Новости
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

beogradski festival igre

Београдски фестивал игре и ове сезоне одржаће се у Београдском драмском позоришту, продаја карата на нашој билетарници почиње 15. октобра по ценама од 1200 динара (од IV до XII реда) и 1000 динара (од XIII до XVIII реда).

На репертоару наше куће публика ће моћи да погледа гостовања трупа из: Швајцарске, Шпаније, Норвешке и Белгије. Швајцарска компанија 7273 из Женеве биће прва у низу која ћете моћи да погледате на Сцени „Раде Марковић“, 27. марта 2015. са почетком у 20 сати.

27. март, 20 сати | Сцена „Раде Марковић“
Компанија 7273 | Женева, Швајцарска
Тараб, Лоренс Јади, Николас Кантијон
Музика: Сер Ричард Бишоп
Кореографија: Лоренс Јади, Николас Кантијон
Музичка композиција, снимак и аранжман: Жак Мантика
Костими: Олга Кондрачина
Дизајн светла: Патрик Риу
Фотографије: Мишел Кавалка, Голеј | Федерал
Играчи: Лоренс Јади, Лук Бенард, Николас Кантијон, Гилда Дикуеро, Рајан Дјојокарсо, Карима Ел Амрани, Викториа Хојланд, Лола Кервроедан, Алин Лопез, Марго Монети
Премијера: АДЦ, Женева, 2013
Трајање: 60’
Продукција: Компаниja 7273

Копродукција: Association pour la Danse Contemporaine Geneva, Lausanne Arsenic, Gessnerallee Zurich, Lucerne Südpol, under the Fund programmers / Reso – Dance Network Switzerland

Уз подршку: Pro Helvetia, Göhner Stiftung, Foundations Ernst Göhner, Stanley Thomas Johnson, Corymbo, Sophie et Karl Binding, Pour-cent culturel MigrosThe Compagnie 7273 has a joint support agreement for the period 2012-2014 from the City of Geneva, the Republic and Canton of Geneva and Pro Helvetia-Swiss Foundation for Culture.

Тараб је кључни концепт арапске културе. Односи се на осећајност насталу синергијом музике, поезије и духовности. Египатска певачица Ум Култум, позната као “мајка свих Арапа”, најизразитије је оличење ове синтезе. Тараб је нешто као грув у фанку, свинг у џезу, дуенде у фламенку… Циљ уметничког приступа јесте да створи плесни језик који уводи у врсту хипнозе током извођења. Истраживање је испуњено кривинама и плутајућим везницима карактеристичним за арапску калиграфију, којима се додају искуства плесне традиције са Запада. На тај начин, остварује се могућност припајања елемената маште и хумора који превазилазе једноставне референце и изворе, обезбеђујући потребно одстојање за нови почетак. Овакав приступ произилази такође из манира који користи јединствени језик гестова, у стилу званом ФУИТФУИТ, а препознатљивом по својој орнаменталној и барокној димензији, лишеној синкопа. Покрет навире у виду непрекидне бујице, без понављања. Као резултат, имамо игру која хипнотише, и која представља жељу за беско начним, опседнутост настојањем да се уђе у покрет који се не прекида. Десет играча на сцени одражавају ову жељу, како би изашли из оквира времена и креирали осећај заједништва. Међутим, појам “среће” у турбулентном контексту Блиског истока, неминовно доводи до преиспитивања о правом значењу тог стања. Зашто дете које одраста у Каиру или Рамали одржава своје постојање искључиво кроз жељу за животом? Упркос беди и сталним претњама… Отргнути од стремљења у наивни идеализам, или у превелики мит о надмаштаном Орјенту, сведоци смо посебне животне снаге која тамо клија, која не допушта разочарање и уступа важан простор игри. Игра је присутна у скоро свакој кући, на улицама, као језик који се преноси генерацијама. Покрети су део животног ткива, и носе се као несвесно знање. Ово запажање из прве руке, резултат је многих путовања у тај део света, у места која нас инспиришу и обнављају нашу енергију. Да ли ова снага, ова чежња, ова животна енегрија, коју смо искусили, настаје из Тараба?

