокан Младеновић (1970), рођен је у Нишу, Србија. Завршио је средњу глумачку школу у Нишу у класи Миме Вуковић-Курић. Дипломирао на Катедри за позоришну и радио режију Факултета драмских уметности у Београду 1995. године у класи Мирослава Беловића и Николе Јевтића.

Био је уметнички директор позоришта «Дадов» , стални редитељ иуметнички директор Народног позоришта у Сомбору, директор драме Народног позоришта у Београду и управник позоришта Атеље 212 у Београду.

Са успехом је режирао у позориштима Србије, Словеније, Мађарске, Хрватске,Румуније, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Представе су му побеђивале на свим фестивалима професионалних позоришта у Србији, као и на значајним међународним фестивалима у Мађарској, Румунији, Босни и Херцеговини и Македонији.

Ово је трећа сарадња једног од најнаграђиванијих домаћих редитеља, Кокана Младеновића са БДП-ом.

РЕЖИЈЕ (избор):

Есхил, Оковани Прометеј, Аристофан, Лисистрата, Мир, Правда, Шекспир Богојављенска ноћ, Сан летње ноћи, Укроћена горопад, Ромео и Јулија, Соннет 66, Барико, Илијада, Шекспир, Буњуел, Милер, Хамлет, Џон Геј, Просјачка опера, Александар Дима, Три мускетара, Сервантес, Дон Кихот, Хенрик Ибзен, Пер Гинт, Ларс фон Трир, Догвил, Михаил Булгаков, К. Младеновић, Мајстор и Маргарита, Хармс, Случајеви, Тирсо де Молина, Севиљски заводник и камени гост, Иво Андрић, На Дрини ћуприја, Бомарше, Фигарова женидба, Агота Криштоф, Велика свеска, Љубомир Симовић, Путујуће позориште Шопаловић, Радо, Рагни, Мац Дермот, Коса, Мадач, Човекова трагедија, Горан Стефановски, Баханалије, Душан Ковачевић, Маратонци трче почасни круг, Балкански Шпијун, Сабирни центар, Александар Поповић, Развојни пут Боре Шнајдера, Мрешћење шарана, Горан Петровић, К. Младеновић, Опсада цркве Светог Спаса, Велимир Лукић, Афера недужне Анабеле, Слободан Селенич, Ружење народа у два дела, Предраг Луцић, Алан Форд/Повратак отписаних, Милена Богавац, Јами дистрикт, Мајаковски, Облак у панталонама...

Време трајања: 1 сат и 30 мин.

Премијера: 23.04.2018.

ПИСАЦ
Габријел Шевалје


РЕЖИЈА
Кокан Младеновић


ДРАМАТИЗАЦИЈА
Кокан Младеновић, Димитрије Коканов, Маша Стокић


ДРАМАТУРЗИ
Димитрије Коканов, Маша Стокић


СЦЕНОГРАФ
Марија Калабић


КОСТИМОГРАФ
Драгица Лаушевић


КОМПОЗИТОР
Ирена Поповић Драговић


СЦЕНСКИ ПОКРЕТ
Андреја Кулешевић


СЦЕНСКИ ГОВОР
Др Дејан Средојевић


ВИДЕО РАДОВИ
Горан Балабан


ЈЕЗИЧКА АДАПТАЦИЈА
Др Дејан Средојевић, Маша Стокић, Димитрије Коканов


АСИСТЕНТИ СЦЕНОГРАФА
Ерика Вујић, Владимир Топалов


АСИСТЕНТ КОСТИМОГРАФА
Срђан Перић


АСИСТЕНТ РЕДИТЕЉА
Зоран Максић


ВОЂА ПРОЈЕКТА
Срђан Обреновић


ИНСПИЦИЈЕНТ
Дејан Поповић


СУФЛЕР
Мина Кораћ


ФОТОГРАФИЈЕ
Горан Балабан, Марија Иванишевић


ЛИЦА

Жустин Путе - Шоцика
Паулина Манов

Тафардел
Јово Максић

Бернар Самотрас...
Александар Јовановић

Бароница Курбиш, Јудита Тумињон
Весна Чипчић

Отац Понос, Франсоа Тумињон...
Бранко Јанковић

Адела Торбајон
Милица Зарић

Артур Торбајон, Бурдија, др Смртљак...
Иван Томић

Сидонија...
Милица Милша

Сен Шул, Алфред...
Милорад Дамјановић

Роза Бивак
Ања Алач

Гђа Фуаш...
Слађана Влајовић

Жироду
Боба Стојимировић

Клаудије Бродекен - Ципелица
Никола Малбаша


ПРОДУКЦИЈА
БДП