Хотел Европа
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

Овај неизвођен текст Синише Ковачевића једина је трагикомедија коју је написао, а смештен је у 1980. годину у хотел, заправо пансион, „Европа“. Парадоксално, ишчашена носталгија каквом су обојени Ковачевићеви ликови разоткрива декаденцију и постепено одумирање постулата на којима почива грађанска Европа, а ефекат је разоружавајуће мрачна комедија о времену прошлом и његовим последицама на све будуће генерације, о разарајућем дискретном шарму нестајуће буржоазије.

Маша Стокић, драматург

О ПИСЦУ / РЕДИТЕЉУ

Синиша Ковачевић рођен је 30.05.1954. у Сремској Митровици, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је Драматургију на Факултету драмских уметности у Београду као један од најбољих студената у историји ФДУ.

Аутор је двадесет радио драма изведених на програмима југословенских, руских и немачких радио станица. Телевизијске драме „Мала шала“, „Свечана обавеза“ и „Вера Хофманова“ увршћене су у антологију „ТВ драма“ и победнице многих интернационалних фестивала. Аутор је телевизијских серија: „Највише на свету целом“, „Портрет Илије Певца“, „Синовци“ и „Горки плодови“, од којих је последње две и режирао. Написао је сценарија за игране филмове: „Држава мртвих“, „Најбољи“, „Птице које не полете“, „Боље од бекства“, „Синовци“, „Маша“ (ова последња два је и режирао)… Филм „Синовци“ победник је Међународног филмског фестивала „Златни витез“ у Москви, а остварење „Маша“ проглашено за најбољи филм фестивала у Ченају, у Индији. Серија „Горки плодови“ од 32 једносатне епизоде, коју потписује као сценариста и редитељ, приказана је на националној телевизији и победник је Интернационалног телевизијског фестивала у Русији, у Липецку.

Написао је позоришне драме: „Последња рука пред фајронт“, „Ново је доба“, „Краљевић Марко“, „Свети Сава“, „Рави“, „Ђенерал Милан Недић“, „Јанез“, „Хотел Европа“, „Бајка о чешљу и виолини“, „Слепачка академија“, „Вирус“, „Чардак ни на небу ни на земљи“, „Зечји насип“, „Српска драма“, „Велика драма“, „Чудесни“, „Учитељица“… Вишеструки је добитник свих позоришних, радијских, телевизијских и филмских награда екс Југославије и потоњих држава. Игран у готово свим професионалним и аматерским позориштима у Србији. Његова остварења преведена су на енглески, руски, јерменски, бугарски, немачки, грчки и македонски језик. Редовни је професор универзитета (ФДУ). Био је управник Српског народног позориста у Новом Саду, декан у два мандата на Факултету уметности БК, народни посланик… Живи и ствара у Београду и Сурдуку.

РЕЧ ПИСЦА

Драги редитељу,

Ово је, морам признати, једна необична и збуњујућа драма. Верујем да је уз то, ово и једна добра драма. Могла је бити писана и сасвим другачије, боље речено, могла је бити писана и сасвим уобичајено. Дакле, са трочинском или чак петочинском структуром, са јединством места, времена, радње… Са жестоким сукобом. Дакле, могли су се уважити сви драматуршки постулати од Аристотела, Корнеја, Фрајтага па до Арчера. Али би се онда, свакако, изгубила ова „необичност“, испреплетаност времена и простора, заумност, одсутност реалности… Толико иманентне оваквој врсти људи. Избила би се она драгоцена измаглица, она сфумато атмосфера, као на слици старих мајстора. Уопште, мислим да је сфумато прави израз за читање и поставку ове драме. И у њеном ликовном а и сваком другом смислу. Оно што ја не бих волео, то су зидови на сцени, сценографија која асоцира на реалистичну атмосферу хотела или пансиона. Радња по тим просторима треба да се одвија симултано а собе станара да буду омеђене само светлима. Али, ко је уопште писац да поставља било какве услове и захтеве. То су, драги мој редитељу, твоји проблеми и ти ћеш их и решавати. Можда је драма, управо зато, најнесрећнији књижевни род, јер о њеној судбини одлучујемо нас двојица. О судбини и изгледу. И то се, нажалост, не мења чак ни када сами режирамо своје комаде.

А што се глумца који ће играти улогу Џонатана тиче, он ће све разумети. Довољно је и талентован и искусан. Треба да игра улогу али и да се игра са њом. Са ликом, тачније речено. Помало брехтовски. Само што овде не напушта карактер, него ситуације. Желим ти успех и добро здравље. И добру представу, свакако… Мада је лакше бити здрав.

Синиша Ковачевић, драмски писац

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Драги пишче,

Дозволићеш ми да и ја са тобом будем на ти, будући да си први прекорачио овај праг професионалне интимизације. Свака ти је к’о Његошева. Немогуће је полемисати са таквом креативном, интелектуалном и људском громадом као што си ТИ. Суочио си ме са великим проблемима… Ваљда ћу успети да их решим. Драма заиста јесте најнесрећнији књижевни род, јер о њеној судбини и изгледу одлучујемо нас двојица. И то се, на жалост, не мења, чак ни када сами пишемо комаде које ћемо режирати. И ја теби желим добро здравље и добру представу, наравно… Мада је лакше бити здрав.

Синиша Ковачевић, редитељ

Време трајања: 1 сат 40 мин.

Премијера: 30.01.2015.

ПРИЈАТЕЉИ ПРОЈЕКТА:

ПИСАЦ
Синиша Ковачевић


РЕЖИЈА
Синиша Ковачевић


СЦЕНОГРАФ
Миодраг Табачки


КОСТИМОГРАФ
Јелена Стокућа


КОМПОЗИТОР
Кристина Ковач


ОРГАНИЗАТОР
Ивана Јововић


ИНСПИЦИЈЕНТ
Оливера Милосављевић


СУФЛЕР
Драгана Анђелковић


ФОТОГРАФИЈЕ
The Wоrst_Борислав Пешић Благоја


ЛИЦА

Џонатан Смит
Слободан Бода Нинковић

Александар

Матеја Поповић

Госпођа Биргит Блаб, девојачко Фон Ритенкројц

Даница Ристовски

Госпођица Емилија Дипон

Јелена Чворовић Пауновић

Ђузепе Таљатела

Небојша Љубишић

Хуан Дијаз Рамирез

Борис Радмиловић

Матија Ван Дер Сад

Драгослав Илић

Анке Клајсен

Добрила Илић

Гертруде Клајсен

Азра Ченгић

Јозеф Прихаска

Зоран Симоновић

Поштар, мајстор, католички свештеник, иследник, Сулејман Топуз

Зоран Ђорђевић

Млађа жена

Слађана Влајовић


ПРОДУКЦИЈА
БДП