Николас Кантијон је рођен 1972. године у Мелуну, а Лоренс Јади, 1973. године у Аржентеју у Француској. Обоје су своју каријеру и приватни живот градили подједнако у Француској и Швајцарској. Са м узичким искуством, Кантијон је почео да учи игру на Конзерваторијуму Маријус Петипа. Јади је завршила спортску академију у Паризу, 1991. године, и затим добила стипендију за одлазак у Центар Елвина Ејлија у Њујорку. По завршетку завидног усавршавања, Лоренс Јади и Николас Кантијон отпочињу своје каријере кроз бројне продукције, прво као играчи, а затим као асистенти кореографа. Њихови путеви ће се сасвим случајно укрстити, кроз рад за исте компаније, попут париске трупе Баллет Ј. Арт, компање Алиас из Женеве, али и у поставкама Жизеле Рохе и Руја Хорте. Први заједнички комад “Зечја визија”, у коме су на занимљив начин употребили видео инсталацију, наст ао је 2003. године. Са представом “Једноставна понуда” (2004), кренули су у истраживачки пројекат о дуетима, минималистичкој уметности и фрагментацији покрета. Соло поставка “Климакс” (2006), илуструје тајни пролаз између радости и меланхолије, а донеће кореографима Награду Фондације Лиетцхи. Исте године, креирали су “Мери-го-раунд” (“Вртешка”) за подмладак Балета Женеве, односно женевски Балет Јуниор. Током 2007., трупа је развила нова истраживања која се тичу везе између народне музике и игре, у форми трилогије. Као таква, поставка “На концерту” представља низ песама и изворне музике коју кореографи изводе уживо. Представа за четири глумца, “Лаï лаï лаï лаï” (2008), јесте фантастичан, колорит ни комад који носталгично призива детињасте, сањалачке седамдесете. Продукција “Слушај и Гледај” је настала 2009. године, у сарадњи са америчким гитаристом Сер Ричардом Бишопом. Овај дует представља трећи део трилогије. Одмах затим, настао је ”Романс-с”, савремени пас де деуx изведен у потпуној тишини. Године 2010., кореографи приказују комад “Фигура 5” у извођењу три играча и експерименталног џез бубњара Николаса Филда. Следи представа “Нил” за шест играча, а поново на музику Сер Ричарда Бишопа, која ће добити Награду Швајцарске за уметничку игру и кореографију. Током исте сезоне, кореографски двојац је позван да креира нову верзију “Петрушке” Стравинског за Балет Женеве. Од 2 009. године, Компанија 7273 ужива подршку Града Женеве, Републике и Кантона Женеве, Швајцарског уметничког савета. Од 2003. године, трупа интензивно наступа и гостује по Европи, Јужној Африци, САД, Колумбији, Јужној Кореоји, Јапану и земљама Блиског истока.

"Чист тренутак плесне екстазе".
© Le Temps
"Хипнотишући Тараб умирује ум и одмара чула".
© Le Courrier

31. март, 20 сати | Сцена „Раде Марковић“
Сол Пико | Барселона, Шпанија
“Мемоари једне буве”
Музика: Карл Лопез Кампани
Режија, кореографија: Сол Пико
Сценарио, позоришна режија: Тексики Бераондо
Дизајн и израда сценографије, глумац: Жоан Манрике
Костими: Валерија Сивил
Дизајн и израда флаше: Ал Виктор
Асистенти кореографа: Ксаро Кампо
Дизајн светла: Силвија Кучинов
Дизајн звука: Марк Тио
Уметничка сарадња: Хуан Круз Дијаз де Гараио Еснаола
Текст: Рафаел Метликовез, Тексики Бераондо
Видео: Ана Балабридја, Алекс Риг, Карл Лопез Кампмани, Рикардо Салас
Фотографије: Давид Руано
Играчи: Сол Пико, Валентí Рокамора и Тора, Карлос Фернандез Фуентес
Премијера: Театр д Солт, Фестивал Темпорада Алта, 2012
Трајање: 60’
Копродукција: Циа Сол Пико, Темпорада Алта де Жирона, Театро Национал де Каталуња

