Харолд и Мод
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

Снимљен у ери великих остварења као што су ДИПЛОМАЦ, БОНИ И КЛАЈД, РОЗМАРИНА БЕБА, ПОНОЋНИ КАУБОЈ, ПАКЛЕНА ПОМОРАНЏА, ХАРОЛД И МОД до данас је сачувао популарност, готово култни статус, код публике, али и стручне јавности. Забележен је у америчком Националном филмском регистру као дело од значаја, а често се налази на различитим топ листама. Тако на пример, заузима 45. место на листи најсмешнијих комедија свих времена Америчког филмског института. Премијера представе ХАРОЛД И МОД одиграна је у Београдском драмском позоришту два месеца после извођења на Бродвеју, 23.марта 1980. године у режији Паола Мађелија. У главним улогама били су Татјана Лукјанова ( Мод ), Милан Ерак ( Харолд ), Жижа Стојановић ( госпођа Чејзн ). После смрти Милана Ерака, Харолда је играо Слободан Бештић, а представа је била на репертоару до 2003. када је преминула Татјана Лукјанова.

О ПИСЦУ

Колин Хигинс (1944-1988.), амерички сценариста, глумац, редитељ и продуцент прославио се црнохуморном комедијом ХАРОЛД И МОД, те остао забележен у историји кинематографије, мада ни једним другим, својим остварењем није поновио успех ове приче. Првобитну, получасовну верзију сценарија ХАРОЛД И МОД, Хигинс је написао 1967. године као финални рад на мастер студијама креативног писања на УЦЛА. Целовечерњи филм у режији Хола Ешбија приказан је 1971, потом је објављен истоимени роман (1971.), да би уследиле француска ТВ адаптација коју је режирао Жан Клод Каријер (1978.), као и многобројне позоришне верзије широм света.

О РЕДИТЕЉУ

Милан Караџић, дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду на катедри за Позоришну режију у класи професора Мирослава Беловића и Николе Јефтића 1986. године, представом ДОН ЖУАН у СКЦ-у. Стално је запослен као уметнички директор и редитељ у позоришту “ Бошко Буха “. У матичном позоришту режирао је преко двадесет пет представа за децу ( УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА; ЦАРЕВ ЗАТОЧНИК; ВАСИЛИСА ПРЕКРАСНА; МАЧОР У ЧИЗМАМА; СНЕЖНА КРАЉИЦА; ТРИ МУСКЕТАРА; ЛЕПОТИЦА И ЗВЕР итд. ) и представу УКРОЋЕНА ГОРОПАД, на вечерњој – Сцени код Коња. Режирао је на готово свим београдским сценама: у Позоришту лутака “ Пинокио “ ( БАШ ЧЕЛИК ), у Народном позоришту ( ГОВОРНА МАНА; СУЗЕ СУ ОК ), у Атељеу 212 ( ПЕГ, СРЦЕ МОЈЕ; ТУРНЕЈА; М(Ј)ЕШОБИТИ БРАК; ЕГЗИБИЦИОНИСТА ), у Београдском драмском позоришту ( СУПАРНИЦИ; ФРЕДЕРИК; ВИЛЛА САЦХИНО; ТРАНСИЛВАНИЈА; ЛАКА КОЊИЦА ), у Звездара театру ( АНЂЕЛА; ТРЕ СОРЕЛЛЕ), у Позоришту на Теразијама ( ПАРАДОКС ). Такође је режирао у Српском народном позоришту у Новом Саду ( ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА ), у Народном позоришту у Нишу ( ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА; УКРОЋЕНА ГОРОПАД ), у Црногорском народном позоришту ( ШКОЛА ЗА ЖЕНЕ ), у Градском позоришту у Подгорици ( НОВЕЛА ОД ЉУБАВИ; ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА; ЗАУВИЈЕК ТВОЈ; НЕНАГРАЂЕНИ ЉУБАВНИ ТРУД ), у Центру за културу у Тивту ( БОКЕШКА ТРИЛОГИЈА- БОКЕШКИ Д-МОЛЛ; ИНОММИНАТО; БЕТУЛА У МАЛУ ВАЛУ ), у Краљевском позоришту “ Зетски дом “ у Цетињу ( ЧАРОБЊАК ). Режирао је и у позориштима у Сомбору, Вршцу, Лесковцу, Зајечару, итд. Освојио је две Стеријине награде, награду “ Бојан Ступица “, награду “ Ардалион “ за режију на ужичком Југословенском позоришном фестивалу, награду “ Гита Предић “ за режију у Позоришту “ Бошко Буха “, награду “ Јоаким Вујић “, више награда на Фестивалима позоришта за ђецу у Котору, награду на Фестивалу Вршачка позоришна јесен, итд.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Најтачнија одредница за моје виђење комада ХАРОЛД И МОД је реалистичка бајка. Бајка, јер се однекуда појавила вила и излечила дечака. Реалистичка, јер таквих вила ипак има свуда око нас, само их треба видети. Оне су присутне у виду једног животног принципа, једног погледа на свет, који се данас, истина, ретко среће. Живећи животе пуне стега, норми, хистерије, животе без правих емоција и комуникације, ми заборављамо једну важну вештину: Лепоту живљења. Заборављамо, такође, на вредност праве љубави, онакве какву је Мод открила Харолду. Љубав која је неоптерећена и која не оптерећује.

