Драга Јелена
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О КОМАДУ

Када је драма „Драга Јелена“, Људмиле Разумовске, први пут представљена јавности, крајем седамдесетих година, шокирана совјетска влада забранила је да се приказује „због лажно приказане моралне деградације совјетске омладине и друштва“. Међутим, након неколико година, ова драма доживљава прво извођење и преводи се на многе светске језике. Иако написана пре више од тридесет година, драма „Драга Јелена Сергејевна“, не само да остаје релевантна, већ се чини да питања и дилеме које комад покреће, у данашњем времену имају чак и виши степен актуелности, него у тренутку настајања. Током једне ноћи, четворо младих људи долази код професорке, како би покушали да узму кључ од сефа и преправе матурске тестове. Насупрот њих је лик Јелене Сергејевне, крутог педагога старог кова, у чијем систему вредности истина, правичност и поштење заузимају централно место. Игра моћи и судар „Антигонине нарави“ и данашњег „крућег, прагматичнијег и енергичнијег времена, које исте такве вредности тражи од нових људи“- како каже један од јунака, постаје тест зрелости за младе, који морају да испитају своје границе, увиде колико су спремни далеко да оду у постизању својих циљева и иницирају се у свет одраслих. Група од четворо младих људи репрезентује заправо свет у малом: Вића- непосредан, емотиван, поводљивог карактера, који храброст и утеху тражи у алкохолу, Паја, будући неспособни интелектуалац и слабић, Оља, интелигентна, оштра, атрактивна млада девојка која не жели скроман живот и најзад заводљиво зло, оличено у лику Владе, који попут редитеља ужива смишљајући кораке који ће довести до задовољења његове потребе да влада ситуацијом. Лик Владе, заправо отвара још једну проблематику, а то је делегирање одговорности. Он је тај у кога су уперени погледи других јунака када се ситуација не одвија по плану или када траже храброст и одобравање одређеног поступка. Влада управља њима попут марионетама, све до краја комада, када ће други јунаци, ипак морати да се суоче са последицама свог доласка код професорке и игре која је отишла предалеко. Али, да ли је тада већ касно?

Међутим, ова ноћ оставља великог трага и на Јелену Сергејевну, чије мисли и понашање варирају од покушаја да их разуме и посаветује, до потпуног слома, разочарања, и питања „Кога то васпитавамо“?

Драма „Драга Јелена“, никако није дидактичког карактера. Људмила Разумовска на врло интелигентан, болан и суров начин разоткрива право лице света, у коме се млади људи тешко могу оријентисати. С једне стране, упућени су на губитнике, који су отелотворени у њиховим родитељима и наставницима, док наспрам њих стоји свет материјалног богатства, сигурности и сјаја. „Ако се нуди сладак живот, што не бих могла и ја“, с правом се пита јунакиња овог комада. Правог одговора нажалост нема, родитељи и наставници стоје неми и уплашени пред својом децом. „Ви сте нас родили и научили да будемо лажљивци, муватори и преваранти“, каже Паја, док се обраћа Јелени Сергејевној.

И заиста, чини се да излаза из зачараног круга нема, али ни аутентичне и искрене комуникације међу генерацијама. Постоје само аргументи и међусобна оптуживања, али не и прави одговори.

Милица Живановић

О РЕДИТЕЉУ

Миленија Стаменковић, студент четврте године позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професорке Иване Вујић. Као дугогодишњи члан Драмске групе Радио Београда учествовала је у многим телевизијским, као и радијским емисијама и стекла своја прва знања о раду на сцени. У самосталном раду учествовала је на фестивалу ‘Позоришни времеплов’ у Београду са средњевековним комадом за децу ‘Фарса у лужници’, затим са једночинком Музе Павлове ‘Идиот’ у оквиру летњег фестивала у У.К.Вук, а активно се бави и радио режијом у сарадњи са Радио Београдом.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Када је драма ‘Драга Јелена’ први пут угледала светлост дана, шокирана совјетска влада забранила је да се приказује због лажно приказане моралне деградације совјетске омладине и друштва. Нико није очекивао да су деца од 18 година способна да се тако опходе према свом професору. Данас, када погледате особе од 18-19 година, тешко да ћете помислити да су то деца: како се облаче, како се понашају, чему стреме… они су непобедиви, они су заштићени, они имају сва права и више од тога: они хоће цео свет. А зашто и не би? Када се осврну и виде да је лако подмитити, да је лако прогурати се ако имас везу, да није битно кога прескачеш или газиш како би испунио своје жеље, они то преузимају као свој модус операнди и спремни су да се покажу, по сваку цену – ако могу други, могу и они. Њихове жеље су, медјутим, празне: ‘скупље крпице и сласније ждрање’. Зашто су онда спремни на све да би то и добили?

Миленија Стаменковић

Трајање: 1 сат 15 мин.

Премијера: 17.11.2014.

ПИСАЦ
Људмила Разумовска


РЕЖИЈА
Миленија Стаменковић


ПРЕВОД
Мирка Јанковић


АДАПТАЦИЈА
Миленија Стаменковић и Милица Живановић


ДРАМАТУРГ
Милица Живановић


СЦЕНОГРАФ
Јелена Анџић


КОСТИМОГРАФ
Селена Томашевић


ИНСПИЦИЈЕНТ И СУФЛЕР
Зорица Попов


ФОТОГРАФИЈЕ
Марина Пршић


ЛИЦА

Јелена Сергејевна
Даница Ристовски

Влада

Стефан Трифуновић

Оља

Вања Ненадић

Вића

Милош Петровић

Паја

Лазар Ђукић


ПРОДУКЦИЈА
БДП
ФДУ