Из живота инсеката
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

Сатира “Из живота инсеката” Карела Чапека објављена је 1921, а праизведба је била годину дана касније у Народном позоришту у Брну (Чешка). Пар месеци касније изведена је у Сједињеним државама, а 1923. и у Великој Британији. Чапек је комад написао у сарадњи са братом Јозефом.

Драма се одиграва у шуми у којој Путник луталица посматра инсекте у чијим односима и понашању он препознаје различите људске караткетере – флертујуће лептире у сталној потрази за партнерима, себичне балегаре, ратоборне и униформне мраве. Путник ће ускоро постати сведок рата инсеката који упозорава и осликава управо оно што ће се у стварном свету нешто касније догодити - рађање тоталитаризма и почетак другог светског рата. Ово Чапеково дело носи снажну анти-ратну поруку и даље је једна од његових најизвођенијих драма.

У комаду који се убраја у блиставије примерке друштвено ангажованог експресионизма расцеп између појавне реалности и реалности експресионистичког виђења света долази до свог врхунца - људске особине приписане су инсектима. Писцу је то омогућило да отворено критикује послератни живот у тадашњој Чешкој, а током каснијих извођења, тридесетих година прошлог века, комад је повезиван са настанком нацизма и стаљинистичком ером, односно са свим опасностима које милитаризација и униформно мишљење носе будућности цивилизације.

О ПИСЦУ

Чешки драматичар, новелиста, есејиста, издавач, уметнички фотограф и критичар, Карел Чапек (1890-1938) један је од најзначајнијих стваралаца прве половине 20. века. Реч “робот”, карактеристична за техничко-технолошку цивилизацију, први пут се помиње у његовој научно-фантастичној драми “Р.У.Р”. Више пута је предлаган за Нобелову награду за књижевност, један је од оснивача чешког ПЕН центра, које већ деценијама додељује признање названо његовим именом за литерарно дело које доприноси јачању демократских и хуманистичких вредности у друштву.

Говорио је: „Каква би тишина настала кад би људи говорили само оно што знају“. Његови записи о позоришту и уметности актуелни су и данас:

„После премијере, комплетна екипа остаје у потпуној неизвесности; не знају да ли су изгубили на целом фронту или су постигли огроман успех. Тетура се у мраку несигурности. Сутрадан се купују све новине да се бар из гласова критике сазнало како је ствар на крају испала. Е па, из новина се сазнаје да је представа имала неку радњу, коју сваки критичар препричава другачије.
- Да је представа а) доживела тријумф, б) примљена млако, ц) да је део публике звиждао, д) да је представа постигла потпун и заслужен успех;
- Да редитељ а) није имао никаквог посла, б) није могао да уради ништа више, ц) није био довољно пажљив, д) заслужује похвалу;
- Да су глумци играли а) надахнуто, б) тромо, ц) са одушевљењем, д) као да нису научили текст, и е) тако да су много допринели успеху представе;
- Да је главна глумица била а) изванредна, б) очито индиспонирана, ц) плавуша, д) црнка;
- Да је главни глумац своју улогу а) потпуно погрешно схватио, б) играо топло и природно (чак ће се прочитати и то да је ту улогу изврсно одиграо неки сасвим други глумац, иако је свима познато да то није тачно);
- Да су сценографија и костим били а) складни, б) испод нивоа представе;
- Да је уиграност ансамбла била а) савршена као и увек, б) недовољна.
Последица свега овога је то да екипа никада неће сазнати да ли је представа доживела успех; број реприза ту ништа не показује јер у позоришту влада уверење да мали број играња значи да је представа била лоша и никаква, а велики број играња значи да је у питању шунд...“

„Како настаје позоришна представа“ (1925)

(...)

