Човек, звер и врлина
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

„Човек, звер и врлина” (апологија у три чина) је комад о грешној људској природи и последицама њеног порицања, али истовремено откривамо Пирандела, кога обично сматрамо интелектуалним драмским писцем, као мајстора комичног заплета какви су, својевремено били Лабиш и Фејдо.

Од свог настанка до данас успешно је извођен у многим позориштима широм света. Године 1961. игран је на сцени Београдског драмског позоришта, тада Савременог позоришта, у режији Миленка Маричића.

“Када настаје зло, међутим? Када човек није више хипокрита због професије на сцени, већ из задовољства, из користи, из злобе, из навике – или из уљудности ! Јер, бити уљудан, значи управо ово – изнутра црн, као гавран; споља, бео као голуб; у телу жуч; у устима мед”, каже Паолино, један од јунака ове блиставе комедије.

О ПИСЦУ

Луиђи Пирандело (1867-1936) био је италијански романописац, песник и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1934, због његове “храбре и бриљантне обнове драме и сцене”.

Дела укључују романе, стотине кратких прича, есеје, драме од којих су нека написана и на сицилијанском. Пиранделове трагичне фарсе сматрају се претечама драме апсурда. Један је од најзначајнијих драмских писаца XX века, који је отворио нове путеве модерне драматургије. Године 1925. основао је у Риму позориште које је приказивало његове комаде. Суштину сопствене драматургије, засновану на разлици између комичног и ироничног, објаснио је у више есеја и предавања термином “umorismo”.

“(…) Пиранделово дело занимљиво је као врста драме која рачуна на своју сценску реинкарнацију и тек у том продуженом животу на сцени, остварује своје пуно дејство. У том смислу, његова драма превазилази јаз између литерарног театра и театарског театра, који иначе обележава савремено позориште”, записао је др Драган Клаић у предговору антологије “Стварање савремене драме” (Градац, 1982).

Најзначајније драме: “Тако је, ако вам се тако чини” (1916), “Шест лица траже писца” (1921), “Свако на свој начин” (1924), “Хенри IV” (1922), “Како ме ти видиш” (1930), “Кад је неко – неко” (1933). На основу једног од његових најчувенијих комада “Вечерас импровизујемо” (1933) у Београдском драмском позоришту играна је култна представа редитеља Паола Мађелија (1983) са Миром Ступицом у главној улози.

О РЕДИТЕЉУ

Егон Савин је дипломирао режију на београдском Факултету драмских уметности. Режирао је више од осамдесет наслова у готово свим значајним позориштима широм некадашње Југославије, као и у домаћим театрима: од представа које су средином седамдесетих окупљале групу младих глумаца - завереника, до представа у институцијама од националног значаја, као што су Народно позориште у Београду, Српско народно позориште у Новом Саду, Црногорско народно позориште у Подгорици, Македонско народно позориште у Скопљу, Словенско народно гледалишче у Љубљани, Југословенско драмско позориште, Атеље 212... Са великим успехом поставља дела домаћих и светских класика. Његове представе гостовале су у Нансију, Паризу, Варшави, Тел Авиву, Бечу, Њујорку, Чикагу. Професор је режије на Факултету драмских уметности у Београду.

Добитник је великог броја награда за режију.

Пиранделова комедија “Човек, звер и врлина” шеста је представа коју Савин режира у Београдском драмском позоришту. Пре тога је поставио „Дуго путовање у Јевропу“ Стевана Копривице (19.04.1987), „Ново је доба“ Синише Ковачевића (23.04.1988), „Кај сад?“ Боривоја Радековића (11.05.2003), „Ћеиф“ Мирзе Фехимовића (23.10.2007) и “Палилулски роман” Бранислава Нушића (12.06.2015).

Време трајања: 1 сат 10 мин.

Премијера: 26.02.2016.

ПИСАЦ
Луиђи Пирандело


ПРЕВОД
Јулијана Вучо


РЕЖИЈА И АДАПТАЦИЈА
Егон Савин


СЦЕНОГРАФ
Весна Поповић


КОСТИМОГРАФ
Јелена Стокућа


ИЗБОР МУЗИКЕ
Егон Савин


СЦЕНСКИ ГОВОР
др Љиљана Мркић Поповић


АСИСТЕНТ РЕЖИЈЕ
Марко Јовичић


ОРГАНИЗАТОР
Срђан Обреновић


ИНСПИЦИЈЕНТ
Оливера Милосављевић


СУФЛЕР
Драгана Анђелковић


ФОТОГРАФИЈЕ
Марија Иванишевић


ЛИЦА

Паолино
Марко Живић

Морнар Перела

Јово Максић

Госпођа Перела

Љубинка Кларић

Доктор Нино Пулејо /
Господин Тото

Андрија Кузмановић

Розарија

Милица Милша

Ђиљо

Владан Милић

Ноно

Милица Гојковић

Грација

Сандра Бугарски


ПРОДУКЦИЈА
БДП