РЕЧ ДРАМАТУРГА

Харолд је мушкарац, а Мод је жена. Харолд је најмлађи лик у комаду, а Мод најстарији. Ипак, међу њима постоји много више сличности него разлика… За почетак, обоје су опседнути смрћу. За Харолда, лажна самоубиства су једини начин да привуче пажњу мајке, а смрт једино што доказује да је заправо жив. За Мод, смрт је оно за шта се припрема, следећи логичан корак у њеном животу, не одлазак, већ прелазак на неко друго место. Њих двоје упознају се на гробљу. Помно проучавајући смрт, они заједно славе живот.

Сваки сусрет Харолда и Мод са другим ликовима у комаду представља прави судар светова. Док Харолд и Мод уживају у сваком тренутку, придајући му значај и учећи из њега, остатак света је опседнут неким сасвим споредним вредностима, и читава њихова егзистенција своди се на поступање “ по правилима службе “. Иако је у реалном свету немогуће живети непоштујући правила, Мод ће нас подсетити да ипак с времена на време можемо да застанемо, удахнемо и размислимо где се налазимо. Јер, константно јурећи за животом, ми заправо пропуштамо његов велики део.

Време трајања: 1 сат 45 мин.

Премијера: 06.06.2010.

ПРИЈАТЕЉИ ПРОЈЕКТА:

ПИСАЦ
Колин Хигинс


РЕЖИЈА
Милан Караџић


ПРЕВОД
Зоран Тасић


ДРАМАТУРГ
Милена Деполо


СЦЕНОГРАФ
Герослав Зарић


КОСТИМОГРАФ
Јелена Стокућа


КОМПОЗИТОР
Зоран Ерић


СЦЕНСКИ ГОВОР
Др. Љиљана Мркић Поповић


СЦЕНСКИ ПОКРЕТ
Марија Миленковић


СПЕЦИЈАЛНИ ЕФЕКТИ
Мирослав Лакобрија


ВАЈАРСКИ РАДОВИ
Живорад Раденковић


АСИСТЕНТ КОСТИМОГРАФА
Катарина Урошевић


АСИСТЕНТ ЗА СПЕЦИЈАЛНЕ ЕФЕКТЕ
Ненад Гајић


ОРГАНИЗАТОР
Срђан Обреновић


ИНСПИЦИЈЕНТ
Јована Матић


СУФЛЕР
Драгана Анђелковић


ФОТОГРАФИЈЕ
Тhe Worst_Борислав Пешић Благоја


ЛИЦА

Мод
Милена Дравић

Харолд

Петар Бенчина

Гђа Чејзн

Весна Чипчић

Мари собарица

Ивана Николић / Милица Милша

Доктор

Љубомир Бандовић / Павле Пекић

Свештеник

Слободан Ћустић

Инспектор Бернард

Бора Ненић

Баштован

Владан Милић

Силвија

Јелисавета Орашанин

Роз

Ања Алач

Ненси

Јелена Ракочевић Цекић

Допл, инспекторов помоћник

Матеја Поповић


ПРОДУКЦИЈА
БДП