Јазавац пред судом
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

Горка сатира на оновремену власт “Јазавац пред судом”, приповетка је коју је Петар Кочић написао за само једну ноћ, још док је био студент у Бечу, 1903. године. Први пут је објављена 1904. у Кочићевој другој књизи ” Спланине и испод планине”, а отад је небројено пута сценски, потом и филмски и телевизијски адаптирано. Дело је настало према истинитом догађају, али и стварном човеку - Давиду Штрбцу (како се назива и главни лик у делу), који је живео у Кочићевом родном крају. Његова судбина и цинични обрачун са корумпираном државом и судом остали су актуелни и до данас.

Кочић је у Давиду Штрпцу снажно психолошки уобличио тип лукавог, српског, босанског сељака, кога вара и пљачка туђинска власт и домаћи зеленаши. Та драматизована сатира доживела је тринаест издања и у доба после анексионе кризе била најпопуларнији спис српске књижевности. Ипак, „Јазавац пред судом“ није само политичка сатира локалног значаја, већ има дубљи социјални смер и прелази границе времена и простора у коме је смештена радња приче. Давид Штрбац није само српски, босански, крајишки већ сељак уопште, вечно варан и вечно искоришћаван, који је свестан свога очајног положаја и тражи правду.

О ПИСЦУ

Петар Кочић (Стричићи, 1877 – 1916) је био српски књижевник, једна од најзначајнијих личности српске књижевности на почетку 20. века. Студирао је у Бечу, живео у Скопљу и Сарајеву, преминуо је у Београду. Био је изразито политички ангажован, изражавајући противљење аустро-угарској окупацији, а потом и анексији Босне и Херцеговине. Због својих радикалних ставова два пута је - 1907. и 1909. године - био ухапшен. Године 1910. изабран је у Босански сабор.У својим прозним и драмским делима реалистички и сатирично приказује социјално-политичко стање, описујући негативне друштвене последице аустро-угарске власти, верно преносећи живот и судбину својих ликова, као и живописни народни говор. Oн постаје проповедник слободе и друштвене правде.

Прво значајније Кочићево књижевно дело, под називом “Пјесме”, објављено је 1898. године. Петар Кочић је написао три збирке приповедака под насловом „С планине и испод планине“ (1902, 1904, 1905). Године 1910. објављена је још једна Кочићева збирка приповедака - „Јауци са Змијања“. Петар Кочић је написао и две политичко-социјалне сатире: “Јазавац пред судом” и “Суданија” (дијалог).

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Давида Штрпца угњетавају. Сви. Не само страна власт и домаћи моћници (као у изворнику), него, много више и конкретније, и жена која га бије и јазавац који му уништава летину.

Идеја ове представе и читања Кочића је врло једноставна – шта ако Давид не исмева суд? Ако није дошао у суд у име угњетених? Шта ако је заиста све што говори – истина? Оваква драматуршка претпоставка одједном осветљава Кочића као претечу театра абсурда. Следећи ту идеју добили смо једно потпуно новог Јазавца, вербални слепстик, својеврсну „јонескијаду“ о немогућности комуникације међу културама, и између оних горе и оних који су нико и ништа.

Жанко Томић

О РЕДИТЕЉУ

Жанко Томић (Скопље, 1970) дипломирао је Српски језик и југословенску књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад, а потом и Позоришну и радио режију, Факултет драмских уметности, Београд. Режирао преко четрдесет позоришних представа (највише у Српском Народном Позоришту, затим у Београду, Суботици, Вршцу, Крагујевцу и Сједињеним Америчким Државама). Режирао четири радио драме у продукцији Радио Београда. Награђиване представе: „Лет изнад кукавичијег гнезда“, Београдско драмско позориште, „Ослобођење Скопља“ и „Галеб“, Српско народно позориште, „Црни“, Новосадско позориште. Радио је као редитељ, директор драме и уметнички директор Српског Народног Позоришта, затим као асистент на предмету Глума на ФДУ, затим као помоћник директора Битеф театра и као уметнички директор Позоришта младих. Био је гостујући предавач на Brandeis University у Бостону 2000. године. На ФДУ био је уметнички директор Сцене „Мата Милошевић“ и иницијатор фестивала ФИСТ. Уредник драмског програма Београдског летњег фестивала 1997., те селектор БЕЛЕФ-а 2006. и 2008. године. Суоснивач независне позоришне групе Торпедо 1997. Оснивач Пројекта 3 у СНП-у, као и Трупе Јорик. У оквиру Пројекта „Нада“ радио је у Националном театру у Лондону. Члан Уметничког савета БИТЕФА од 2002 до 2007. Године. Члан комисије Савеза Драмских Уметника Србије за израду Закона о позоришту. Од 1990 до 1993 сарадник драмског програма Културног центра Новог Сада. Члан је одбора за кандидатуру Новог Сада за Европску престоницу културе. Преводилац са енглеског бројних драмских текстова и литературе. Бави се театрологијом и теоријом језика (научни рад „Дискурс анализа конверзације редитељ-глумац“ објављен у Прилозима проучавању језика 1996.). Пише темате и колумне из позоришне проблематике за часописе Лудус, ТФТ и Сцена, и за новине Данас и Нови Магазин. Радио је као уредник недељника Европа, те часописа ТФТ и заменик главог уредника ЛУДУС-а. Уметнички директор, сценариста и коредитељ ТВ серије „Вере и завере“, у продукцији РТВ.

Време трајања: 1 сат и 10 мин.

Премијера: 16.12.2017.

ПИСАЦ
Петар Кочић


РЕЖИЈА, АДАПТАЦИЈА, ДИЗАЈН И ИЗБОР МУЗИКЕ
Жанко Томић


ОРГАНИЗАТОР
Мина Кораћ


ИНСПИЦИЈЕНТ
Јована Матић


ФОТОГРАФИЈЕ
Марија Иванишевић


ЛИЦА

Давид Штрбац
Даниел Сич

Судија

Иван Томић

Писарчић

Ервин Хаџимуртезић

Јазавац и доктор

Стеван Мрђеновић


ПРОДУКЦИЈА
БДП
Градски театар, Нови Сад