Уз подршку: INAEM, Gobi erno de España Ministerio de Educación, Cultura y Deporte Generalitat de Catalunya, Departament de Cultura ICUB, Ajuntament dBarcelona, Institut Ramon Llull

У пејзажу пустоши и разарања, три лика се упуштају у авантуру која ће им променити животе. Ово је плесни комад, пас де троис на музику Чајковског. Кода из “Лабудовог језера” је деконструисана, а затим прекинута ехом из прошлости и сигналима који упућују на разлоге тренутне економске пустоши. На смешан и опор начин, у жанру „друмског филма“, критикује се медијски осврт и прикривање стварних последица кризе. Представа снажно удара у срж теме којом се бави, док је подједнако динамична у својој егзекуцији: класична и електронска музика мешају се са запањујућим визуелним приказом и огромном количином црног хумора, како би заједно описали свеж и френетичан, посве лични доживљај везан за највећи изазов коју је задесио Европу од Другог светског рата.

Специфична тачка гледишта на декаденцију и бол, горуће теме у доба економско г и социјалног грча у Шпанији. Људи схватају губитак као прилику. Пред нама је одраз кризе која потреса свет, као разорни ураган који спречава сваки напредак, један немогући егзодус, и снажна потреба да се промени овај свет, да се побегне из ситуације гушења. Три номада, патетични изблиза и безначајни у даљини, предлажу сеобу, у завршној борби у којој остају препуштени случају… као порука у боци, жеља, очајнички позив у помоћ… Фантазија и апсурд јесу водиља овог кореографског комада. Искрена, строга, минималистичка и грчевита вежба. „Мемоари једне буве“ су предлог плесног прекора декаденцији, болу који се приказује у стилу „друмског филма“. У сталном покрету, ми бежимо или идемо унапред? Шта остављамо иза себе и како то утиче на нас? У којој мери учествујемо у изградњи наше будућности? Да ли су односи које успостављамо на овом номадском путовању, саучеснички или подразумевају сарадњу? Ко су наши сапутници и како их бирамо?

Са сталном адресом у Барселони, кореограф и играчица Сол Пико је добар познавалац шпанских игара, класичне и савремене игре. Све три плесне дисциплине прожимају се у њеним кореографијама у оквиру најсавременијег позоришног израза. У школи Мувмент Рисрч у Њујорку, изучавала је различите те хнике савремене игре, а касније радила као играч и кореограф са бројним трупама и плесним ствараоцима. Њена прва компанија – Робадура Данс је настала 1988. године. Међутим, тек је са трупом која носи њено име, основаном 1994. године, развила свој стил. Лични печат се може препознати како у креативном, тако и у извођачком вокабулару, односно бројним целовечерњим представама. Режирала је и наступала у неколико кратких филмова и видео радова, који су освојили добре критике и награде. За свој рад је добила бројне Маx награде за најбољу кореографију, најбољу представу и најбољу играчицу, као и Националну плесну награду коју додељује Влада Каталоније.

Плесна компанија Сол Пико је професионална, савремена плесна компанија, коју је 1994.године основала играчица и кореограф, Сол Пико. Њен рад се може подвести под мешавином жанрова и стилских линија. Њена зрела техника заснива се на сукобу енергије, динамике и прецизности и допуњује њене посве природне креације. Хумор је увек један од њених савезника. Упорна и одважна, Сол Пико развија лични покрет, у потпуности заснован на прецизности, брзини, виталности и моћи.