„Могу да говорим о уметности али морам да говорим и о богу и ђаволу, јер нека нико не мисли да је уметност ван домашаја добра и зла. Напротив, у уметности има места за узвишенију часност и огавнију нискост и порок него у ма ком другом људском позиву. Постоји уметност чиста. Која се бори за чист и савршен рад; постоји уметност у којој је облик одељен и искупљен, скоро бих рекао божанствен; јер на делима може да лежи нешто као јасан благослов или нејасно, мутно проклетство. Зависи само од тебе; чим више волиш дело, тим ћеш са већом снагом да продреш у његови пуну и тајанствено савршену бит. Твоје дело није ти задано ради тога да се ти њиме истакнеш – него да би се њиме очистио, да би се одвојио од самога себе. Не ствараш из себе, него над собом, тешко и мукотрпно освајаш лепше гледање и слушање, јасније резоновање, већу љубав и дубља спознавања – више него онај какав си био кад си приступио делу. Ствараш зато да би на свом делу спознао облик и савршенство ствари. Твоје служење делу – то је богослужење. А насупрот овоме постоји уметност нечиста и проклета“...

Композитор Фолтин (1939)

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Чапек је хуманиста. Ја се трудим да будем хуманиста. Не видим важнији труд од тог.
Иван Вуковић

О РЕДИТЕЉУ

Иван Вуковић (1983. Београд) дипломирао је Позоришну резију, ФДУ, Београд, на класи професора Николе Јевтића и професорке Алисе Стојановић.

Представе:
2008. Позориште Дадов Београд, Тина Феј: ”Лоше девојке”
2008. Народно позориште “Тоша Јовановић” Зрењанин, Малгоржата Мрочковска : “Јустина, сестра моја”
2010. Народно позориште “Бора Станковић” Врање, Џон Озборн : “Осврни се у гневу”
2010. Југословенско драмско позориште Београд, Тери Џонсон : “Хистерија”
2011. Народно позориште у Нишу, Радослав Павловић: ”Девојке”
2011. Дом Омладине Београд у копродукцији са Харвардским универзитетом, Стивен Гринблат: “Шекспир- изгубљено/нађено”
2012. Сцена Стаменковић Београд, Кристофер Дуранг: ”Луди од терапије”
2013. Народно позориште у Нишу, Иво Брешан : “Велики маневри у тијесним улицама”
2014. Народно позориште у Нишу, Радослав Павловић: “Мала“
2014. Народно позориште у Нишу, "12 гневних жена" Јелена Мијовић
2015. Народно позориште у Ужицу, "Сврати, рече човек" Иван Велисављевић
2016. Народно позориште, "Сирано" , Едмон Ростан
2017. Народно позориште у Ужицу, "Краљ Лир" Вилијем Шекспир

Време трајања:

Премијера: 06.12.2017.

ПИСАЦ
Карел Чапек


ПРЕВОД СА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА
Слободан Обрадовић


РЕЖИЈА
Иван Вуковић


АДАПТАЦИЈА
Слободан Обрадовић


СЦЕНОГРАФ
Весна Поповић


КОСТИМОГРАФ
Ивана Младеновић


КОМПОЗИТОР
Ирена Поповић Драговић


СЦЕНСКИ ПОКРЕТ
Марија Миленковић


АСИСТЕНТ СЦЕНОГРАФА
Тамара Бранковић


ОРГАНИЗАТОРИ
Ивана Јововић, Тамара Христов


ИНСПИЦИЈЕНТ
Дејан Поповић


СУФЛЕР
Светозар Удовички


ФОТОГРАФИЈЕ
Марија Иванишевић


ЛИЦА

Путник
Милош Ђорђевић

Професор, Господин Балегар, Проналазач

Лако Николић

Отокар, Господин Зоља, Друга Глиста

Јово Максић

Виктор, Господин Цврчак

Милорад Дамјановић

Трећи Балегар, Други Инжењер (Наредник)

Владан Милић

Клити, Ларва, Први Инжењер (Диктатор)

Милица Јаневски

Чаура
Александра Ања Алач

Феликс, Паразит
Немања Оливерић

Ирис, Госпођа Балегар, Госпођа Цврчак, Прва Глиста
Катарина Марковић

Бубњар
Немања Бубало

Виолина
Никола Драговић

Хармоника
Иван Мирковић


ПРОДУКЦИЈА
БДП