4. април 20 сати | Сцена „Раде Марковић“
Зеро визибилити корп. | Осло, Норвешка
Гост, Ина Кристел Јохансен
Кореографија: Ина Кристел Јоханесен
Асистент кореографа: Цецилија Рос
Дизајн светла: Крисандер Брун
Дизајн звука: Мортен Петерсен
Играчи: Лине Тормен, Пиа Елтон Хамер, Мате Месарош, Јон Филип Фалстром, Димитри Журд, Мерет Херсвик, Антеро Хајн, Валтери Рекалио, Едхем Јесенковић, Јанив Коен, Камила Спидсо Коен, Цецилија Линдеман Стен
Премијера: Дансенс Хус Осло, 2015
Продукција: Зеро визибилити корп.
Копродукција: Akropoditi Dance Centre, Syros, Greece, O Espaço de Tempo, Montemoro Novo, Portugal, Dansearena Nord, Hammerfest, Norway, Dansens Hus, Oslo, Norway

Ина Кристел Јоханесен је уметнички директор и кореограф трупе Зеро визибилти корп. Своје образовање је стекла на Националном колеџу сценских уметности у Ослу, где данас предаје кореографију. Веома важан део уметничког профила и рада Јоханесенове везан је за норвешку националну компанију савремене игре, Кард Бланш. Од 1992. година, она је за ову компанију креирала 13 целовечерњих поставки, сарађујући са 5 различитих уметничких руководилаца. За представу „Амбра“, креирану за Кард Бланш и Плесну компанију Исланда, освојила је Награду критичара 2008. године. Јоханесенова је такође, сарађивала са неколико норвешких и међународних компанија и институција, међу којима су Балет Монте Карла, Кулберг Балет, ЦЦДЦ – Градска савремена плесна компанија из Хонг Конга, Норвешки Национални балет Норвешке, Плесна компанија Хелсинкија, Краљевска опера Шведске, Плесни театар Шкотске, Плесни театар Олденбурга, национални театри у Ослу и Бергену, Плесна и позоришна академија у Хелсинкију и Национални колеџ сценских уметности у Ослу. Радове Јохансенове карактеришу велика енергија физичких покрета, помешана са веома поетичним и често, позоришним елементима. Она је укључена и сарађује у стварању визуелних елемната, као што су дизајн светла и сценографија, а који чине незамењљиве делове њеног рада у целини. Музички елементи су увек сачињени од електронских радова међународно признатих композитора, било да су у питању нове или прерађене композиције.

Компанију Зеро визибилити корп. је основала кореограф Ина Кристел Јоханесен, 1996. године. Са седиштем у Ослу у Норвешкој, трупа у просеку ствара једну продукцију годишње. Њихов први међународни успех дошао је са представом „…то је само проба“, 2003. године, која је изведена пр еко 100 пута. Компанија путује широм света са мањим и већим продукцијама, а исте укљкучују и партнерства са неколико међународних и норвешких копродуцената и сарадника. Од почетка, трупа је обојена специфичним кореографским стилом Ине Кристел Јоханесен. Уметнички рад карактерише упечатљив физички и технички израз, који дозвољава играчима да се истакну, али паралелно, кореографија изражава сву комплексност људског живота, људска осећања, емоције и стања. Композиција се гради око физички визуелног и чулног простора, као и кретања играча. Непосредна близина и удаљеност, снага и фрагилност делују, раме уз раме. Данас је зеро висибилтy цорп. једна од водећих норвешких плесних компанија, са велик им успехом представљена на међународној плесној сцени.

5. април, 20 сати | Сцена „Раде Марковић“
Компанија Антона Лакија | Брисел, Белгија
“Пази на раскорак”, Антон Лаки
Музика: В.А.Моцарт, Ђ.Верди, П.И.Чајковски, М.Глинка, Г. Пучини, Ј.С.Бах, Ф.Менделсон…
Кореографија: Антон Лаки
Дизајн светла: Жорис Де Бол
Дизајн звука: Том Данијелс
Фотографије: Лајф Фирнабер Пинос
Играчи и креатори: Петер Јаско, Милан Херих, Кван Буи Нгок, Сеољин Ким / Áсгир Хелги Магнусон, Сержи Паре / Беатрис Дебрабан
Премијера: 2013, Europaishes Zentrum der kunste Hellerau, Germany
Трајање: 55’
Продукција: Севентисевен
Копродукција: KVS Brussels, Charleroi-Danses – Centre Chorégraphique de la fédération Wallonie-Bruxelles, Hellerau–Europäisches Zentrum der Künste Dresden, Danscentrum Jette

Уз подршку: la Communauté française Wallonie-Bruxelles

Свако за себе, пет играча креирају ликове из цртаног филма, који живе у Тоноленду. Карактере је тешко препознати јер се не заснивају на постојећим ликовима из “цртаћа”. Њихов живот се најнормалније одвија кроз својеручно написана поглавља, у простору маштовито измишљене земље. Сви они су део једне бајке, али нико од њих не познаје сценарио. Крећу се по линији несавршености коју им нуди уврнута прича и губе у авантури коју откривају успут. Овај комад је развијен око јединствене физикалности играча, и њихове способности да граде лик. Представа слави игру, и исписује посвету инвентивности и способности тела да створи директну и инстинктивну комуникацију међу људима. Суштина овог рада је у истицању телесног, односно представљању све лепоте и моћи тела које се креће. Исказана у сценографији без сувишних детаља, структурирана импровизација се смењује са писаном кореографијом.

Рођен 1982. године, Антон Лаки је почео да игра када му је било пет година у фолклорном друштву Мали Втачник. Наставио је своје плесно школовање на Конзерваторијуму Ј.Л.Белу у Банској Бистрици, где је такође учествовао у раду М.А.П.А. (Покретна академија сценских уметности). Године 2001., одлази на Универзитет у Братиславу, а затим на даљу обуку у П.А.Р.Т.С, Ане Терезе де Керсмакер (Белгија). Антон Лаки је постао играч Компаније Акрама Кана у марту 2004. године. Са овом трупом провео је две године на међународној турнеји, а са представом „МА“ обишао 48 земаља света. Кроз различите педагошке активности, био је предавач у већини европских земаља, али и у Азији, Северној и Јужној Америци. Суоснивач је трупе Ле Словак Данс Колектив, која се 2006. године представила европској публици и критици својим првим комадом „Премијера“. Као кореограф, Антон Лаки се опробао у различитим комадима. „Пази на раскорак“ (2013) је његова прва самостална креација, која са успехом гостује широм света. Такође потписује „Нежно И тешко“ за Градски театар Хелсинкија, „Небо је место“ за прашки ДОТ 504, „Савршен дан за снове“ за Плесну компанију Исланда… Године 2014. настали су „Земља чуда“ за Плесну компанију Гетеборга, као и радови за венецијанско Бијенале игре и Шкотски плесни театар. Премијера наредног комада, „Све се врти око пилула“, заказана је за лето, 2015. године.

„Пази на раскорак“ је изванредна, физички захтевна представа, која највише због екстремне игре и извођачких квалитета играча добија крила”.
© heaterkrant

“Гарантовани фаворит”!
© Le Journal de l’ile de la Reunion

Контакт инфо

Адреса:
Београдско драмско позориште
Милешевска 64а
11000 Београд, Србија


Телефони:
Централа: +381.11.283.51.11
Билетарница: +381.11.283.70.00
Маркетинг: +381.11.283.60.25 i 283.71.11
Рачуноводство тел/факс: +381.11.283.52.98
Технички сектор тел/факс: +381.11.283.55.70


E-mail:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., директор
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., оперативни директор
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., технички директор
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., шеф маркетинга
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., руководилац финансијске службе
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., секретар
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., уметнички секретар и ПР
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., драматург
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Тренутно на сајту

Ко је на мрежи: 270 гостију и нема пријављених чланова

Пријавите се на инфо листу

Радно време билетарнице

Радним данима:
од 10-14 сати и од 18 до почетка представе
(осим понедељком и данима када нема
представе на репертоару)

Викендом ће билетарница радити послеподне

Наша локација